„Šta će biti ako se poreska kontrola ne desi do moje penzije?“: IT radnici u problemu zbog neuplaćenih subvencija za PIO troškove

Dobar deo ljudi zaposlenih u domaćoj IT industriji radio je za strane firme kao kontraktor, podizvođač, gde je manji broj njih vremenom otvorio i predstavništva tih firmi u Srbiji. Neki su ovu mogućnost poslovanja koristili i sa domaćim firmama, zbog fleksibilnosti rada sa više firmi odjednom.

Isplaćivana im je bruto dogovorena zarada, a radnici su snosili odgovornost plaćanja doprinosa. Država je takvom načinu poslovanja stala na put početkom 2020. godine, kada je ukinuta mogućnost da pojedinac radi kao firma, odnosno podizvođač.

Vlada je uvela test samostalnosti, odnosno listu od devet tačaka, samo u IT sektoru, na kom ako se ne zadovolji njih šest smatra da ste zaposleni u određenoj firmi i dužni ste da pređete u status regularno zaposlenog.

– Pošto bi to bio veliki finansijski udar na firme koje bi nas zvanično zaposlile, mi kao zaposleni smo od države dobili podsticaje gde je država preuzela na sebe deo PIO troškova u visini od 70 odsto prve godine, 65 odsto druge godine i 60 odsto treće godine. Ostali deo je plaćao poslodavac. Pre nedelju dana jedan od bivših kolega je proveravao radni staž gde je video da mu nisu upisane te tri godine koje je država subvencionisala. Razlog je što država nije uplatila svoj deo – rekao nam je jedan radnik velike IT kompanije koja posluje u Srbiji.

Kako dodaje, potom su još neke kolege iz drugih firmi proverile šta je sa njihovim stažom i dobile isti odgovor – tri godine fale. Ističe, da za ovo kratko vreme već šest ljudi iz njegovog bližeg okruženja ima isti problem. Firme jesu uplatile svoj deo za PIO fond, ali država nije.

– Prošle nedelje nekoliko mojih kolega takođe su pokrenuli ovu temu na raznim grupama. Kontaktirali su i knjigovođe od kojih su dobili informacije kako će država uplatiti svoj deo kada se uradi poreska kontrola firme u kojoj rade. Ukoliko je sve u redu sa poslovanjem firme, oni će uplatiti subvencije, a ukoliko nije, neće. Koliko sam čuo nekim ljudima je država već odbila da uplati staž. To znači da će te osobe ukoliko žele da im se upišu te tri godine, uplatu morati sami da finasiraju, a to nije mali novac – nastavlja on.

Ono što kako ističe, muči radnike je što ne znaju koje procedure mogu da očekuju. Niko im ništa nije najavio niti ih informisao o ovoj temi. Subvencije su u slučaju našeg sagovornika bile za 2020. 2021. i 2022. godine, a sada je već 2024. godina, kada saznaje da država nije ispoštovala dogovoreno.

Ne znaju ni na koji način i kojim ritmom se obavlja poreska kontrola i da li oni treba nešto da iniciraju ili samo da čekaju.

– Šta će biti ako se poreska kontrola ne desi do moje penzije? Da li će neko zaista da se potrudi da uradi posao star trideset godina? Ili šta se dešava ukoliko firma više nije aktivna? Bukvalno smo u neznanju, a tema je jako bitna, makar za nas. S obzirom koliko se bila digla buka oko tog testa samostalnosti, oko IT sektora i priče da izbegavamo plaćanje doprinosa, mislim da sada zaslužujemo neke odgovore – kazao je naš sagovornik.

Kako ističe, zaposleni koji su radili preko interneta su naterani od strane države da više ne budu preduzetnici, dok se ovakva pravila ne odnose na druge privredne grane, poput primera građevinarstva, gde je svima poznato da milionske ugovore dobijaju firme sa jednim ili par zaposlenih.

Iz udruženja koja su učestvovala u radnoj grupi koja je predložila izmenu i dopunu starog Zakon o porezima na dohodak građana, kojim je regulisano i oporezivanje frilensera, kažu da znaju za ovu situaciju i da jeste obaveza države da subvencije uplati.

Jedan od članova radne grupe koji je želeo da ostane anoniman, smatra da ovo ipak nije veliki problem, da se trenutno samo ne vidi upisan staž, ali da će ga svakako biti. Već su ističe imali slučajeve da su zaposleni išli u penziju i da su im onda i te tri godine plaćene i upisane.

Dodaje i da je tačno da država kontrolište sve firme čiji su radnici uzeli ove subvencije i da je dobar deo tog posla gotov. Smatra i da je problem zapravo u nedostatku ljudi u poreskoj upravi koji taj posao obavljaju.

Procene su da nešto više od 100.000 građana Srbije radi preko internet platformi. Dizajneri, programeri, profesori stranih jezika, prevodioci, pisci i mnogi drugi zarađivali su za život  po osnovu autorskog dela ili „srodnih prava“.

Iz Ministarstva finansija su na naša pitanja odgovorili kako su ona u nadležnosti Ministarstva privrede. Iz potonjeg Ministarstva, tražili su pojašnjenja na naša pitanja, ali i napomenuli „da pitanje radnog staža nije pitanje za Ministarstvo u čijem delokrugu poslova je privreda i privredni razvoj, već za same poslodavce i inspekciju rada“.