IT sektor u problemima: Otpuštanja popustila, ali tražnja za programerima za četvrtinu manja nego lane

Iako je kriza trenutno u zastoju i cela industrija malo lakše diše, čini se da opasnost nije prošla, a kakva je budućnost čeka, teško je prognozirati.

Ono što se zna, jeste da je i ove godine otvoreno značajno manje konkursa za poslove u ovoj oblasti i da je nastavljeno sa otkazima u IT industriji, ali u manjem obimu negu prethodnih godina.

Marko Vučetić iz Srpske IT asocijacije (SITA) za Danas navodi da što se tiče globalne situacije, za razliku od ranijih perioda, beleži se manji broj otkaza.

U ovom sektoru je, kako otkriva, prošle godine, na globalnom nivou, otpušteno preko 260.000 zaposlenih, a ove godine je ta brojka tek premašila 140.000.

„Što se tiče nas u Srbiji, nije bilo toliko masovnih otkaza kao na globalnom nivou. Neka nezvanična brojka je da je to bilo između šest i sedam odsto od ukupnog broja zaposlenih u IT industriji“, navodi on.

Vučetić podseća da je istraživanje SITA pokazalo da je tokom te krize čak 61 odsto firmi kod nas moralo da daje otkaze.

Prema njegovim rečima, oko 27 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju, navelo je da su otpustili do pet odsto zaposlenih, dok je 34 odsto kompanija otpustilo više od pet odsto zaposlenih.

Vučetić kaže da je situacija ove godine mirnija i povoljnija i da očekuju za nijansu bolje stanje u IT sektoru, ali da je potrebna i uključenost države.

„Prema našem istraživanju, 30 odsto kompanija smatra da su za rast i razvoj IT indusrije ključni subvencije i podsticaji države. I na tome ćemo mi raditi u narednom periodu da probamo da popravimo klimu u ovoj industriji“, ističe on.

U prethodnoj vladi je bilo dosta podsticaja i subvencija, ali ono što je bio problem je što se teško apliciralo i konkurisalo.

„Bitno je da i nova vlada nastavi tim tempom, jer smo se mi u IT industriji po prvi put susreli sa krizom i podsticaji su sada bitniji više nego ikad“, naglašava on.

Situacija je, kako sumira, za nijansu bolja, ali ne sme ništa da se tvrdi, jer sutra mogu da se dese opet neki masovni otkazi.

„Ipak, očekujemo makar malo olakšanje, ako upsemo da sprovedemo naše ideje, verujemo da će biti bolja situacija kod nas“, ističe Vučetić.

Ima li posla u IT sektoru?

Miloš Turinski sa portala HelloWorld.rs za Danas otkriva da je potražnja za IT stručnjacima opala za 25 odsto u Srbiji u 2024. godini u odnosu na prethodnu.

„Prethodna je već bila slabija za 50 odsto u poređenju sa 2022. Broj oglasa za posao i dalje je daleko ispod nivoa iz 2021. i 2022. godine, što ukazuje na smanjenu aktivnost zapošljavanja u IT industriji“, ukazuje on.

Ipak, plate u IT sektoru ostaju visoke u poređenju sa drugim industrijama.

„Najplaćenije pozicije uključuju DevOps inženjere, stručnjake za cloud tehnologije, sajber bezbednost, te specijaliste za AI, ML i data science. Programeri sa naprednim znanjem u JavaScript-u, Python-u i radu sa cloud platformama i dalje se izdvajaju kao najbolje plaćeni“, kaže Turinski.

On ponavlja da se industrija suočava sa padom zapošljavanja.

„To je posledica globalnih trendova otpuštanja u tehnološkom sektoru i optimizacije budžeta kompanija“, pojašnjava naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje, primećuje se blagi oporavak potražnje nakon minimuma u oglašavanju u martu prošle godine.

„Očekuje se porast potražnje za specifičnim veštinama, posebno u oblastima kao što su cloud infrastruktura, automatizacija i veštačka inteligencija“, ističe Turinski.

Situacija na tržištu se, kako naglašava, značajno promenila.

„Iako su programerske veštine i dalje tražene, tržište postaje zahtevnije. Početnici i juniori teže dolaze do posla zbog smanjenog broja oglasa i veće konkurencije. Kompanije sada češće traže stručnjake sa specifičnim iskustvom, a ne široki spektar junior kandidata“, objašnjava on.

Turinski dodaje i da samostalno učenje programiranja može biti od koristi, ali nije garancija za brz i unosan posao, kao što je nekad bio slučaj.

Direktor Joberty platforme Nikola Mijailović ukazuje da je pad u broju IT oglasa za posao primetan na svim sajtovima za zapošljavanje u Srbiji, ali i u svetu.

„Pad je značajan, ali to ne znači da nema posla u ovoj industriji, već samo ukazuje na činjenicu da je konkurencija za svaki oglas za posao mnogo veća nego pre dve godine“, objašnjava on.

Što se tiče ubedljivo najplaćenije pozicije u ovom sektoru, Mijailović navodi da je to „Software architect“.

„To svakako ne čudi, jer je u pitanju pozicija koju ne može imati svako. Potrebno je da imate veliki broj godina iskustva u programiranju, da poznajete nekoliko različitih programskih jezika i framework-a i da iza sebe imate uspešne raznovrsne projekte na kojima ste pokazali svoju ekpertizu“, objašnjva naš sagovornik.

Softver arhitekte u Srbiji, prema njegovim rečima, u proseku zarađuju oko 4.000 evra neto mesečno, i uživaju u bogatim benefitima IT kompanija.

„Nakon Software architect pozicije, visoko drugo mesto zauzimaju Backend software developeri koji su i dalje u vođstvu po pitanju zarada u odnosu na Frontend i FullStack software developere“, kaže Mijailović.

Veštačka inteligencija, sajber bezbednost… razvoj novih poslova u IT sektoru

Mihailović objašnjava da iako je primećena kriza prethodnih godina, situacija u IT industriji, kako u Srbiji tako i globalno, i dalje prati ubrzan tempo digitalizacije i potražnju za stručnjacima, koji omogućuju ove promene.

„Poslednje dve godine smo imali negativne trendove, a utisak je da će sledeće godine stvari krenuti pozitivnije“, smatra on.

Naš sagovornik pojašnjava da razvoj veštačke inteligencije donosi značajne promene.

„Sve više poslova koji su nekada zavisili od ljudi sada se automatizuju primenom veštačke inteligencije. To je dovelo do velike potražnje za profesionalcima koji mogu da kreiraju i upravljaju ovakvim sistemima, unapređujući poslovanje“, ističe Mijailović.

Pored veštačke inteligencije, kako dodaje, dodatna digitalizacija u sektorima poput zdravstva i poljoprivrede najavljuje nove prilike.

„Sajber bezbednost postaje prioritet zbog sve učestalijih sajber napada, dok Data Science dobija na značaju zbog potrebe za analizom i korišćenjem velikih količina podataka“, navodi on.

Posledice krize i uticaj na one koji tek ulaze u ovu industriju

Mijailović naglašva da su posledice krize u IT industriji i dalje prisutne.

„Neke kompanije nastavljaju sa otkazima, dok su druge zamrzle procese zapošljavanja ili značajno smanjile potrebe za novim kadrovima. Kriza je, međutim, doprinela optimizaciji procesa i povećanju efikasnosti, što je u nekim slučajevima smanjilo potrebu za resursima, uključujući i zaposlene. Ipak, rast prihoda u IT sektoru nije zaustavljen“, objašnjava on.

Na ovu situaciju, kako podseća, utiču i širi socio-ekonomski faktori.

„Faktori poput globalnih ekonomskih kriza, ratova i drugih dešavanja u svetu, koji stvaraju nesigurnost i usporavaju oporavak tržišta. Tržište ipak pokazuje prve znake oporavka, što se primećuje i kod nas, kroz povećanje broja otvorenih pozicija i intenzivnije aktivnosti kompanija. Globalni trendovi takođe idu u pozitivnom smeru – prvi put posle dve godine statistike pokazuju rast, što daje optimističnije prognoze za ovu godinu u poređenju sa prethodnom“, navodi Mijailović.

Ipak, za one koji počinju u ovoj industriji, kriza je nametnula značajno teži zadatak.

„Imajući u vidu povećanu konkurenciju, juniorima je sve teže da dođu do prvog radnog iskustva. Međutim, jednom kad se domognete IT industrije, računajte na to da ćete biti dobro plaćeni. Možda plate nisu nerealno visoke kao ranije za juniorske pozicije, ali su i dalje natprosečne u odnosu na druge industrije“, tvrdi Mijailović.

I direktor i urednik na portalu WebMind Lazar Jovanović tvrdi da IT industrija prolazi kroz izazovan period, koji mnogi vide kao krizu, ali smatra da je reč o nužnoj stabilizaciji nakon godina rapidnog rasta.

„Serije otpuštanja rezultat su racionalizacije troškova, preusmeravanja resursa i prilagođavanja kompanijskih strategija globalnim trendovima. Smanjenje potražnje za juniorima i fokus na seniore svestranih veština dodatno reflektuju prilagođavanje tržišnim zahtevima“, pojašnjava on.

Jovanović je mišljenja da je, globalno posmatrano, IT industrija u ovoj godini u stanju dinamične transformacije.

„Veštačka inteligencija nastavlja da dominira kao ključna tehnologija koja ne samo što unapređuje procese, već postavlja temelje za razvoj novih proizvoda i usluga. Generativna AI, poput OpenAI-jevog ChatGPT, Anthropic Claude i Google-ovog Gemini AI, redefiniše kreativne industrije, ali i ubrzava transformaciju tradicionalnih sektora“, pojašnjava on.

Naš sagovornik pojašnjava da u tehnološki naprednijim sektorima, kao što su AI i blockchain, potražnja za stručnjacima nastavlja da raste.

„S druge strane, tradicionalni outsourcing modeli beleže stagnaciju i sve manje prilika za širenje. Gejming industrija ove godine beleži značajna otpuštanja, što je direktna posledica globalne ekonomske nesigurnosti“, ukazuje on.

U Srbiji su, prema njegovim rečima, posledice globalnih kriza, delimično ublažene zahvaljujući stabilnosti domaćeg IT tržišta i razvoju regionalnih projekata.

„Međutim, kompanije koje posluju u outsourcing sektoru najviše su pogođene promenama na globalnom nivou, dok je startap scena i dalje fokusirana na privlačenje investicija za širenje poslovanja​​“, kaže Jovanović.

Što se budućnosti tiče, on tvrdi da IT sektor ostaje ključni pokretač globalne ekonomije, ali da njegov dalji rast zavisi od sposobnosti da odgovori na izazove.

„U Srbiji je ključno da kompanije ulažu u razvoj talenata, privlače strane investicije i prilagođavaju se globalnim promenama, poput sve većeg oslanjanja na AI. Edukacija koja prati tehnološke trendove, kao i podrška države u vidu subvencija i regulative, presudni su za održavanje konkurentnosti domaćeg IT sektora na globalnom tržištu“, zaključuje Jovanović.