„Srpski IT sektor mnogo više doprinosi razvoju tuđih ekonomija nego naše“: Može li IKT sektor u Srbiji ove godine do četiri milijarde evra?

Izvoz IKT proizvoda i usluga u prvih pet meseci ove godine iznosio je preko 1,6 milijardi evra, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT).

S obzirom da je u istom periodu prethodne godine taj izvoz iznosio nešto više od 1,3 milijarde, to je povećanje za čitavu petinu, odnosno za 20,5 odsto.

Iako je prošla godina bila rekordna za ovaj sektor, očekuje se da ovogodišnji rezultat to premaši.

Ukoliko se pogleda kvartalno, u prva tri meseca ove godine izvoz IKT usluga iznosio je 917 miliona evra, što predstavlja rast od 17 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Kako bi se brzina rasta ovog sektora još bliže pojasnila, dovoljno je naglasiti da je izvoz u prvom kvartalu 2024. godine bio viši nego u celokupnoj 2017.

Takođe, od 2012. godine, kada je ovaj izvoz iznosio 375 miliona evra, zaključno sa prošlom godinom, izvoz je uvećan gotovo 10 puta.

MIT je izrazilo očekivanje da će ove godine iznos izvoza preći četiri milijarde evra.

Iz ovog Ministarstva su naglasili da oblast IKT-a nastavlja da bude najbrže rastuća privredna grana u Srbiji.

Dakle ova oblast nastavlja da raste, uprkos globalnoj krizi koja ju je zadesila prošle godine. To pokazuju i podaci Ministarstva, po kojima se vidi da je prosečna neto zarada u ovoj oblasti od juna 2023. do maja 2024. godine uvećana za 13,3 odsto i iznosila je 234.407 dinara.

Takođe, od jula 2023. do juna 2024. godine porastao je i broj zaposlenih, jer je sa 108.129 ljudi povećan na 111.352.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović kaže da često kada se govori o IKT-u, misli se samo na programere.

„Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistku (RZS), sam taj sektor se odnosi na informisanje i komunikacije i tu spadaju izdavačka deltanost, sve vezano za kinematografiju, zatim sve vezano za emitovanje programa, zatim telekomunikacije, kao i računarsko programiranje i informaciono-uslužne delatnosti. Tih šest poddelatnosti čine IKT sektor“, pojašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, ovaj sektor jeste veliki pokretač naše privrede.

„Oko pet odsto našeg BDP-a je 2022. godine došlo iz ovog sektora, od čega polovina iz računarskog programiranja. Ovi udeli su sigurno i veći jer postoji dosta tokova novca koje ne može zvanična statistika da uhvati, kao što su kriptovalute i slično“, navodi Jevtović.

On ističe da tehnologija diktira kako će ova grana rasti, kao i tražnja spolja.

„Mi nismo izolovana ekonomija, postoji protok prodaje usluga iz naše zelje ka zemljama širom sveta i naš izvoz raste“, kaže Jevtović.

Potencijali su, prema njegovim rečima, veliki, ali trebalo bi postaviti neke znakove pitanja.

„Mi prodajemo svoje usluge i svoje radne sate, ali je potrebno i da pređemo na onaj nivo gde će nastajati srednja i velika preduzeća u IT sekotru koja će izvoziti iz Srbije. Dakle da ne prodajemo samo radne sate, već i proizvod“, smatra naš sagovornik.

On je optimista da će više domaćeg kapitala uplivati u ovaj sektor.

„Nadam se da će biti sve veći broj firmi koje kreiraju IKT sektor i koje izvoze, a sa osnovnom koja je domaći kapital. Ima ih i sada i uspešne su. Te firme su mnogo otpronije na krize kao što je bila prošle godine, od firmi koje dolaze po ‘jeftinu’ radnu snagu“, ističe Jevtović.

Ipak, kako dodaje, ukoliko se pogleda od 2015. godine na ovamo, IKT sektor nam nije glavna „lokomotiva“ rasta, već je tek na četvrtom mestu.

„Prvo je građevinarstvo, pa zatim trgovina na veliko i malo, pa onda rudarstvo i IKT. A i u periodu do 2027. godine teško da bilo koja grana može da prestigne građevinarstvo, jer je ono u prvom kvartalu ove godine poraslo za 14 odsto, a to je veliki sektor koji ne raste tek tako“, objašnjava on.

Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja ističe da IT industrija izvozi usluge i digitalne proizvode, a da se većinski radi o uslugama razvoja delova ili kompletnih softverskih rešenja za inostrane klijente.

„Rast IT industrije je zasnovan na globalnoj tražnji koja već decenijama neprestano raste. Obrazovni sistemi cele planete nisu mogli da prate eksplozivan rast ove industrije, dakle postoji globalna nestašica IT kadrova“, naglašava on.

Šolaja poručuje da su u takvim okolnostima i firme iz Srbije dobile priliku.

„Mi imamo odlične inženjere i informatičare, pa smo tu priliku iskoristili na najbolji način. Srpske firme su se odavno pozicionirale na stranim tržištima kao kvalitetne i pouzdane, te su vremenom preuzimale sve više poslova. S obzirom da globalna tražnja i dalje raste, a sigurno će nastaviti sa takvim trendom jer nove tehnologije ulaze u sve pore poslovanja i života, nastaviće se i rast srpskog IT-ja“, smatra naš sagovornik.

Šolaja pojašnajva da je domaća IT industrija pre par decenija zasnovala dinamičan rast na čistom „autsorsingu“, odnosno klasičnim „loan“ poslovima, gde se klijentu isporučuje softver prema datoj specifikaciji.

„Tokom godina su naše kompanije pokazale sposobnost da klijentima obezbede dodatu vrednost, pa danas imamo situaciju da isporučuju kompletna rešenja krajnjim klijentima i eliminišu posrednika. To je značajan napredak koji je doprineo učvršćivanju pozicija na globalnom tržištu i prepoznavanju Srbije kao dobre destinacije za razvoj sofisticiranih softverskih rešenja i usluga“, navodi on.

Šolaja smatra da ovaj sektor mnogo manje doprinosi domaćoj ekonomiji nego što bi mogao.

„S obzirom na malu veličinu srpske privrede, i još uvek nedovoljno zrelo poslovno okruženje, imali smo snažnu internacionalizaciju IT poslovanja, pa je danas preko 80 odsto srpskih kompanija većinski ili u celosti u stranom vlasništvu. Osim što smo time izgubili skoro sav strateški potencijal, može se reći i da srpski IT mnogo više aktivno doprinosi razvoju tuđih ekonomija, a mnogo manje privredi naše zemlje“, upozorava on.