IT sektor, uz poljoprivredu, najveći neto izvoznik Srbije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Сва срећа овде се политика није умешала, нису довољно паметни и не знају како да их опељеше.

2. Doprinos IT sektora je mnogo veći od 1 milijarde. Ja kao iskusan programer primam od Amerikanaca platu na inostrani račun a trošim 80% tog novca u Srbiji. Plata mi leže redovno svaki mesec i živim ovde od nje kao kralj. 20% od tih 80% koliko potrošim ovde ode državi. Bar 10.000 ljudi u Srbiji funkcioniše na ovaj način.

   1. Maline, jabuke, soja, suncokret, kukuruz,pšenica šećer i ostalo. Ako jedan stanovnik dnevno potroši 3 evra u Srbiji na hranu i piće 7 miliona ljudi godišnje potroši/pojede/ 10 milijardi evra a još 5 milijardi izvezemo što brašna ulja i gore ostalog navedenog.
      Srpski agrar proizvede 15 milijardi evra godišnje samo to niko nezna da izračuna

      1. Jeste druže ali da bi proizveo tu količinu hrane moraš da uvezeš nafte, traktora, semenskog materijala, đubriva, pesticida, herbicida, rezervnih delova, sistema za zalivanje…… za 14 milijardi evra. Ja kupim kompjuter za 2 hiljade evra svake tri godine a ostalo je moja pamet.

3. Sad je valjda jasno zašto su državi puna usta IT-ja.
   Ne da bi pomogli, nego da bi orobili. Samo ne znaju kako, jer je formalno ali i praktično vrlo teško, zahteva pamet koju hunta nema.
   Evo, predviđam da će opet povećati porez na IT šifre delatnosti, a tako će samo inicirati odlazak ljudi, gašenje firmi i prelazak na metode naplate IT usluga od kojih posle hunta neće videti više od neophodnog, ako išta.
   O domaće finansiranim IT projektima, „Danas“ bi, ako hoće, mogao celu sekciju da otvori (ali neće verovatno).
   U državnoj upravi nema ko da napiše tender kako treba, jer u državnoj upravi u IT-ju, osim izuzetaka, radi III klasa i oni koji na tržištu ne vrede (kursadžije).
   U državnoj upravi nema novca za IT projekte, treba namiriti silikonjare, savetnice, tetke iz Kanade i sponozore hunte.
   Državni tenderi se unapred pišu namešteni (ispod žita ih pišu oni koji će ih dobiti). Privatne IT firme nemaju interes a ni vremena da se krljaju sa duboko korumpiranom državnom administracijom.
   Zato su državni IT sistemi katastrofalnog kvaliteta (nema ko ni da iskontroliše), primer sw za lične karte ili zdrav. knjižice a ima takvih stotine primera koji se ni ne vide.
   Uzalud se nadam da neće početi da dave jedini zdrav segment koji je uspeo da preživi ovu lakrdiju od države.