Više od 15 minuta ekspozea pred poslanicima Narodne skupštine, mandatarka Ana Brnabić posvetila je digitalizaciji i IT industriji, koji će, prema njenim rečima, biti u sedištu pažnje buduće vlade.
„To je jedan od najvećih sektora u Srbiji i jedan od onih koji najbrže rastu i to više od 10 odsto godišnje, dok unutar njega industrija softvera i usluga ima rast od preko 20 odsto svake godine“, rekla je ona i dodala da je cilj vlade da za pet godina neto izvoz te grane dostigne 1,5 milijardi, što je gotovo četiri puta više nego prošle godine.
Prema podacima Narodne banke Srbije, ova grana beleži rastući suficit u razmeni sa svetom, pa je na primer 2014. imala pozitivan bilans od 199,8 miliona evra, naredne godine 317,4 a prošle je dostignuto 407,3 miliona evra. U tom sektoru ukazuju da je to više od neto izvoza Železare i Fijata zajedno, a blizu je jedino efekat koji postiže prodaja voća iz Srbije. U centralnoj banci kažu da je prema strukturi, najznačajniji doprinos da se za dve godine udvostruči pozitivan saldo, dao rast izvoza kompjuterskih usluga, pre svega zahvaljujući razvoju domaćih preduzeća koja su poslovno povezana sa velikim svetskim kompanijama u ovoj oblasti.
– Najbitnije je da vlada shvati: IT sektoru ne treba pomoć države, već je državi potreban IT kako bi ga primenila u svim sferama, od institucija do privrede koja tako jedino može da bude konkurentnija na svetskom tržištu. Država ne treba posebno da podstiče našu granu, podaci o snazi te industrije dovoljno govore i mi se konkurencije stranih firmi ne bojimo. Ali, ne želimo „klin u točkove“, da država našim parama subvencioniše strane kompanije, koje nam onda ovde prave nelojalnu konkurenciju – kaže za Danas Milan Šolaja iz vojvođanskog ICT klastera.
On naglašava da je najava digitalizacije takođe značajna, ali da ona mora da se uradi na pravi način, da objedini najrazličitije baze podataka koje sada imaju institucije.
– U toj oblasti do sada je bilo dosta korupcije, pod parolom modernizacije uprave nabavljani su raznorazni softveri koji sada stoje neupotrebljeni. A nama je potrebna prava, horizontalna povezanost, što može da doprinese razvoju celokupnog društva, da uveća i tražnju za IT tehnologijama i ulaganja. Mi sada imamo izdatke od 62 evra po glavi stanovnika za tu oblast, a sve države koje su ulazile u EU u tom momentu imale su oko 150 evra. U Hrvatskoj je sada prosečno ulaganje oko 200 evra po stanovniku, dok je u EU prosek 800 evra – objašnjava Šolaja.
Prema rečima Marka Topalskog, direktora EIPIX-a, firme koja se bavi razvojem kompjuterskih igara, od mera koje IT sektor očekuje, potrebna je direktna komunikacija i saradnja sa ključnim igračima industrije kao što su Epl, Gugl ili Pejpal, kako bi se omogućila i olakšala upotreba njihovih servisa, često neophodnih za međunarodno poslovanje.
– Potrebno je nastaviti podršku preduzetništvu, sa posebnim akcentom na edukaciju u sferi prodaje i marketinga, zatim stvarati povoljnu klimu za domaće i strane investitore, raditi na obučavanju kvalitetnih i usko specijalizovanih kadrova, te subvencionisati domaće kompanije. Ja bih lično voleo da vidim i nacionalnu asocijaciju kompanija za razvoj video-igara koja bi zajedničkim snagama izlagala na svim svetskim konferencijama iz branše – kaže Topalski.
On dodaje da bi efekti bili višestruki, od upošljavanja novih ljudi, otvaranja novih kompanija do priliva velike količine novca u Srbiju. Pošto kod nas ne postoji realno tržište video-igara, proizvodi iz ove sfere se izvoze, što generiše novac koji pre toga nije postojao. Takođe, u pitanju je digitalni, a ne fizički proizvod, što znači da ne postoje prepreke u smislu povećanja obima proizvodnje u odnosu na potražnju, ističe Topalski uz podsećanje da je gejming, globalno gledano, najbrže rastuće tržište na svetu.
Malo je poznato da kreativna industrija u koju uz književnost, štampu, advertajzing spada i gejming i filmska umetnost, koje je mandatarka takođe najavljivala kao sektore koje će u okviru IT, država ubuduće snažnije podržati, ima udeo u BDP-u od 3,1 odsto, dok na primer naša najsnažnija grana, proizvodnja električne energije, čini 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
– Gejming i film se kao kreativne industrije povezuju sa IT sektorom, a kod nas postoji mnogo firmi koje se time bave, sarađuju uspešno sa svetskim kompanijama, pa se obrada i animacija za brojne holivudske filmove radi u Srbiji. Pomoć države najbrže bi mogla da se oseti kroz izmene u obrazovnom sistemu, a motiv je i to što prosečna plata programera i do tri puta premašuje zarade u ostalim granama i kreće se oko 1.250 evra – kaže Zoja Kukić iz Startit centra i dodaje da je potrebna široka upotreba digitalizovanog potpisa, identifikacije, kako bi se olakšalo poslovanje sa stranim firmama, a uz to i izvozne olakšice koje se odnose i na privrednike u drugim oblastima.
Na jedan evro zaradi se šest
Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, ukazuje da se sve grane kreativne industrije nalaze „pod jednom kapom“ od televizije, raznih platformi, video-igara do filma i da bi prvi korak države trebalo da bude donošenje novog zakona o audio- vizuelnoj delatnosti, kojim bi se razdvojili ti posebni oblici i uredili, ali i regulisao način finansiranja. Potrebno je i da se strane filmske kuće stimulišu kako bi došle ovde da snimaju, program podsticaja započet prošle godine, pokazao je da se na jedan uloženi evro vraća šest, tvrdi Jevtić i dodaje da bi Srbija, prema raspoloživim kadrovima i lokacijama, mogla da bude jedna od najznačajnijih regionalnih destinacija za tu industriju, što bi dovelo više publike i više novca za filmove, ali i državnu kasu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
