Italija postaje noćna mora za investitore

Osim toga, nestabilnost na tržištu mogla bi da izazove i najavljena dokapitalizacija, treće po veličini, banke Monte Paski koja bi, ukoliko bude neuspešna, oživela zabrinutost u vezi sa evropskim bankarskim sektorom. Ovo su samo neke od procena iznetih u najnovijoj analizi Sakso banke. Ističe se, takođe, da će Italija, od koje se ne očekuje da ove godine, ali ni 2017, dostigne ciljani nivo deficita, imati najviše koristi od promene stava Evropske komisije koji se odnosi na fiskalni stimulans. Pokazalo se, međutim, da to nije bilo dovoljno da Demokratska stranka pobedi na referendumu. „Ukoliko premijer Renci bude primoran da podnese ostavku i ukoliko dokapitalizacija Monte Paskija krene po zlu, očekujemo da spredovi u Italiji (marža, odnosno razlika između kupovnog i prodajnog kursa) porastu za nekoliko desetina baznih poena, dok bi rejting te države bio negativan (trenutno je BBB- sa stabilnim izgledima prema S&P)“, procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.

S druge strane, ohrabrujuće deluje procena da je rizik od „prelivanja“ krize na ostale evropske zemlje prilično ograničen. Dembik ukazuje na tri razloga za to. Reč je najpre o tome da se iznos nerealizovanih kredita u italijanskom bankarskom sektoru, od oko 400 milijardi evra (samo 10 odsto predstavlja neposredan rizik), stabilizovao u prethodnih nekoliko meseci, što je prilično pozitivan znak. Pritom treba naglasiti da je značajan deo problematičnih kredita povezan sa veoma lošom navikom italijanske javnosti da sistematski odlaže plaćanje dobavljačima. Drugi razlog, koji ublažava strah od prenošenja krize italijanskog političkog i bankarskog sektora na Evropu, odnosi se na činjenicu da Evropska centralna banka ima mehanizam kojim bi mogla da interveniše.

– Evropska centralna banka može da odluči da pokrene ciljanu dugoročnu operaciju refinansiranja (TLTRO), kako bi pomogla italijanskom finansijskom sektoru, ili da, u najgorem slučaju, aktivira program trenutnih novčanih transakcija. I najzad, treba podsetiti da je u prethodnih nekoliko godina, glavni razlog kojim se objašnjava neodlučnost pri kupovini akcija evropskih banaka povezan sa niskim kamatnim stopama. Sada kada prinosi suverenih obveznica rastu zbog očekivanja veće inflacije, investitori pronalaze dobar razlog za kupovinu akcija banaka – ističe Dembik.

Centralna i Istočna Evropa: Japan i Italija nisu jedine države koje se nalaze u nepovoljnoj poziciji. U analizi Sakso banke apostrofira se Poljska, koja je posmatrana kao model ekonomskog razvoja, „ali je sada napravila grešku koja bi mogla skupo da je košta“. Odluka da spusti granicu za odlazak u penziju sa 67 na 65 – za muškarce, i na 60 – za žene, jeste popularna mera, ali nije pokrivena budžetom i neminovno će dovesti do većeg poreskog opterećenja. To bi, zauzvrat, moglo da smanji potrošnju koja je glavni pokretač rasta. Istovremeno, građevinski sektor se, već nekoliko meseci unazad, suočava sa usporavanjem, dok su investicije niske zbog spore integracije evropskih fondova.

– U Poljskoj, kao i u većina zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi koje beleži sporiji rast BDP-a, smatraju da je ova faza prolazna, i to uprkos činjenici da su svi pokazatelji poverenja u ekonomiju (osim poverenja potrošača) u stagnaciji, ili čak beleže neznatan pad. Sve ukazuje na to da će ciljani rast od 3,4 odsto ove godine ostati na nivou mašte. Znatno je izvesniji rast BDP-a od oko tri odsto. U takvim okolnostima, nerealno je očekivani skoriji rast kamatne stope Centralne banke Poljske. Naprotiv, aktuelni guverner Glapinski će, možda, biti primoran da razmisli o snižavanju kamatne stope u 2017. godini – tvrdi Dembik.

Azija i Pacifik: U Sakso banci upozoravaju da je Japan još jedan od gubitnika, i to mnogo veći od Italije. Naglašavaju, takođe, da inventivnost iskazana na polju monetarne politike, kao i stimulativni plan vlade, predstavljen u avgustu, neće uroditi plodom. Kao argument za tu konstataciju navode podatak da su glavna japanska sredstva u crvenoj zoni: odnos američkog dolara i jena -9 odsto, Nikkei -6 odsto, Topix -8 odsto, prinosi od dvogodišnjih obveznica -0,1 odsto, prinosi od desetogodišnjih obveznica -0,2 odsto, a prinosi od tridesetogodišnjih obveznica -0, 7 odsto.

– Ovo je dokaz da investitori ne veruju u sposobnost Japana da trajno izađe iz deflacije. Štaviše, činjenica da je centralna banka odložila dostizanje ciljanog nivoa inflacije za period posle aprila 2018, što odgovara kraju mandata Haruhika Kurode, predstavlja svojevrsno priznavanje neuspeha. Nesporno je i to da su uglavnom velike kompanije doprinele rastu plata, u proseku za 2,14 odsto ove godine, odnosno za 2,38 odsto prethodne, dok mala i srednja preduzeća nisu učestvovala u igri jer su bila sprečene u toj nameri. Velike kompanije su se složile oko povećanja plata, ali su tražile povrat marži primoravajući dobavljače da zadrže veoma niske cene, čime su sprečile znatno veći rast – ističe Dembik.

On smatra da problem Japana nije ekonomski, već politički i dodaje da bi premijer Abemora trebalo da iskoristi podršku svoje stranke kako bi naterao keiretsu sistem da se priključi na velike rezerve gotovine ublažavajući tako pritisak na mala i srednja preduzeća. „To je svakako jedna od nekoliko preostalih opcija kako bi se inflacija dovela na pravi put“, zaključuje Dembik.

Kad se od drveta ne vidi šuma

– U suštini, problem italijanskih banaka je samo drvo koje prikriva šumu. Činjenica je, naime, da je italijanska ekonomija praktično „vegetirala“ više od 20 godina i bez obzira na podršku, koju je premijer Renci dobio kada je preuzeo vlast, on nije uspeo da preokrene negativan ekonomski trend, što je dalo vetar u leđa populizmu. Koliko je situacija alarmantna na to ukazuje i podatak da u prethodnih petnaestak godina bruto domaći proizvod te države nije porastao ni za jotu. Dakle, petnaest godina nultog rasta! Problemi bankarskog sektora će se rešiti, u to ne treba sumnjati, ali će se oni, pre ili kasnije, ponovo pojaviti ukoliko u Italiji ne bude ostvaren veći rast – tvrdi Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.