Ivan Sekulović: Siromašne države kao Srbija nisu potrebne Evropskoj uniji

„U Srbiji danas svaka četvrta osoba živi u riziku od siromaštva, ali vlasti ne žele da sagledaju realnu socijalnu sliku društva i godinama odlažu uvođenje sistema socijalne karte ili slična rešenja“, rekao je Sekulović za portal sindikata „Nezavisnost“.

Dodao je da se u najnovijem Godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK), u delu o Poglavlju 19 posvećenom socijalnoj politici i zapošljavanju kostatuje da Srbiji predstoji još mnogo posla.

Sekulović, koji je bio član pregovaračke grupe za Poglavlje 19, rekao je da najviše treba da se uradi u oblasti radnog prava, ali i u politici zapošljavanja, unapređenju socijalnog dijaloga, bezbednosti i zaštiti na radu, socijalnoj zaštiti.

On je rekao da je „možda najteža situacija u inspekcijskim organima, jer je broj inspektora sve manji, umesto da se povećava“.

Uz to, kako je rekao, „pada stručni kapacitet u oblasti pripreme za Evropski socijalni fond, a to je potencijalni izvor bespovratnih sredstava za našu zemlju od čak 200 miliona evra godišnje“ .

Radno zakonodavstvo Srbije samo je, kako je rekao, delimično usaglašeno sa pravilima EU tako da Srbija treba da donese zakon o štrajku, nove zakone o radu i zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, da usaglasi Zakon o inspekcijama sa konvencijama Međunarodne organizacije rada…

„Prema Akcionom planu, Zakon o radu treba uskladiti sa 14 direktiva, ali je u stvarnosti taj broj još veći. Izrada Akcionog plana je trajala četiri godine, a u međuvremenu su usvojene i neke nove direktive, poput one o ravnoteži između posla i privatnog života, koja nije obuhvaćena planom“, naveo je Sekulović.

U tom kontekstu, kako je rekao, EU je ‘pokretna meta’, a slično tome, i Međunarodna organizacija rada stalno unapređuje svoje standarde, pa je tako prošle godine usvojena konvencija o nasilju i zlostavljanju na radu, a Srbija nije još ratifikovala ni sve relevantniju Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica.

Prema njegovim rečima posebno će biti teško usaglasiti različite interese kada se bude pristipilo izmenama Zakona o radu.

To je, kako je rekao, sistemski zakon u oblasti radnog prava koji će svakako morati da bude glavni predmet usklađivanja sa pravom EU.

Prema njegovim rečima Vlada Srbije se obavezala članicama EU na to da će ga usvojiti do kraja 2021. godine, a i sindikati i poslodavci se slažu da postojeći pravni okvir nije u celosti adekvatan za suočavanje sa izazovima u svetu rada u 21. veku.

„Ono gde se razilaze deluje kao fundamentalna i, reklo bi se, nepremostiva prepreka: da li će izmene ići dalje ka slabljenju pravne zaštite svih kategorija radnica i radnika, ili će biti napravljen zaokret u suprotnom smeru“, rekao je Sekulović.

EK, kao i ranijih godina, ukazuje da, prema njegovim rečima, nema napretka ni u socijalnom dijalogu, a posebno se ukazuje na slabo učešće socijalnih partnera u kreiranju javnih politika.

Godinama se, kako je rekao, najslabije ocene u izveštaju u ovom poglavlju odnose na socijalni dijalog, a ne tako davno po prvi put su sindikati bojkotovali rad Socijalno-ekonomskog saveta, iz nemoći da očuvaju smisao postojanja tog tela.

„Kada Vlada ni najvažnije propise i dokumente javnih politika ne dostavlja sindikatima na mišljenje, ne treba ni najmanje da čudi to što oni nisu konsultovani ni tokom osmišljavanja mera u kontekstu pandemije“, rekao je Sekulović.

On je u svojoj analizi Nacrta Strategije za period 2019-2025. imao brojne primedbe i predloge, a između ostalog ukazao da „u Srbiji nijedna institucija ni organizacija ne sprovodi sistematičnu i proaktivnu procenu potrebe stanovništva za socijalnom zaštitom“.

To je, kako je rekao, jedna od strategija koje su društvu najpotrebnije za pripremu za suočavanje sa krizama, a istekla je još pre najmanje sedam godina.

„I pre toga je bila praktično ‘mrtav’ dokument jer se nadležne institucije nisu rukovodile njenim sadržajem, niti su izveštavale o njenoj primeni“, ocenio je Sekulović.

Usvajanje nove strategije ne proizlazi, prema njegovim rečima, direktno iz procesa pristupanja EU, ali jeste povezano sa pojačanom pažnjom koju je EU ovim pitanjima počela da pridaje i pre pandemije.

To je, kako je rekao, jasno izraženo u Evropskom stubu socijalnih prava, među čijim načelima se, između ostalog, nalazi i pravo radnica i radnika na socijalnu zaštitu i pravo svih onih koji nemaju dovoljno sredstava za život na adekvatna davanja koja garantuju dostojanstven život.

U Srbiji, gde svaka četvrta osoba živi u riziku od siromaštva, vlasti, prema rečima Sekulovića, očigledno ne žele da sagledaju realnu socijalnu sliku društva, jer već godinama odlažu uvođenje sistema socijalne karte ili nekog sličnog rešenja.

EK vidi napredak u politici zapošljavanja, ali i primećuje da su dugoročno nezaposleni i dalje „suočeni s ozbiljnim izazovima da se integrišu na tržište rada“.

Sekulović je rekao da je EK ukazala da je u 2020. smanjena budžetska podrška aktivnim merama zapošljavanja i da pristup tim merama ima samo 28 odsto od ukupnog broja nezaposlenih koji su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

„EK tu prilično ‘žmuri’ na naše propuste ili, u najmanju ruku, nemar da se popravi stanje svih grupa stanovništva na tržištu rada. Komentari se uglavnom svode na pokazatelje tržišta rada, a ne ulazi se u to šta, zapravo, generiše takve rezultate“, reko je Sekulović.

Dodao je da je „tu reč o odrazu suprotstavljenih interesa različitih delova Unije, jer nekim članicama, poput Nemačke i Austrije, odgovara stalan priliv radne snage iz Srbije, a loša socijalno-ekonomska, ali i politička situacija u Srbiji, je jedan od najjačih faktora pritiska da se emigrira“.

„Zbog toga se ne komentarišu efekti na primer Zakona o dualnom obrazovanju koji preti da odvede generacije mladih u nisko obrazovanje i jeftin i nedostojanstven rad do kraja života, bilo kod nas za inostrane firme, bilo u zemljama EU“, naveo je Sekulović.

To što se ponovo smanjuje budžet za aktivne mere tržišta rada, kako je rekao, „više nikog ne potresa, jer u suštini u politiku zapošljavanja skoro da više niko i ne veruje, jer je sve više transakcija dogovara na najvišem nivou, između vlada i kompanija“.

U ovogodišnjem izveštaju EK znatno veću pažnju posvetila je rodnoj ravnopravnosti generalno, uključujući zapošljavanje i ukazala da „Srbija, očekivano, zaostaje u većini parametara za državama članicama EU što, na primer, pokazuje i činjenica da ni četiri godine posle isteka roka utvrđenog Akcionim planom nije usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti“.

Sekulović je naveo da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavljao korak u suprotnom smeru od onog koji je bio potreban, jer su mnoge žene ostale bez naknade koja bi im garantovala dostojanstven život.