Zastava ove godine obeležava sedam decenija od početka proizvodnje teretnih vozila u pogonima te fabrike. Ali, uprkos zavidnoj tradiciji u Zastava-Kamionima predstojeći jubilej ne čekaju spokojno. Naprotiv, veoma su zabrinuti za opstanak fabrike koja od početka devedesetih prošloga veka posluje na ivici kolapsa i koja, za razliku od Zastavine Fabrike automobila, još nije uspela da pronađe strateškog partnera koji bi joj obezbedio savremenu tehnologiju, novi proizvodni program i otvorio vrata evropskog i svetskog tržišta.
Đorđe Nestorović, direktor Zastave-Kamiona, koji se prošle sedmice vratio iz Kine, gde je sa predstavnicima nekoliko kineskih kompanija razgovarao o mogućnostima saradnje, izjavio je za Danas da ima nade za nastavak proizvodnje lakih i srednjih kamiona. „Ohrabruje to što je i Ministarstvo ekonomije zainteresovano za nastavak proizvodnje lakih komercijalnih vozila u Kragujevcu. U razgovoru sa predstavnicima tog ministarstva zaključeno je da je za ostvarenje tog cilja neophodno da se pronađe strateški partner. Najlogičnije bi bilo da se uđe u aranžman sa Ivekom, ali se ne isključuje ni saradnja sa nekom drugom svetskom kompanijom“, ističe Nestorović.
Obeshrabrujuće, međutim, deluje konstatacija Branimira Soldatovića, bivšeg direktora Zastave-Kamiona, koji tvrdi da je Iveko, kao i većina svetskih proizvođača kamiona, u ozbiljnijoj krizi, jer u uslovima globalne recesije teško može da obezbedi plasman svojih proizvoda. Otuda je, upozorava on, veliko pitanje da li će Iveko, u takvim okolnostima, otvarati nove fabrike za proizvodnju kamiona. Soldatović smatra da najavljena proizvodnja autobusa te kompanije nije sporna, ali preuzimanje Kamiona jeste, pa bi, imajući to u vidu, „bilo mudro da ta Zastavina firma počne da uspostavlja kontakte i sa drugim svetskim kompanijama“.
– Trebalo bi, svakako, razgovarati i sa predstavnicima kineskih kompanija koje, čini se, najbrže izlaze iz krize. Ali, problem sa Kinezima jeste to što se teško odlučuju da grade fabrike izvan svoje zemlje. Oni bi, doduše, mogli da se privuku time što bi im se omogućilo da u Srbiji sklapaju vozila za evropsko tržište, pošto je domaće malo za ozbiljniju proizvodnju i plasman. Nesporno je da je dolazak neke od svetskih kompanija koja bi bila spremna da u Zastavi sklapa vozila za svetsko tržište, jedina je šansa za opstanak proizvodnje malih i srednjih kamiona u Kragujevcu – naglašava Soldatović, napominjući da u budućim pregovorima sa potencijalnim strateškim partnerima Zastavine fabrike kamiona ne bi trebalo računati na jednu od najsolidnijih kineskih firmi Naveko, koja vozila proizvodi prema Ivekovoj konstrukciji i koja strateške poslovne odluke ne može da donosi bez saglasnosti Italijana.
Zanimljivo je podsetiti da je u proteklih sedamdeset godina Zastava, kad je reč o kamionskom programu, najviše sarađivala sa italijanskim kompanijama (Fijat, OM i Iveko), a najbolji poslovni rezultati ostvareni su u saradnji sa Ivekom. Sa tom kompanijom Zastava je, krajem 1988. godine, potpisala ugovor o strateškom partnerstvu, odnosno o formiranju zajedničke mešovite firme, sa sedištem u Kragujevcu, u kojoj je Zastava imala 51, a Italijani 49 odsto kapitala. Bilo je to prvo preduzeće u Srbiji koje je sa nekom inostranom firmom formiralo zajedničku kompaniju. Iveko u Kamionima i danas ima više od 30 odsto kapitala, ali je zajednička kompanija ugašena u proleće 1992. godine. U minulih 18 godina, Zastava-Kamioni i Iveko sarađivali su isključivo na komercijalnoj osnovi, što znači da je kragujevačka fabrika od Italijana kupovala sklopove i delove za sklapanje kamiona. Za nepune četiri godine, koliko je trajala saradnja sa Italijanima, proizvedeno je 86.000 kamiona i veliki broj sklopova, zatim kompletna limarija i druge komponente koje su kao rezervni delovi prodavani u Zapadnoj Evropi, Africi, Aziji i na drugim tržištima gde je Iveko izvozio svoje kamione.
Već 18 godina traje duga i neizvesna borba za opstanak ove kragujevačke fabrike. Krajem pretprošle godine, činilo se da se tavorenju Zastave-Kamiona nazire kraj s obzirom na to da je u septembru 2008. godine Vlada Srbije sa Ivekom potpisala memorandum o razumevanju, kojim je precizirano da ta italijanska kompanija koja posluje u sastavu Fijat Grupe, 2009. godine, preuzme Zastavinu fabriku kamiona i da u dogledno vreme, u Industrijskoj zoni Korman polje, izgradi fabriku. Primena memoranduma, međutim, odložena je na godinu dana, a kako sada stvari stoje, Iveko, najverovatnije neće preuzeti Zastavu-Kamione, već će izgraditi fabriku za proizvodnju autobusa. To dalje znači da će Kamioni, ukoliko Vlada Srbije odluči da sačuva proizvodnju lakih i srednjih terenskih vozila, morati strateškog partnera da pronađu na drugoj strani.
Promena plana
Iako su iz Fijata, doskora, stizale informacije da bi, umesto Iveka, pogone Zastave-Kamiona trebalo da preuzme najznačajniji Fijatov kooperant – kompanija Manjeti Mareli, sada se sve glasnije nagoveštava da će Manjeti deo proizvodnje organizovati u pogonu Fabrike automobila „Mehanička obrada“. Najavljeno je, takođe, da će zbog neuslovnosti hala Zastave-Kamiona, u industrijskoj zoni Korman polje, biti izgrađena nova fabrika.
Tradicija duga sedam decenija
Početkom oktobra 1940. godine, u kragujevačkom Vojnotehničkom zavodu (kasnije preimenovan u Zavod Crvena zastava), počelo je sklapanje 320 terenskih vozila marke „ševrolet“ za potrebe Vojske Kraljevine Jugoslavije. Sklapanje kamiona, koje je za vreme rata bilo prekinuto, obnovljeno je 1953. kada su montirana 162 vozila. Do kraja 2009. godine u Zastavi, odnosno u preduzeću za proizvodnju terenskih vozila Zastava-Kamioni, proizvedeno je oko 185.000 lakih komercijalnih i specijalnih vozila, od čega je trećina prodata na inostranim tržištima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
