Iz drvnog otpada oko 500.000 tona neškodljivog goriva

Aleksandar Stojkov, savetnik USAID Projekta za razvoj konkurentnosti, kaže za Danas da bi se u Srbiji godišnje moglo napraviti oko 500.000 tona peleta čija se tržišna vrednost kreće oko 50 miliona evra. Uz konstataciju da je naše tržište tek u povoju naš sagovornik podseća da USAID već tri godine pomaže proizvođačima peleta, ali i proizvođačima peći i kotlova a sve u cilju da ta proizvodnja podstakne.

– Na tom putu, međutim, ima nekoliko prepreka. Prvo, da bi se taj sektor unapredio proizvođačima peleta trebalo bi omogućiti bolji pristup drvnom otpadu. To znači da mora više da se investira u šumsku infrastrukturu i u nove tehnologije za sakupljanje drvnog otpada. U ovom trenutku veći deo tog otpada, koji predstavlja sirovinu za izradu peleta, ostaje u šumama. Drugi problem je visoka stopa preza na dodatu vrednost koja se plaća na pelete i koja iznosi 18 odsto. Ukoliko država želi da stimuliše korišćenje čistog goriva onda bi PDV trebalo spustiti na osam odsto. Takođe, neophodno je da se uvedu podsticaji kako za potrošače koji kupuju peći i kotlove, čija se kupovinu u zemljama EU subvencioniše, tako i za proizvođače – objašnjava Stojkov.

On kaže da Vlada trenutno radi na usvajanju fid in tarifa, odnosno na podsticajima na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, što će umnogome doprineti razvoju obnovljivih izvora energije, čije su prednosti korišćenja višestruke.

– Pelet je veoma ekonomičan. Jeftiniji je od struje, mazuta i lož ulja i idealno je gorivo za domaćinstva koja nisu na sistemu daljinskog grejanja. Ilustracije radi za razliku od uglja čiji se stepen iskorišćenosti kreće oko 50 odsto, dok je ostatak pepeo, stepen iskorišćenosti peleta je čak 95 odsto. Osim toga, pelet je izuzetno praktičan jer su peletni kotlovi automatizovani i ne morate stalno da brinete o loženju. Postoji mehanizam koji programirate i vi ste nekoliko dana mirni. Prilikom sagorevanja pravi se zanemarljiva količina pepela, koja bukvalno može da stane u pepeljaru. To je čisto gorivo koje ne emituje ugljen dioksid i ne zagađuje atmosferu – ističe Stojkov.

USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije koji je pokrenut u oktobru 2007. godine, vredan je 14,7 miliona dolara i oročen je na četiri godine. Projekat se odnosi na više sektora ekonomije a jedan od njih su obnovljivi izvori energije, odnosno biomasa.

– Zajedno sa domaćim kompanijama grupisali smo tri najvažnije kategorije aktivnosti. Prva je informisanje potrošača u vezi sa korišćenjem biomase za grejanje, druga je pristup izvorima finansiranja za kupovinu peći i kotlova i treća je unapređenje poslovne klime za dalji razvoj sektora. Što se tiče informisanja potrošača, trenutno radimo kampanju koja promoviše pogodnosti korišćenja biomase. Prve rezultate kampanje, kao i veću zainteresovanost potrošača tek očekujemo. Zajedno sa Čačanskom, Findomestik i Oportuniti bankom promovišemo prodaju peći i kotlova na kredit. Reč je povoljnim, subvencionisanim pozajmicama koje se odobravaju uz kamatnu stopu od oko šest odsto. Peći i kotlove prave Alfa plam i Radijator inženjering – ukazuje Stojkov.

USAID Aktivno učestvuje u izradi Nacionalnog akcionog plana za sektor biomase, za čiju izradu je zaduženo Ministarstvo rudarstva i energetike. Plan bi trebalo da predstavlja strategiju koja će pomoći razvoj novog sektora. Njegovo donošenje očekuje se početkom sledeće godine.

Peleti za izvoz

Mi smo na samom početku kad je reč o korišćenju biomase. Podatak da se u našoj zemlji godišnje proizvede oko 50.000 tona peleta, što je tek deseti deo potencijala, govori u prilog tome. Trenutno u Srbiji imamo pet proizvođača od kojih su samo dva značajna – jedan od proizvođača, koji proizvede oko 30.000 tona godišnje, nalazi se u Boljevcu. S obzirom na to da naše tržište, kad je reč o korišćenju peleta nije razvijeno, čak 95 odsto proizvodnje završi na tržištima Italije, Austrije i Grčke – ističe Aleksandar Stojkov, savetnik USAID Projekta za razvoj konkurentnosti.