Iz Fonda za razvoj pet milijardi dinara za povoljne kredite privredi

Iako nismo dobili odgovore Fonda, na njihovom sajtu se mogu pronaći podaci počevši od sednice Upravnog odbora 24. aprila kada su prvi put odobravali kredite sa povoljnijom kamatom koje je država omogućila svim privrednicima u zemlji koji ispunjavaju uslove do poslednje sednice prošle nedelje.

Prema tim podacima, Fond je odobrio 922 kredita privredi i preduzetnicima i 46 kredita privrednicima u turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju koji su od 10. juna mogli posebno da se prijave za povoljne kredite kao najugroženiji sektori.

U istom tom periodu, Fond je odbio ukupno 218 zahteva za kredite za likvidnost.

Iz budžetskih sredstava država je za ove kredite izdvojila 24 milijarde dinara, od kojih je za sada potrošena petina, a kredit koji se daje privredi je na rok otplate do 36 meseci uz grejs period do 12 meseci i kamatnu stopu od jedan odsto na godišnjem nivou.

Minimalni iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima za privredna društva je milion dinara, a za registrovane preduzetnike, zadruge i privredne subjekte 200.000 dinara.

Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 40 miliona, a za srednja do 120 miliona dinara. Za one koji su u sektorima turizma i ugostiteljstva maksimalan iznos kreće se od 20 do 180 miliona dinara.

Jedan od osnovnih uslova da bi neko ostvario pravo na ovaj kredit je da privredni subjekat u periodu od 15. marta, odnosno od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u korišćenje ne smanjuje broj zaposlenih više od 10 odsto, ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre polovine marta, a za period koji se završava u navedenom vremenskom okviru.

S druge strane, povoljnije kredite ugroženoj privredi ponudile su i banke. Reč je o komercijalnim kreditima sa garancijom države, a u Udruženju banaka Srbije za naš list kažu da je prema agregatnim podacima koje su prikupili na nivou bankarskog sektora, zaključno sa 30. junom 2020, ukupno primljeno 11.844 takvih zahteva u ukupnom iznosu od 1,13 milijardi evra.

„Odobren je 8.831 zahtev u ukupnom iznosu 760 miliona evra“, navode u Udruženju banaka za Danas.

Kako bi smanjili efekte krize banke u Srbiji su u aprilu počele sa odobravanjem kredita za likvidnost uz garanciju države, a za to je izdvojeno 240 milijardi dinara, neke dve milijarde evra.

Rok otplate ovih komercijalnih kredita je 36 meseci, uz grejs period od devet do 12 meseci. Maksimalan iznos pojedinačnog kredita je 25 odsto prihoda iz prethodne godine ili do tri miliona evra.

Privreda je svaku pomoć države, pre svega tri minimalca, ali i povoljnije kredite preko Fonda za razvoj pohvalila, ali ono što je sada neophodno, smatraju pojedini u sektoru ugostiteljstva, jeste da se ubrza proces, odnosno da se zahtevi rešavaju brže.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da su krediti Fonda za razvoj povoljniji, a oni kod poslovnih banaka malo manje atraktivni za one koji su najugroženiji.

„U oba slučaja mislim da su ti krediti predviđeni za dobre firme, one koje imaju dobru perspektivu i mislim da će njima Fond rado odobriti. U slučaju poslovnih banaka država garantuje nekih 80 odsto, a mislim da je taj novac mogao na drugačiji način da se iskoristi“, ističe Atanacković i kaže da je nekada procenat onih koji neredovno vraćaju kredit bio preko 20 odsto, ali da veruje da je to sada ispod 10 odsto.

On kaže da za one kojima je novac najpotrebniji neće biti para i da takvi nisu mnogo dobili sa ovim kreditima.

„Poslovne banke ne žele da rizikuju ni za tih 20 odsto. Stav Unije je bio da se pomogne onima kojima je pomoć najneophodnija, onima koji rade sa 10 ili 20 odsto kapaciteta i koji su pritom opterećeni time da do oktobra nikoga ne smeju da otpuste“, napominje Nebojša Atanacković.