Iz godine inflacije u godinu inflacije: Šta nas čeka u ovoj 2023?

Optimisti bi rekli da nam sledi smirivanje situacije i, ako se pokaže da su projekcije Narodne banke Srbije tačne, bili bi formalno u pravu. Ali, realisti će ukazati da te iste projekcije nose drugačije upozorenje: Čak i da se ovo smirivanje u drugom delu godine ostvari, građane i privredu u Srbiji tokom 2023. godine čeka gotovo ista prosečna inflacija kao tokom protekle 2022. godine.

Naime, tokom prethodnih 12 meseci rast cena je u proseku bio 11,9 odsto i do njega je došlo tako što je inflacija od početka godine, odnosno od napada Rusije na Ukrajinu počela sve jače da ubrzava, sa 9,1 odsto u martu na 11,9 u junu, 14 odsto u septembru i na kraju 15,1 odsto u decembru kako procenjuje RZS (sama NBS je očekivala čak 15,7). U 2023. se očekuje obrnuti trend, tako da inflacija u martu i dalje bude 15,4 odsto, u junu 13,9, u septembru 9,9 i na kraju godine 8 odsto.

Osnovni scenario NBS zapravo predviđa čak i višu prosečnu inflaciju u 2023. nego u 2022. godini – čak 12,5 odsto u odnosu na 11,9 odsto. Iz jedne godine inflacije, mi smo u ponoć 31. decembra, dakle, samo prešli u drugu godinu inflacije.

Opasnost koja nam predstoji, međutim, nije u tome da se ove projekcije ostvare, nego još gore, da se ne ostvare. Naime, inflacija je tokom 2022. godine iz meseca u mesec probijala svaku projekciju koju je Narodna banka Srbije prethodno objavljivala. Treba reći da NBS nije jedina koja je pravila ovakve omaške, jer su praktično sve centralne banke u svetu redovno potcenjivale inflaciju u svojim zemljama. Dužina trajanja rata u Ukrajini, efekat sankcija – ponajviše energetski šok, nov talas kovida u Kini i loša poljoprivredna godina udruženo su delovali pritiskajući cene naviše.

To saznanje da NBS nije ništa lošiji prognozer od ostalih monetarnih regulatora u svetu ipak ne menja činjenicu da je sasvim moguće da i ovaj put suviše optimistično gleda na stvari. NBS je recimo u maju 2022. očekivala da će inflacija u septembru biti manja od devet odsto, a ona je u stvarnosti bila 14. Za decembar su projektovali manje od osam, a u stvarnosti je bila veća od 15.

Tako i sada kada očekuje spuštanje na osam odsto do kraja godine, postoji bojazan da će stvarnost biti gora. Alternativni scenario NBS koji računa sa višim cenama energenata, većom inflacijom u zoni evra i manjim privrednim rastom kao rezultat daje prosečnu inflaciju u Srbiji od 14,6 odsto u 2023. (i privredni rast od samo jedan odsto u odnosu na 2,5 koliko se inače očekuje).

Ali, čak i da ne dođe do ovakve eskalacije, i sama prosečna inflacija od 12,5 odsto za većinu građana Srbije će značiti novi jak udar na životni standard. Naime, hrana i energenti koji disproporcionalno pogađaju siromašnije građane, i prošle, a i ove godine će poskupeti znatno više od nivoa opšte inflacije.

Tako je u novembru 2022. međugodišnji rast cena hrane u Srbiji bio čak 22,5 odsto, a energenata 18,6 procenata, dok je ukupna inflacija bila „samo“ 15,1 odsto. Za 2023. se predviđa sličan tempo rasta cena hrane. Kada se zna da hrana čini oko trećine izdataka prosečnih građana Srbije, a da kod najsiromašnijih čini čak polovinu svih troškova, jasno je koliko će ovaj dvogodišnji niz snažne prehrambene inflacije uticati na njihov život.

Na kraju, tokom prošle godine kao najtačniji prognozeri pokazali su se baš oni čijem se sudu najmanje veruje – građani. Dok su privreda i finansijski sektor u novembru 2021. dok još nije bilo rusko-ukrajinskog rata očekivali da kroz godinu dana inflacija bude samo četiri odsto, građani su još tada prognozirali 15 odsto. I uboli su neslavni džekpot, jer je rast cena u novembru bio tačno 15,1 procenat.

Sada ti isti građani očekuju 20 odsto inflacije u novembru 2023. godine. Ostaje samo nada da ovaj put pogađaju slabije.