Izabrano rešenje skuplje za šest milijardi dinara

Tih 10 milijardi platiće građani Srbije pošto će Vlada emitovati državne obveznice kako bi finansirala gašenje PBB-a.

Kako tvrdi Salai, bilo je i drugačijih rešenja, ali je Ministarstvo finansija odlučilo da zatvori PBB, zbog potencijalnih problema uoči Nedelje štednje, ali i „najverovatnije kako bi se nastavilo ukrupnjavanje bankarskog sektora“.

– Mi smo Ministarstvu finansija poslali naš predlog, koji bi državu koštao manje – oko četiri milijarde dinara, ali on nije prihvaćen. Predložili smo da PBB izvrši takozvanu zamenu ispunjenja, što znači da dugove klijenata zamenimo za njihovu imovinu, posle čega bi država eventualno dokapitalizovala PBB – kaže Salai, napominjući da se umesto toga ipak donela odluka da se ide na drugačije rešenje. Interesantno je, kako dodaje Salai, da su, služeći se ovom tehnikom, neke druge državne banke nedavno, a uoči septembarskog kvartalnog obračuna, povećale svoju adekvatnost kapitala i time „kupile“ dodatno vreme da zajedno sa državom reše inače neizdržive probleme dela bankarskog sektora.

– Ne znam da li su neke međunarodne institucije koje su se bavile analizama banaka isto imale uticaja da se ovo ovako uradi u PBB-u. Možda i jesu, to ne bi bilo nešto neuobičajeno – kaže Salai.

Nivo teško naplativih kredita (NPL) u PBB-u na kraju juna iznosio je oko 45 procenata, ali Salai smatra da oni nisu glavni razlog gašenja ove banke, jer „sličan udeo NPL-ova realno imaju i neke druge državne banke, naravno, pre nego sto je izvršena konverzija duga u imovinu koja sada mora da se hitno proda“. Uz to, PBB, kako kaže, ima relativno kvalitetnu aktivu u vidu kolaterala za prodaju, tako da je mogla da sprovede zamenu ispunjenja. Ovaj finansijski manevar sprovode i ostale državne banke, „u čemu prednjači Srpska banka, koja je zamenom ispunjenja krajem septembra 2013. značajno oborila svoj udeo NPL-ova, a samim tim je i povećala kapitalnu adekvatnost i time izbegla eventualne restrikcije, odnosno mere, što je svakako dobro, ali na vrlo kratak rok.“.

Prvi čovek PBB-a kaže da su u banci smatrali da jedno od rešenja može da bude i prodaja i da su neformalno saznali da su se neki potencijalni investitori obraćali nadležnima u vezi s kupovinom PBB-a, ali da se stekao utisak da „nije postojalo dovoljno energije usmerene u tom pravcu“.

Otkazi

Gašenje PBB-a najteže će pogoditi radnike, koji će automatski dobiti otkaze. Ipak, po Salaijevim rečima, Poštanskoj štedionici će biti potreban određeni broj kadrova iz PBB-a, naročito IT stručnjaka, ljudi iz pravne službe i drugih ljudi uglavnom iz centrale banke, „tako da ćemo definisati grupu koja će ostati na radu“. Poštanska štedionica neće preuzimati ekspoziture PBB-a, pa „čak ni one koje posluju sa profitom“.

Bez turbulencija

Prema Salaiju, odluka o gašenju PBB-a doneta je jako brzo, pre samo desetak dana i radilo se bez zvanične odluke, koja je doneta naknadno. Salai navodi da u tehničkom smislu čitav prenos teče glatko, tako da su juče svi deponenti prebačeni u Poštansku.

– Deo loših kredita PBB-a neće biti prebačen i njih će preuzeti Agencija za osiguranje depozita. Neće biti turbulencija – dodaje Salai.

Klijenti PBB od juče u Poštanskoj štedionici

– Radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Poštanska štedionica je izvršila preuzimanje dela imovine i dela obaveza Privredne banke Beograd – zvanično je saopštila Štedionica. Kako se navodi u saopštenju, preuzimanje je izvršeno prošlog petka. U Poštanskoj tvrde da svi klijenti PBB-a od juče mogu da slobodno raspolažu svojim sredstvima na šalterima Poštanske štedionice. PŠ je preuzela i klijente – fizička lica, korisnike kreditnih kartica PBB-a, koji su uredno izmirivali obaveze i primali zaradu u toj banci.

Da je cela akcija gašenja PBB-a dobro koordinirana, nakon ranijih iskustava sa sličnim brisanjima Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, pokazuje i to da je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad PBB-u na neradni dan, u subotu, samo dan po sklapanju ugovora ove banke sa Poštanskom.

– Izvršni odbor je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile aktivnosti koje su u dužem periodu bile usmerene na to da banka uskladi svoje poslovanje sa odredbama Zakona o bankama u delu koji se odnosi na kapital i pokazatelje poslovanja. Na osnovu konsultacija sa Ministarstvom finansija, omogućeno je i traženje strateškog partnera koji bi obezbedio kontinuitet poslovanja banke. U nedostatku strateškog partnera, a zbog kritične potkapitalizovanosti banke i mogućih problema sa likvidnošću, IO NBS izrazio je pozitivno mišljenje o preuzimanju dela imovine i obaveza PBB-a, predloženom od strane Ministarstva finansija – navodi NBS, dodajući da će nad PBB-om biti otvoren stečaj.