Šta su glavni ekonomski zadaci pred novom Vladom Srbije: Stručnjaci o tome šta je do sad bilo dobro, a šta sve mora bolje

Ekonomska politika, odnosno njeno sprovođenje, shodno rezultatima nedeljnih parlamentarnih izbora i dalje će biti u rukama aktuelne naprednjačke vlasti.

Ono što je preostalo da se vidi je kakav će biti njen koalicioni potencijal i kako će se raspodeliti resori zaduženi za rukovođenje privredom.

Međutim, kakva god da budu personalna rešenja, evidentno je da će kurs i dalje biti na stranim investicijama, razvijanju sektora usluga i malih i srednjih preduzeća dok se proces reindustrijalizacije, kao što je bio slučaj i dosad, neće previše razmatrati.

Bez obzira što se razlikuju u mišljenju da li aktuelna vlast pravi ili ne pravi povoljan ambijent za razvoj srpske privrede, stručnjaci naglašavaju da postoji niz stvari koje bi morale da se promene ili poboljšaju.
Ekonomista Velimir Gavrilović kaže za Danas da bi prioritet ekonomskog dela nove vlade morao da bude stavljen na okončanje štetnog trošenja budžetskog novca pod raznim osnovama.

– To takozvano helikoptersko deljenje budžetskih sredstava na razne vrste pomoći je nešto sa čim bi što pre trebalo da se prekine. Isto važi i za davanje subvencija investitorima šakom i kapom. Tu praksu bi trebalo svakako ograničiti samo na one investicije od kojih Srbija može imati korist, primera radi one koje donose i razvijaju nove tehnologije, a ne novac iz državne kase davati bukvalno svima – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima potrebno je prekinuti i besmislene projekte poput izgradnje Nacionalnog stadiona.

– Od tog i još niza sličnih projekata odmah treba odustati. Između ostalog i od izmeštanja Beogradskog sajma kao i sprovođenja manifestacije Ekspo koja ni na koji način ne može da doprinese razvoju srpske privrede. Novac za te svrhe bi trebalo usmeriti na razvoj, primera radi, energetike kroz izgradnju projekata poput hidroelektrane “Bistrica”. Nužno je stopirati i direktne pogodbe za razvoj kapitalnih investicija umesto da se za tu svrhu organizuju tenderi na kojima bi posao dobio najpovoljniji ponuđač – objašnjava Gavrilović.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da se srpski privrednici na sajmovima i drugim poslovnim skupovima u inostranstvu sve češće susreću sa podozrenjem svojih kolega zbog nezadovoljstva poslovnom klimom prisutnom u Srbiji.

– Te rezerve su u prvom redu usmerene ka kineskim investicijama koje našoj zemlji donose prljave tehnologije i dampinške cene proizvoda sa kojima pokušavaju da uđu na tržište Evropske unije. Takve namere kineskih investitora koje se tolerišu u Srbiji kao i narušavanje ekologije ni malo nisu na dobrom glasu kod evropskih privrednika koji zbog toga ne investiraju kod nas već se odlučuju za druge države. Takođe se ređe odlučuju da sklope poslove sa srpskim preduzetnicima. Zbog prljavih tehnologija Srbija može da se susretne i sa restrikcijama Evropske unije po raznim osnovama. Umesto što se u privrednom smislu orijentišemo ka Rusiji i Kini trebalo bi se posvetiti što boljem nastupu na tržištu Evropske unije, a toga ne može biti ako se ne poštuju norme koje Brisel propisuje – poručuje naš sagovornik.

Ekonomska politika efikasna, može još bolje

S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić za Danas kaže da je kurs ekonomske politike u Srbiji dobar, da se ipak njeno sprovođenje može poboljšati, odnosno da prostora da stvari budu još bolje svakako ima.

– Kada to kažem mislim, primera radi, da postoji mogućnost da se upravljanje javnim preduzećima dodatno poboljša, odnosno da taj proces bude još efikasniji. Takođe, treba požuriti sa izvođenjem već započetih projekata. Sa tim se nikako ne sme odugovlačiti nego ih umesto toga na adekvatan način treba što pre realizovati. Naglašavam da je već dosta toga završeno ili započeto tako da nema mnogo prostora za neke epohalne novine u sprovođenju ekonomske politike ali prostor za još bolje rezultate u određenim segmentima svakako da postoji – zaključuje Nikolić.