Izdvajanje distribucije iz Elektroprivrede Srbije korak ka privatizaciji?

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u više navrata, izjavio da neće biti privatizacije EPS-a, ono što je pri tome ostalo nedorečeno je to da li kada to kaže misli baš na sve delove Elektroprivrede Srbije.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je nedavno izjavila da je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim su omogućene reforme u Elektroprivredi Srbije i stvoreni uslovi za početak rada nezavisnog operatora distributivnog sistema.

Ona je rekla da se prenosom imovine i prelaskom zaposlenih na održavanju distributivnog sistema iz JP EPS u EPS Distribuciju, stvaraju uslovi da Srbija dobije potpuno nezavisnog operatora distributivnog sistema.

„Pored uskladjivanja EPS Distribucije sa Zakonom o energetici i dobijanja licence od Agencije za energetiku za delatnost koju obavlja, ovaj proces je važan i zbog bolje kontrole troškova i smanjenja gubitaka na distributivnoj mreži“, navela je Mihajlović.

Usvojeni plan, pored prenosa imovine i prelaska zaposlenih iz Tehničkog centra JP EPS u operatora distributivnog sistema (ODS), uključuje i prenos udela u EPS Distribuciji sa JP EPS na državu, izdavanje licence, kao i uskladjivanje akata EPS Distribucije.

Ono što je iznenadilo javnost je to da ministarka Mihajlović reforme u EPS predstavlja kao da je reč o procesu koji tek započinje iako je izdvajanje delatnosti u tom preduzeću izvršeno još 2015. godine.

U ovom trenutku pored Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije postoji i EPS Snabdevanje koje posluje u njegovom sastavu kao ogranak i EPS Distribucija kao operator distributivnog sistema u svojstvu posebnog pravnog lica u vlasništvu JP EPS.

Jedina novina u odnosu na priču koja je bila aktuelna u vreme razdvajanja delatnosti EPS-a pre pet godina, sada je da bi vlasništvo nad EPS Distribucijom sa JP EPS trebalo da pređe na državu.

Povodom toga oglasila se i Marinika Tepić potpredsednica Stranke slobode i pravde saopštivši da razdvajanje delatnosti Elektroprivrede Srbije ne može biti osnova reforme tog preduzeća, kako je navela ministarka Mihajlović, jer je ta reorganizacija već obavljena.

Ona je podsetila da je EPS još pre pet godina razdvojio svoje delatnosti u skladu sa važećim Zakonom o energetici, a takođe i u skladu sa Trećim energetskim paketom Evropske unije.

Tepićeva je ocenila i da izdvajanje distributivne delatnosti ne znači da EPS ne može da bude vlasnik te iste distribucije, što bi bilo u skladu sa važećom regulativom Evropske unije, kao što je u skladu i sa važećim Zakonom o energetici.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović smatra da je država dužna da javnosti obrazloži zbog čega u potpunosti izdvaja EPS Distribuciju iz Elektroprivrede Srbije.

– Izdvajanje elektroditributivne delatnosti iz EPS može da predstavlja prvi korak ka privatizaciji tog dela preduzeća. Predsednik Vučić je pak rekao da privatizacije EPS neće biti. Stoga su nadležni dužni da kažu ako neće biti privatizacije EPS da li to znači da nijedan njegov deo neće biti privatizovan ili će neki kao distribucija biti odvijeni i prodati – navodi naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju onog trenutka kada je vlast preuzela obavezu prema Međunarodnom monetarnom fondu da reformiše EPS moglo se naslutiti da je to svojevrsna priprema za privatizaciju u određenim segmentima.

– Podela EPS je pravdana njegovim lošim poslovanjem i potrebom za reorganizacijom kako bi se sa takvom praksom prekinulo. Da poslovanje EPS treba učiniti efikasnijim je nesporna činjenica međutim to istovremeno ne znači da treba privatizovati njegove profitabilne delove poput distribucije. Tako nešto definitivno nije u interesu tog preduzeća – smatra Pavlović.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević takođe smatra da je za državu pitanje da li će delovi EPS poput preduzeća EPS Distribucija biti privatizovani.

– Samo nadležni mogu da odgovore na pitanje da li će do prodaje EPS Distribucija doći ili ne. U Evropi nije neuobičajeno da operator distributivnog sistema funkcioniše tako da nije u vlasništvu elektroenergetske kompanije. Ono što je činjenica je da je u nekim drugim zemljama poput Makedonije izdvajanje elektrodistribucije prestavljalo korak koji je prethodio privatizaciji. Tako da hipotetički gledano, težnja za privatizacijom elektrodistributivnog dela postoji i u ovom slučaju  a da li je to i zaista tako pitanje je za nadležne – zaključuje naš sagovornik.

Reket na sudu

Izjava Marinike Tepić izazvala je burnu reakciju i u EPS-u i u Ministarstvu energetike. Prvo je generalni direktor EPS-a Milorad Grčić poslao saopštenje u kome je uz neizbežno pominjanje Đilasa i arsenala kvalifikacija poznatih iz skupštinske rasprave, tvrdio i da je Tepićeva “htela je da reketira EPS, da bi ćutala o izmišljenim, nepostojećim aferama, iznuđivala je reket, a kad je ostala praznih džepova, onda je pobesnela i počela da huška sindikate u EPS-u, ne bi li se dokopala zlatne koke koju bi da čerupa”.

Tepićeva je u izjavi za Danas navela da Grčić “nema odgovor ni na jedno moje pitanje zašto se rasparčava EPS i uvodi u privatizaciju na osnovu laži, zašto je od naše najvrednije kompanije napravio gubitaša, zašto je novac iz EPS-a rasipao bratijama Brnabić, Kisić, Kokezi, Ultra kopu i huliganima. Valjda može da odgovori bar na sostvene laži: kada sam i kako reketirala EPS? Ako ne ume da odgovori javno, imaće priliku na sudu”, navela je Tepić.