Izgradnja Beogradskog metroa kasni jer je u senci EKSPO-a, ali i zbog nedostatka para i stalnog menjanja planova

Izgradnja Beogradskog metroa je inače zvanično najavljena još u januaru 2021. godine nakon potpisivanja memoranduma sa stranim partnerima angažovanim na izvođenju tog projekta kada je rečeno da će radovi početi do kraja te godine.

To je tada rekao ministar finansija Siniša Mali koji je svoju izjavu ponovio i na leto iste godine po okončanju sastanka radne grupe za realizaciju projekta izgradnje metroa u Beogradu.

Od toga ipak na kraju nije bilo ništa, jer izgradnja metroa nije započeta tokom 2021. godine.

Potom je najavljeno da će izgradnja stanica metroa u Beogradu početi u septembru, a tunela u decembru prošle godine, ali se ni to na kraju nije ostvarilo.

Umesto toga na promociji projekta Beogradskog metroa na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu održanoj u decembru 2023. Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavljuje da će radovi na izgradnji metroa početi ove godine uz opasku da će vožnja od Makiša do Mirijeva trajati 33 minuta što je, kako je konstatovao, duplo brže nego da se kao prevozno sredstvo koristi automobil.

Ušli smo u april 2024, ali početak radova na izgradnji metroa još uvek nije na vidiku.

Umesto toga Nova ekonomija prenosi da je Privremeni organ Grada Beograda dao saglasnost za potpisivanje dva aneksa ugovora vezanih za izgradnju Beogradskog metroa.

Jednim se precizira da firma Pauer Čajna kao izvođač radova snosi troškove istražnih radova i projektovanja na depou kod Makiškog polja, jer ugovor o kreditu banke Sosijete Ženeral za finansiranje radova još uvek nije stupio na snagu.

Drugim aneksom se pak po osmi put odlaže rok za isporuku tehničke dokumentacije, između ostalog i idejnog projekta prve faze izgradnje linije 1 metroa, za čiju izgradnju je zadužena francuska kompanija Ežis.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović kaže za Danas da izgradnja beogradskog metroa beleži ogromna kašnjenja tako da se opravdano može postaviti pitanje da li je vlast defakto odustala od tog projekta.

– Očigledno je da su sada prioriteti novi savski most i tunel do dunavske padine kao i sve što je u vezi sa EKSPO 2027. dok je beogradski metro pao na začelje na listi ciljeva. Izgradnja stanica je trebalo da počne u septembru, a tunela u decembru 2023. godine, ali vidimo da od toga nema ništa. Pored izbijanja u prvi plan drugih prioriteta, dva su još razloga što se kasni sa izgradnjom, manjak novca u budžetu, kao i stalno menjanje trase metroa što izvođače stavlja u nemoguću situaciju. Sve u svemu debakl i ogroman neuspeh gradske i centralne vlasti – navodi naš sagovornik.

Arhitekta Mahmud Bušatlija ističe za Danas da je osnovni razlog kašnjenja neadekvatan i loš plan izgradnje metroa u Beogradu.

– Jedini dobar plan u te svrhe je urađen 1972. godine i tada je čak počela izgradnja jedne linije, ali se sa tim stalo i nikada nije nastavljeno. Aktuelni plan izgradnje koji ne uvažava činjenicu da metro treba da rastereti saobraćaj u gradu i poveže najgušće naseljene tačke u Beogradu već insistira da početna stanica metroa bude izgrađena na livadi gde nema ni stanovnika ni poslovnih aktivnosti jednostavno ne može biti imun na propuste pa samim tim i na kašnjenje u izvođenju radova. Drugim rečima kada uđete u pogrešan voz sve stanice su pogrešne. Shodno tome potrebno je vratiti se prvobitnom planu izgradnje metroa iz 1972. godine, jer će se samo na taj način projekat uspešno sprovesti – objašnjava Bušatlija.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže da uzroke kašnjenja u izgradnji Beogradskog metroa treba tražiti u nedostatku finansijskih sredstava i u tome što projekti nisu završeni do kraja.

– U takvim uslovima je nemoguće započeti radove, a oni su u više navrata najavljivani bez da se to zaista i ostvarilo isključivo u predizborne svrhe. Ne bi me začudilo ni da se najava da će do radova doći u toku ove godine pokaže kao netačna i da se nakon toga odredi novi datum kada će to uslediti – navodi Kovačević.

Kako je ranije najavljeno, izgradnja metroa u Beogradu trebalo bi da startuje izgradnjom depoa na Makiškom polju. Prva linija Beogradskog metroa trebalo bi da se proteže od Železnika do Mirijeva u dužini od 21,3 kilometra, i da ima ukupno 21 stanicu.

Plan je da metro na ovoj liniji kreće od Železnika, a potom preko Makiša, Žarkova, Banovog brda, Sajma, Gazele, Savskog trga i Trga republike, nastavi dalje preko Cvijićeve i Pančevačkog mosta, Višnjičkom do Mirijevskog bulevara i na kraju Mirijeva.

U izgradnji metroa učestvovaće francuske kompanije Ežis i Alstom, dok je za građevinske radove zadužena kineska firma Pauer Čajna.

U planu je da izgradnja metroa košta šest milijardi evra i to je iznos koji se odnosi na vrednost izgradnje sve tri linije metroa, ukupne dužine 60,5 kilometara sa 60 stanica. Izgradnja prve dve linije metroa koštala bi 4,4 milijarde evra.