Izgradnja solarne elektrane značajan projekat: Da li bi cena mogla biti niža?

Izgradnja solarne elektrane bila je tema razgovora ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović sa delegacijom konzorcijuma predvođenog južnokorejskom kompanijom Hyundai Engineering, koji je izabran da u Srbiji izgradi samobalansirane solarne elektrane.

Ona je istakla da je ovo trenutno jedan od najvećih projekata obnovljivih izvora energije u Evropi.

– Cilj nam je da imamo sve elemente komercijalnog ugovora dogovorene u narednim nedeljama, kako bi strateški partner mogao što pre da krene u razvoj projekta, a zatim i izgradnju solarnih elektrana da bi do 2028. one postale deo proizvodnog portfolija EPS-a. Projekat izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana od 1 GW je važan projekat za energetski sektor Srbije i za ostvarivanje naših strateških ciljeva u vezi sa dekarbonizacijom energetskog sektora, a koji su važni i za proces evropskih integracija, kao i za razvoj naše privrede i dostupnost zelene energije, pre svega za izvozno orijentisane kompanije koje su energetski intenzivne – rekla je resorna ministarka Đedović Handanović.

Na javnom pozivu sprovedenom prošle godine, u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, za najboljeg ponuđača izabran je konzorcijum koji predvodi južnokorejska kompanija Hyundai Engineeringa, a u kome se nalazi i američka kompanija UGT Renewables.

Konzorcijum je dužan da po sistemu „ključ u ruke” razvije, izgradi i preda u vlasništvo EPS-a solarne elektrane ukupne snage 1 GW, kao i baterijski sistem za skladištenje električne energije od najmanje 200 MW.

U dokumentu „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine“, u kome je analizirano više od 200 projekata iz svih energetskih sektora, saržana je i lista prioritetnih projekata Elektroprivrede Srbije, na kojoj je na prvom mestu izgradnja Reverzibilne hidtroelektrane “Bistrica”, a na drugom izgradnja samobalansnih solarnih elektrana.

Očekivana godišnja proizvodnja solarne elektrane procenjuje se na 1,2 Twh dok je finansiranje tog projekta, procenjeno na oko 1,4 milijarde evra, planirano putem kredita.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Danas da je osnovni razlog zbog čega privatni investitori nisu zainteresovani za sprovođenje ovakvih poslova je to što je cena struje u Srbiji još uvek socijalna kategorija.

– Shodno tome privatni investitori nemaju računicu da uđu u tu vrstu projekta. Svakako bi bilo bolje da velike solarne elektrane u Srbiji grade privatni investitori, a ne država koja za tu svrhu mora da se zaduži. Sa druge strane, ako se sagleda da je reč o investiciji koja zaista iziskuje veliku sumu novca logično je da u takvim projektima dođe do intervencije države. Jednostavno, neophodna je da bi se posao uspešno sproveo – navodi naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Željko Marković ističe za Danas da je potpuno normalno da kada država finansira veliki projekat poput ovog insistira na tome da novi objekti za proizvodnju struje, u konkretnom slučaju solarne elektrane pripadnu preduzeću u državnom vlasništvu poput EPS-a.

– Reč je o značajnom projektu u segmentu izgradnje obnovljivih izvora energije u Srbiji i sa pravom se može uvrstiti među veće u Evropi. Svakako bi bilo poželjno da takve projekte finansira privatni kapital.

Međutim, situacija je u ovom trenutku takva da iako postoji interesovanje još uvek nijedan privatni investitor nije konkretno ponudio izgradnju tako velike solarne elektrane u Srbiji.

Shodno tome za takav korak se odlučila država i elektrane će nakon što ih izvođač radova završi i obuči zaposlene u njima predati EPS-u na upravljanje – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je takođe veoma značajno što će, s obzirom da su solarne elektrane koje se grade biti samobalansirajuće, biti izgrađeni i baterijski sistem za skladištenje električne energije.

– Ta skladišta će omogućiti da se viškovi struje skladište umesto da se plasiraju u mrežu kada za tim nema potrebe. To će istovremeno obezbediti i pojedinim privatnim proizvođačima struje iz obnovljivih izvora u Srbiji priključak na prenosnu mrežu dok će istovremeno EPS imati u svom posedu objekte u kojima može da skladišti struju. Time se smanjuju kako troškovi tako i opterećenost mreže – navodi Marković.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da je dobro što država finansira izgradnju solarnih panela i što će oni biti u vlasništvu EPS-a.

– Kada kupuje struju od vlasnika obnovljivih izvora energije EPS je kupuje po skupljim cenama nego što ih prodaje. S obzirom da će nakon izgradnje ovih solarnih elektrana imati obnovljive izvore energije u svom vlasništvu neće biti prinuđen da u meri kao dosad kupuje takvu struju od privatnih proizvođača, jer će imati sopstvenu proizvodnju. Dakle, u interesu EPS-a je da država finansira izgradnju solarnih elektrana u okvoru ovog projekta – navodi Vuletić.

Sa druge strane dobro obavešten izvor u energetskom sektoru koji je zahtevao da ostane anoniman za Danas ističe da nije dobro što država investira u obnovljive izvore energije već da bi to trebalo isključivo da radi privatni sektor kao i da su se na tenderu za izgradnju jednog gigavata solarnih panela u Srbiji dešavale, kako kaže, “čudne stvari”.

– Naime, istinski nosilac posla u pobedničkom konzorcijumu nije poznata japanska kompanija, koja je tu samo “pokriće” zbog preferenci za realizaciju tako velikih investicija, već američka bez iskustva u energetskim projektima. Spekuliše se da se ta kompanija inače bavi delatnošću koja nema nikakve veze sa enegetikom pa je po malo opskurno da baš ona dobije taj posao. Ono što je još čudnije je da je kineska kompanija koja je učestvovala na tenderu dala ponudu nižu za 250 miliona evra, ali ipak nije dobila posao. Zašto je država dala posao ponuđaču koji je skuplji? Koji je njen rezon da za posao plati više nego što bi mogla? Naročito, ako se uzme u obzir činjenica da su Kinezi bili spremni da dodatno spuste svoju ponudu – pita se naš sagovornik.

On smatra da zadatak države kada je reč o projektima izgradnje obnovljivih izvora energije nije da investira i zadužuje se zarad toga već da bi to trebalo prepustiti privatnom sektoru.

– Nema potrebe da se država time bavi. Čemu to da država finansira izgradnju tako velike solarne elektrane kako bi je prepustila EPS-u i da na taj način na prenosnoj mreži zauzme prostor privatnim investitorima koji su zainteresovani za priključenje na istu – zaključuje naš sagovornik.