Izgradnja vetroparkova ojačaće energetsku poziciju Srbije

Smatram da bi uspostavljanje ovakvog sistema i u ostalim državama doprinelo ubrzavanju procedura za izdavanje građevinskih dozvola i učinilo čitav proces transparentnijim. Poznato je da je brzina izdavanja građevinskih dozvola jedan od ključnih indikatora povoljnog poslovnog okruženja – kaže za Danas Mark Krendal, predsednik američke kompanije Kontinental vind partners, inače jedan od učesnika „Investicionog foruma za zapadni Balkan“, održanog u Londonu

Kako biste ocenili položaj stranih investitora i da li smatrate da je Srbija dobro mesto za ulaganje?

– Najbolji pokazatelj za to da sam uveren da je Srbija dobro mesto za investiranje jeste podatak da je moja kompanija Kontinental vind partners uložila oko sedam miliona evra u razvoj vetroparka Čibuk 1 u opštini Kovin, a da je ukupna planirana investicija u taj projekat oko 280 miliona evra. U našim planovima su brojni projekti u Srbiji, i to ne samo u oblasti energije vetra već i u drugim segmentima obnovljivih izvora energije. Da su nam namere ozbiljne, govori i podatak da smo svoju evropsku centralu preselili iz Londona u Beograd i sada svim poslovnim aktivnostima u Evropi upravljamo iz Srbije. Ova zemlja, zbilja, ima izvanredne potencijale i siguran sam da se oni mogu iskoristiti u punom obimu u periodu od tri do pet godina. Preduslov za to je da Vlada Srbije i investitori zajedno rade na unapređenju poslovnog okruženja.

Da li ste zadovoljni uslovima za ulaganja u obnovljive izvore energije, posebno kada je reč o izgradnji vetroparkova?

– Da budem iskren, sve je išlo veoma sporo proteklih godina, ali moram da odam priznanje Ministarstvu energetike koje je uspelo da stvari pokrene s mrtve tačke i ubrza ih. Podsticajne (fid-in) tarife za vetar su zadovoljavajuće i Ministarstvo energetike je našlo dobar balans između potreba investitora i onoga što Srbija može da ponudi. Od presudne je važnosti otvorenost Ministarstva za direktne pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što su EBRD, IFC i OPIC. To je, zapravo, jedini put da se zaokruži zakonski okvir i omogući izgradnja velikih projekata. Treba reći i da je Srbija dosta pogođena činjenicom da je bilo velikih zastoja u proteklim godinama i da je zbog toga na evropskom začelju kada je reč o zakonskom okviru za velike projekte u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije. U međuvremenu međunarodne finansijske institucije, koje treba da kreditiraju izgradnju ovih projekata, žele da iskustva stečena u drugim državama primene u Srbiji. Zbog toga se u ovom trenutku Ministarstvo nalazi u najzahtevnijim pregovorima o Ugovoru o otkupu električne energije (PPA) koji su do sada viđeni. Siguran sam, ipak, da će kompromis biti pronađen, imajući u vidu sve prednosti koje veliki građevinski projekat, poput izgradnje vetroparka, donosi jednoj zemlji, a posebno njenoj građevinskoj industriji.

Koje će korist Srbija imati od izgradnje vetroparkova i drugih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i da li ste zadovoljni postojećim zakonskim okvirom kojim je regulisana ta oblast?

– Izgradnja vetroparkova će u velikoj meri ojačati srpski energetski sektor, doprineti ukupnoj energetskoj sigurnosti i značajno umanjiti potrebe za uvozom struje. U ekonomskom smislu, to znači i povećanje obima grinfild investicija, zapošljavanje nekoliko hiljada ljudi, posao za domaće građevinske i prevozničke kompanije i porast prihoda u budžet. U političkom smislu, to će približiti Srbiju Evropskoj uniji i doprineti ispunjenju ciljeva u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije. Korist od vetroparkova ogleda se i kroz očuvanje životne sredine. Kad je reč o zakonskom okviru, tu još ima stvari koje treba uraditi, ali je moj utisak da sve ide u dobrom smeru i ja sam u vezi sa tim optimista. Sastanak koji smo u februaru imali sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović bio je otvoren i neposredan, a to je ono što investitori iz SAD veoma cene.

Koliki je obim planiranih investicija Vaše kompanije u vetroparkove?

– Došli smo u Srbiju 2009. sa idejom da investiramo oko 450 miliona evra u razvoj vetroparka ukupnog kapaciteta 300 megavata. Prva faza tog poduhvata – projekat Čibuk 1 – već je spreman za početak izgradnje, a postepeno se ulazi i u drugu fazu. Da li će druga faza biti realizovana, to u najvećoj meri zavisi od postavljenog limita za proizvodnju energije iz vetra koji u ovom trenutku iznosi skromnih 500 megavata. Ne krijemo da nam je želja da se ovaj limit poveća, ali će tu odluku doneti Ministarstvo energetike u zavisnosti od napretka Srbije u dostizanju obaveza i zacrtanih ciljeva u oblasti korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Pored vetra, CWP je zainteresovan i za ulaganja u druge izvore i nadamo se da ćemo neke od tih planova i predstaviti javnosti u mesecima pred nama.

Kada je konkretno reč o projektu Čibuk 1, koliko će ljudi uposliti buduća vetroelektrana i kada možemo da očekujemo da bude izgrađena?

– Čibuk 1 je trenutno najveća američko-nemačka investicija u Srbiji, vredna 280 miliona evra, od čega će oko 55 miliona evra otići direktno srpskim građevinskim kompanijama. CWP i Dženeral elektrik (GE), kao isporučilac turbina, su završili odabir izvođača na međunarodnom tenderu i odlučili se za konzorcijum PORR i ELNOS, koji će graditi vetropark uz angažovanje drugih kompanije iz Srbije kao podizvođača. Projekat ima sve potrebne dozvole, kao i potpisana mandatna pisma sa međunarodnim finansijskim institucijama. Početak izgradnje planiran je za kraj ove godine, nakon što banke budu odobrile kredite, što zavisi isključivo od zaokruživanja zakonodavnog okvira u toj oblasti. Poslednje prepreke na putu realizacije ovog kapitalnog projekta u 2014. su finalizovanje modela Ugovora o otkupu električne energije i usvajanje novog zakona o energetici koji treba da omogući investitorima pravo da dobiju sve dozvole za priključni dalekovod na svoje ime i same izgrade priključak pre predaje EMS-u.

Lična karta kompanije

Kompanija Kontinental vind partners radi na razvijanju obnovljivih izvora energije u Australiji, centralnoj i istočnoj Evropi. U Australiji se više od 90 odsto električne energije dobija iz fosilnih goriva. Od toga, 75 odsto otpada na termoelektrane na ugalj što Australiju svrstava u red zemalja sa najvećom emisijom CO2 u svetu. Istovremeno, ta zemlja je veoma bogata lokacijama sa povoljnim vetrom i ima dobar zakonski okvir što je čini izvanrednom destinacijom za razvoj vetroparkova. Kad je reč o centralnoj i istočnoj Evropi, većina elektrana izgrađena je pre 1980. godine i one ubrzano stare. U ovoj kompaniji procenjuju da bi taj region trebalo da proces proizvodnje energije bazira na najmodernijim tehnologijama. Inače, razvoj svih projekata CWP baziran je na najnovijim modelima turbina, međunarodnom finansiranju i izradi planske i tehničke dokumentacije za dobijanje dozvola po najvišim standardima.

Benefiti od projekta Čibuk 1

Možete li taksativno da navedete pozitivne efekte koje će na srpsku ekonomiju imati realizacija direktnih investicija CWP u projekat Čibuk 1?

– Osim ulaganja od oko 55 miliona evra u građevinski sektor Srbije i upošljavanja oko 400 ljudi, Čibuk 1 će kroz poreze puniti srpski budžet sa oko pet miliona evra. Tu su i dodatnih 25 miliona evra, koji će se u prvih deset godina „ubirati“ kroz porez na dobit po stopi od 15 odsto, kao i oko 100 miliona evra do kraja eksploatacionog veka vetroelektrane. Takođe, dva procenta neto profita biće uplaćena direktno u budžet opštine Kovin, što je ukupno oko sedam miliona evra. Ali, možda i značajnije od direktnih davanja, CWP će nastaviti da sprovodi svoje aktivnosti u Evropi iz centrale u Srbiji, kao i da zapošljava građane Srbije. Konačno, ovaj projekat će u Srbiju vratiti OPIC – Investicionu banku Vlade SAD, koja će u velikoj meri olakšati dolazak novih američkih investitora