Izgubili dva miliona evra na berzi, tužilaštvo „oslobodilo“ posrednika

Reč je uglavnom o građanima koji rade u inostranstvu, pa su neki od njih dali ušteđevinu, drugi su prodavali nekretnine ili podizali kredite. Neki od njih imali su pisani ugovor, drugi usmeni dogovor pred svedocima, a novac su predavali ili lično Vidiću ili su uplaćivali na njegov račun.

Do 2017. godine Vidić im je čak slao i izveštaje o navodnoj dobiti, preko mejlova ili aplikacija za dopisivanje, ali im nije vratio ni pozajmljeni novac niti isplatio zaradu. Navodno, sve je ulagano preko digitalne platforme Admiral marketsa, koja kod nas nema licencu za obavljanje brokerskih poslova.

Prema izjavi Miška Štekovića, koju je dao Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Vidić mu je svake sedmice predočavao izveštaje sa berze Admiral Marketsa na osnovu prve uložene tranše od 20.000 evra. Za godinu dana zaradio je 10.000 evra i na njegov zahtev Vidić mu je taj novac isplatio na ruke, nakon čega je Šteković uložio još 260.000 evra.

„Na osnovu mesečnih izveštaja sa procentima koje je slao preko mejla, videlo se da je na osnovu uloženog novca ukupna dobit na računu Vidića kod Dukas copy banke u februaru 2016. iznosila 1,5 miliona evra“, rekao je Šteković u tužilaštvu. U avgustu 2017. oštećeni građani dobili su poruku od Vidića da je u problemu, ali da će im novac vratiti u narednih šest meseci. Nakon toga, a u rešenju tužilaštva pominju se i neke batine koje je dobio, izašao je iz grupe sa svojim klijentima na aplikaciji za dopisivanje WhatsApp i prekinuo prepisku sa građanima od kojih je uzeo novac.

U tužilaštvu Vidić je tvrdio da nije imao nameru da prevari ljude od kojih je uzeo novac, da im on nije garantovao dobit ali da će im dug vratiti. Tvrdio je i da „novac nije izgubljen, ali postoje neke tehničke barijere zbog kojih se u ovom trenutku ne može podići“, kao i da „radi na tome ali ne zna koliko će mu vremena biti potrebno da se novac odblokira i isplati podnosiocima krivične prijave“.

Vidić je tvrdio i da je Admiral Markets propao 2014. zbog čega je on „prebacio novac na druge investicije, brokere i berze“. Inače, Admiral Markets platforma radi i danas ali su i Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije svojevremeno upozorili građane da su u trgovanju preko raznih inostranih platformi izloženi višestrukim rizicima.

Tužilaštvo je nakon saslušanja jednog od oštećenih i Vidića zaključilo da se „u radnjama prijavljenog lica Nemanje Vidića ne ostvaruju svi elementi krivičnog dela prevara… imajući u vidu da nema čvrstih dokaza na osnovu kojih se može zaključiti da je Vidić postupao sa prevarnom namerom, već da je novac koji je dobijao od oštećenih upravo ulagao u cilju ostvarenja što većeg profita“.

U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu nisu za Danas mogli da odgovore na pitanja da li je tužilaštvo imalo u vidu da Vidić nije bio ovlašćen za trgovanje na berzi, da digitalna platforma Admiral Markets nema licencu u Srbiji, ali je dostupna našim građanima a i dalje posluje na nekim drugim tržištima.

Interesovalo nas je i da li je tužilaštvo pribavilo dokaz da je račun Vidića tokom 2016. uvećan za 1,5 miliona evra kao i da li je pokrenuta istraga Vidićevih poslova s obzirom na iznos koji je u pitanju.

Međutim, potvrđeno nam je da je krivična prijava odbačena, a odbijena je i žalba koju su građani zbog toga podneli Apelacionom javnom tužilaštvu.

Advokati koje smo kontaktirali, međutim, smatraju da je takva odluka tužilaštva, nakon saslušanja samo jednog od oštećenih i Vidića, preuranjena i neuobičajena jer prethodno nisu izvršene sve provere. Podsećaju da tužilaštvo nije vezano kvalifikacijama iz krivične prijave koju su građani podneli, ali je po službenoj dužnosti trebalo da obrati pažnju na sve okolnosti koje se navode.

Prema rečima Milana Marinovića, direktora investicionog fonda Fima Invest, u građanskom pravu nije zabranjeno da jedno lice svoj novac poveri drugom koje bi ga u nešto uložio, ali to ima karakter jednokratnog posla koji bi morao ugovorom da je regulisan.

– Međutim, Zakon o tržištu kapitala precizno uređuje da u trgovanju na berzi ili ulaganju u akcije mogu da nastupe samo licencirani portfolio menadžeri, odnosno samo licencirana društva mogu da se oglašavaju i traže klijente u čije bi ime ulagali novac a prema ugovorom definisanoj strategiji. Pri tom, dužni su da jasno upozore klijenta na rizike i u tom slučaju osoba čiji je novac ulagan ima pravo na tužbu jedino ako se nije postupilo prema ugovoru. U ovom slučaju tuženi je nastupao kao nelicencirani portfolio menadžer, što naš zakon ne dozvoljava – kaže Marinković.

Krivično delo

Zakon o tržištu kapitala, u odeljku krivična dela u članu 283 navodi:

„Ko neovlašćeno pruža investicione usluge u nameri da sebi ili drugom licu ostvari imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili drugim licima naneta imovinska šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine i novčanom kaznom“.

Nerazjašnjeno

– Tužilaštvo nije razjasnilo okolnosti pod kojima su sredstva prikupljana, da li je to tuženi činio kao ovlašćeno ili neovlašćeno lice, da li je reč o zloupotrebi, da li je Uprava za borbu protiv pranja novca proveravala transakcije, koliki je obim prikupljenih sredstava i da li ima još oštećenih ili kojim se poslovima tuženi tačno bavio, da li je bilo nezakonitih transakcija s obzirom da je bilo i isplata velikih suma na ruke. Očigledno je reč o masovnoj prevari u koju tužilaštvo nije želelo da se upušta – kaže za Danas Nikola Stanojević, advokat i bivši tužilac.