Izgubljena šansa za rekordnu zaradu na cenama pšenice: Branili izvoz kad je cena bila 440 evra, a puštaju sad kad je 360

Vlada je početkom marta zbog rata u Ukrajini, poput većine drugih velikih zemalja izvoznika žitarica uvela zabranu izvoza, koju je kasnije liberalizovala, te je poslednja dva meseca izvoznicima omogućavala da mesečno izvezu 220.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i 23.000 tona pšeničnog brašna.

“Ukidanje ograničenja je trebalo da se desi ranije, trajalo je četiri i po meseca, od 10. marta, posle zabrana uvedene su kvote, a sve to je bio signal kako su se te odluke dopunajavale ili menjale, da ni država nije bila načisto šta treba da radi. Ona jeste pratila šta se dešava na svetskom nivou, ali nije zauzela neku poziciju”, kaže za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Ova mera je, napominje, dobra, pogotovo kada se radi o pšenici i zato nije bilo nikakvog razloga da se produži.

I pored rekordnog izvoza u ekonomskoj 2021/22. koji je bio veći od milion tona, što je najviše u poslednjih 10 godina, ističe Galetin, ostali su nam relativno velike prelazne zalihe, zbog čega je država mogla da bude liberalnija u izvozu pšenice.

“Nije trebalo da dozvolimo da imamo tako velike zalihe, jer zabrana izvoza se desila u trenutku kada je cena pšenice dostigla istorijski cenovni pik, na Čikaškoj berzi je cena bila 430 do 440 dolara za tonu, u Parizu 440 evra. Mi smo taj period propustili i sa druge strane izvoznicima naneli neku štetu, jer su dogovorili terminske poslove koje nisu mogli da ispoštuju”, naglašava naš sagovornik.

Izvoznici će sada, kako kaže, relaksirano moći da uđu u pregovore za nove poslove, jer njima treba vidljivost koju nisu imali čak ni kada su kvote bile na snazi.

Galetin kaže da je trenutna situacija takva da je ponuda malo suzdržana zato što se očekuje da prođe period kada su cene u sezoni najniže, a to je tokom žetve i neposredno nakon nje.

“Tada je pritisak ponude najveći, tako da sada sve miruje. Čeka se da cena ode gore, ova okolnost će pospešiti frekventnost trgovanja na domaćem tržištu, što može ubuduće da dovede do rasta cena”, napominje Galetin.

On kaže da u ovom trenutku ne vidi veliku perspektivu za kratkoročni efekat rasta cene i zbog dešavanja na međunarodnom tržištu jer ukrajinske luke se oslobađaju za izvoz pšenice i kukuruza što bi moglo da utiče na povećanje ponude.

“Sve u svemu, ova odluka je dobra, možda malo zakasnela, ali bolje ikad nego nikad”, naglašava Žarko Galetin.

Analitičar Milan Prostran kaže da je sada očigledno da će tržište pšenice oživeti imajući u vidu da su i na globalnom nivou blizu dogovori Ukrajine, Rusije, Turske i Irana da se deblokiraju putevi izvoza, da krenu veće količine pšenice prema onim tržišta gde postoji deficit ove robe.

“Žetva je završena, znaju se i neki bilansi i znamo sa čim raspolažemo, izvoz nije jednostavan i treba skinuti zabranu da bi se vlasnici roba dovijali i nalazili načine kako da viškove izvezu. Važno je da proizvođači pšenice koji su je isporučili ili je drže u zalihama znaju šta ih čeka, da se stvore uslovi za zasnivanje nove setve koja treba da počne za dva, dva i po meseca”, ističe Prostran.

On kaže da je u početku imao razumevanja za odluke države, i za zabranu i za kvote.

“To je trebalo razumeti, sve su zemlje to uradile, ali sada treba skinuti zabrane”, kaže Prostran i napominje da je deblokada tržišta pšenice uticala na blago snižavanje cena jer je u jednom trenutku cena bila veća od 400 dolara po toni, a sada je od 360, 370 evra po toni.