Izjave stranaca o visokom BDP-u „mala pomoć vlastima“

Nedavno je i iz MMF i Svetske banke stigla procena da je u Srbiji moguć rast BDP od sedam odsto godišnje, ali nije dato objašnjenje zašto se to ne ostvaruje.

Ekonomisti su saglasni da su takve prognoze posledica političkog trenutka ali i poslovnih interesa tih međunarodnih finansijskih institucija.

Naime, Srbija je za njih klijent koji povlači relativno velike kredite, kao i što plaća pokroviteljstvo MMF pa je to, kako navode, način da se vlastima koje takve odluke donose malo „pomogne“.

Stručnjaci su, međutim, uzdržani.

– To su previše optimističke procene, na nivou „kad bi bilo, šta bi bilo“, smišljena za širenje optimizma ali, nažalost, bez pokrića. To je neodgovorno i neozbiljno. Treba ih pitati za dve-tri godine: A zašto? Mi nikada ne pitamo ljude koji daju tako optimističke izjave šta je to pošlo po zlu pa se njihove projekcije nisu ostvarile – kaže za Danas Boža Drašković, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

On ukazuje da je jedina relevantna teza iz izjave direktorke Hargitai vezana za rast produktivnosti, koja suštinski utiče na privredni rast.

Ali, apsolutno je nerealno pripisati tako velika očekivanja u zemlji čija je privreda decenijama devastirana, industrijski sektor uništen, baziran na stranim direktnim investicijama i to najčešće u oblastima gde postoje ili suštinski monopoli ili su samo dopunska proizvodnja za pojedine velike kompanije.

To su, kaže Drašković, niskoakumulativne grane ili više-manje lon poslovi kakvi se sada rade za automobilsku industriju i izradu kablova. Na takvoj privrednoj strukturi ne može se ni projektovati ni očekivati snažan rast, tvrdi sagovornik Danasa.

– Kada je o javnim nabavkama reč, nesporno su one neefikasne i često jako korumpirane, moguće je i da to pakovanje sa rastom produktivnosti predstavlja neku „uvijenu packu“ vlastima, i naravno da tu treba da se uvede red, što je više stvar političke odluke. Međutim, baš da tako veliku ulogu u podizanju BDP imaju, nije realno. Slično je i sa obrazovanjem, jer iako ne možemo da kažemo da nam je sistem idealan, on nije ni tako loš da bi izmene proizvele toliko prostora za privredni rast. Tu bi pre morala da postoji interakcija, jer da biste obrazovali ljude da znanja primenjuju u praksi, morate da imate industriju, da imate privredu. Naša deca uče više teorijski nego što im je dostupna praksa, naročito u srednjim školama, ali i u visokom obrazovanju. Prosto, više nemamo privredu iz koje bi ljudi mogli da stiču znanja – ističe Drašković.

On dodaje da nekada optimizam nije tako loš ukoliko u njemu postoji zrno realnosti. U ovom slučaju se radi o optimizmu bez pokrića.

– Najintenzivniji rast ekonomije mereno rastom BDP ostvarivala je prethodna Jugoslavija, preko nje i Srbija između 60-ih i 80-ih godina, a iznosio je oko 8,7 odsto. A sada se postavlja pitanje na bazi čega, kojih resursa se očekuje takav rast, dvocifreni ili sedam odsto. Naša se stvarnost teško uklapa u ovaj optimizam prema kome možemo do 2025. da imamo prosečnu platu od 900 evra. Tu se postavlja pitanje na bazi čega je takav optimizam? Ali i drugo, kakva je struktura u takvom rastu plata jer možete da napravite i takvu raspodelu dohotka gde je veliki broj siromašnih ljudi, sa veoma niskim primanjima a mali broj bogatih, pa ćete dobiti koji god hoćete prosek. Znači kada govorite o rastu dohotka, morate da govorite i o strukturi, koliki je broj ljudi koji imaju niske plate od 250 ili 300 evra a koliko je u prosek uračunato onih sa 30.000 evra. Dakle mora da se zabiti malo dublje ispod toga – ističe Drašković

Prema njegovim rečima, stvari se vrlo često politizuju i imaju trenutnu svrhu ali one su besmislene za svaku ozbiljniju analizu. On podseća i da su 2010. pravljene slične projekcije bazirane na visokom rastu do 2020. godine, od šest i sedam odsto.

– I tada je to bilo smešno i sada bi ih trebalo pitati zašto se prognoze nisu ostvarile. A nisu jer su bile nerealne. Naručene, politički motivisane. Mislim da takva zavaravanja nisu dobra jer je uvek bolje da baratamo pravim podacima, pravim procenama jer ćemo se tako razvijati razumno. Bilo bi dobro da pokušamo da ostvarimo investicije iz sopstvene akumulacije, da se otvori šansa za razvoj domaćih firmi i malog biznisa. Ali, to je ovde problem, jer gde možete danas da ulažete taj mali, sitan domaći kapital? Ne možete u poljoprivredi jer je već izvršena monopolizacija i ako se okrenete po Srbiji, videćete da se ulaže samo u pekare i kafiće. Da li je to element na kome može da se gradi visok rast? – navodi Drašković i zaključuje da suštinski faktor rasta može da bude samo industrija, a ona je kod nas u rukama stranaca.

EBRD plasirala Srbiji 516 miliona evra kredita

Regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Žužana Hargitai izjavila je da su reforme preduzeća u državnom vlasništvu, podrška razvoju tržišta kapitala i zelena agenda u Srbiji prioriteti EBRD u 2020.

„Na zahtev Vlade Srbije, u saradnji sa MMF-om, podržaćemo pripremu dokumenta o politici državnog vlasništva, da bi definisali šta država želi da postigne kada je vlasnik javnih preduzeća“, rekla je Hargitai na skupu članova Nemačko-srpske privredne komore. Hargitai je istakla da za EBRD u Srbiji 2019. godina bila fantastična, jer je plasirano 516 miliona evra kredita, a 75 odsto investicija bilo je u privatni sektor i dodaje da ta banka uvek sluša šta govore partneri iz privatnog sektora i od njih se prima informacije o reformama koje treba sprovoditi. „Mislimo da je Vlada Srbije spremna za reformske korake i poboljšanje upravljanja u državnim i komunalnim preduzećima“, ocenila je Hargitai.