Izlaz u stečaju ili privatizaciji

Grupa radnika pančevačke Industrije obuće protestovala je prošle sedmice ispred fabrike želeći na taj način da izrazi nezadovoljstvo zbog toga što se ni posle četiri godine otkako su mašine prestale da rade ne zna kakva će biti sudbina fabrike. Oko 200 radnika još od 2003. godine sedi kod kuće, bez posla i zarade, ne uplaćuju im se radni staž niti doprinosi. Apsurd je i to što se vode kao da su u radnom odnosu, a na posao zapravo dolaze samo v.d. direktora, jedna službenica i portiri. U prethodne četiri godine retko koji obućar se snašao i zaposlio, jer ih je većina u poodmaklim godinama. Miodrag Tanušević, direktor (već četiri godine u v.d. statusu) obećavao je saradnju sa Italijanima i oživljavanje proizvodnje, ali se ništa od toga nije ostvarilo. U međuvremenu je 90 odsto radnika tužilo firmu zbog neisplaćenih zarada i doprinosa, a neki od njih su potraživanja namirili uzimanjem mašina i robe sa zalihe.
Direktor kaže da ne zna šta će biti s radnicima,napominjući da su stečaj ili privatizacija jedini spas za fabriku. Ipak nije obavešten o tome šta se dešava u Agenciji za privatizaciju, a za pokretanje sečaja, kako kaže, potrebno je 600 hiljada dinara, koje fabrika nema.
Svetlana Komatina, knjigovođa, potvrdila je da firma duguje doprinose za staž za 2004, 2005. i 2006. godinu, ali da je do 2003. godine svima uredno regulisan staž. Od nekadašnjih 240 radnika, 70 je otišlo u penziju, nekoliko ih je uspelo da nađe drugi posao, a na spisku je ostalo njih 140. Kako kaže, uglavnom je reč o ljudima koji nemaju dovoljno godina za odlazak u penziju, ali opet imaju previše da bi ih neki privatnik zaposlio.