Foto: Konstadin Kamenov/FoNetRazlozi kojima je Vlada Srbije obrazložila potrebu predstojeće izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kojom se omogućava da prihodi od poreza na zarade u većem procentu završe u republičkoj „kasi“.
Nisu u potrebnoj meri tačni i mogu se dovesti u sumnju, zbog čega je diskutabilna i sama potreba za izmenom zakona, upozorava Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), uz pozivanje na podatke Ministarstva finansija, kao i „drugih zvaničnih izvora u Srbiji i Evropi“.
U izveštaju NKD o odnosu budžetskih prihoda na lokalnom i centralnom nivou vlasti u Srbiji i Evropskoj uniji, upozorava se da će ovakve zakonske izmene ne samo dodatno da pogoršaju nezadovoljavajuće stanje u lokalnim budžetima, već i da još više poremete ionako izuzetno loš odnos javnih prihoda na različitim nivoima vlasti. Prema podacima Ministarstva finansija i statističke službe EU Eurostat, u Srbiji su, naime, svih 145 gradova i opština, te autonomna pokrajina Vojvodina, prošle godine imale samo 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda.
Ovako nizak procenat učešća „lokala“ i Vojvodine u ukupnim budžetskim prihodima u suprotnosti su sa zakonodavstvom i praksom većine država EU. U 28 država EU lokalnom nivou vlasti prošle godine je u proseku pripala bezmalo jedna trećina njihovih ukupnih javnih prihoda (31,60 odsto), a u Finskoj, Danskoj i Švedskoj, koje su „sinonim“ za visoki životni standard, skoro polovina tih prihoda (47,9 odsto, 47,7 odsto i 45,6 odsto).
Od 1. januara sledeće godine, kada će početi primena Zakona o izmeni zakona o finansiranju lokalne samouprave, lokalne samouprave imaće još nepovoljniji budžetski tretman. Umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade njima će ostajati 66, odnosno 74, odnosno 77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima. Razlika će otići u republičku kasu, koja će biti „bogatija“ za 4,8 milijardi dinara.
– Ovakva zakonska izmena doprineće da budžetski prihodi na lokalnom nivou ne pređu deset odsto ukupnih budžetskih prihoda u zemlji. To je ne samo suprotno standardima EU, već će ugroziti finansijsku bezbednost gradova i opština. Takođe, pošto nijedan gradonačelnik ili predsednik opštine nije negativno reagovao na ovakvo smanjivanje lokalnih budžeta, jasno je da građani ne mogu računati da će lokalne vlasti stati u zaštitu budžeta ukoliko centralna vlast ili njihova politička stranka odluče da se taj budžet smanji. Koga onda predstavljaju lokalni političari?, kaže za Danas predsednik Upravnog odbora NKD Mladen Jovanović.
U obrazloženju Vlade, kao predlagača zakonskih izmena, tvrdi se da je dosadašnja poreska „darežljivost“ prema lokalnom nivou bila loše rešenje jer je zbog nje fiskalni deficit rastao 1,1 odsto BDP godišnje, a na „lokalu“ rasli rashodi za zarade i padali kapitalni izdaci. U obrazloženju se navodi i da porez na zarade u modernoj fiskalnoj praksi dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Istovremeno se čulo i da su gradovi i opštine prihod od poreza na zarade u velikoj meri „trošili na povećanje zarada i nova zapošljavanja“.
Podaci Ministarstva finansija, međutim, pokazuju da se fiskalni deficit ne može dovesti u direktnu vezu sa procentom prihoda od poreza na zarade koji ostaje lokalnom nivou. U periodu od 2006. do 2011. godine, kada je lokalnom nivou vlasti ostajalo samo 40 odsto takvih poreskih prihoda, a većina odlazila Republici, fiskalni deficit je „uredno“ rastao. Od usvajanja zakonskog rešenja po kojem je lokalnom nivou ostajalo duplo više, odnosno 80 odsto poreza na zarade (2011), deficit je počeo da pada. On je 2012. godine iznosio 6,8 odsto, 2013. – 5,5 odsto, 2014 – 6,6 odsto, a 2015. – 3,8 odsto.
Ni nominalni rast rashoda za zarade na „lokalu“ za 42 odsto, a pad kapitalnih izdataka za 29 odsto, u periodu od 2008. do 2014. godine, na šta ukazuje Fiskalni savet, ne može se dovesti u neposrednu vezu sa procentom poreza na zarade koji je ostajao „lokalu“. Lokalnom nivou vlasti je tek od juna 2011., dakle od sredine posmatranog perioda sa nepovoljnim rashodima, počelo da ostaje 80 odsto poreza na zarade, nakon što je prethodno imao duplo manje. Pri tom je, u periodu koji analizira Savet, slična situacija bila i na centralnom nivou vlasti. Posmatrajući početnu i završnu godinu tog perioda, nominalni rashodi za zaposlene isplaćeni iz budžeta Srbije porasli su za skoro 28 odsto, dok su kapitalni rashodi pali za skoro 22 odsto.
Takođe, prema zvaničnim podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave iz juna ove godine, najmanje zaposlenih u javnom sektoru imaju upravo lokalne samouprave (oko 116.000), nešto više javna preduzeća (oko 133.000), a najviše resori koje vode različita ministarstva i Vlada (oko 330.000). Broj zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru, na svim nivoima, u poslednje tri godine nije povećan, već smanjen. Povećan je „samo“ broj zaposlenih na određeno vreme i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ali u kompletnom javnom sektoru i na svim nivoima vlasti.
Najzad, neki od podataka Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope jasno pokazuju da moderna fiskalna praksa, i to u državama EU sa najvišim životnim standardom, porez na zarade prioritetno tretira kao lokalni, a ne kao centralni prihod. U Danskoj, Finskoj i Švedskoj porezi na zarade su ekskluzivni prihodi lokalnog nivoa države, gde se i prikupljaju i ostaju u kompletnom iznosu.
Možda će sednica vlade u Nišu preokrenuti stvar?!
– U ekonomskoj teoriji i praksi postoji činjenica koja je zakonita: razvijenije zemlje, koje su po pravilu i demokratskije, imaju veći stepen decentralizacije, pa se to odnosi i na budžetsku raspodelu. Nasuprot tome, manje razvijene zemlje imaju centralizovanu vlast, pa u skladu s tim, i centralizovanu raspodelu. Razlog za to je jednostavan: na taj način se lakše brani autoritarna vlast. U takvim zemljama i izbori su farsa, a raspodela kao i sve drugo je u rukama jednog čoveka, porodice ili klana – kaže za Danas Zoran Aranđelović, profesor i bivši dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu.
– U malim, manje razvijenim zemljama ima opravdanja za većim stepenom centralizacije zbog činjenice: mali fond sredstava, ako se puno rascepka, ne dozvoljava postizanje kritične mase kapitala za veće projekte. Manje sredine i kad dobiju neku investiciju, one su niskoprofitabilne, a to sve direktno utiče na budžetski prihod tih sredina. Ekonomski rečeno, lobisti guraju investicije u već razvijenije sredine, što često pravdaju tržišnim zakonitostima. Na taj način se, međutim, produbljuju regionalne razlike, a deo Srbije privredno i demografski polako nestaje. Možda će zasedanje Vlade u Nišu preokrenuti stvar?! – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
