Izmene zakona o parničnom postupku – protivustavne

Ministarka pravde zato što ove izmene onemogućuju građanima pristup sudovima. Nezadovoljnih nacrtom zakona ima mnogo i to sa svih strana.

Nezadovoljni su advokati, udruženja potrošača i civilno društvo.

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je juče za medije da Nacrt izmene Zakona o parničnom postupku vodi skraćivanju dužine trajanja postupka, a samim tim i smanjenju troškova koje građani moraju da plate.

Ona je ocenila da su advokati nezadovoljni, jer su građani mogli da ostvaruju prava jednom tužbom, ali su samo zbog advokatskih troškova podnosili više tužbi i tako opterećivali sudove.

Advokati tvrde da ovog puta ne protestuju zbog sebe, jer bi izmenama građanima bilo znatno otežano da potraže pravdu na sudu s obzirom da sudski troškovi moraju da se plate avansno, a ne kao do sada nakon završetka spora.

Organizacije civilnog društva navode da u Radnoj grupi za nacrt izmena zakona nema nikoga ko bi predstavljao građane, dok sam nacrt značajno sužava ljudska prava.

Potrošači, a to se uglavnom odnosi na klijente banaka koji upravo poslednjih meseci zatrpavaju sudove tužbama protiv banaka najviše zbog naplaćenih troškova obrade kredita, ali i drugih stavki, se žale da ove izmene daju bankama mogućnost da i dalje naplaćuju naknade iako sudska praksa i stav Vrhovnog kasacionog suda nedvosmisleno pokazuju da je to nezakonito zato što se uvodi izmena po kojoj će klijent samo u prvom sporu koji dobije moći da naplati sudske troškove, dok će u kasnijim sporovima po nekim narednim kreditima i ako ih dobije morati da plaća sudske troškove banci.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka na Pravnom fakultetu Union napominje da se izmenama zakona pristupilo zbog povećanja efikasnosti, ubrzavanja suđenja i primene elektronskog podnošenja dokumenata, ali su se u nacrtu pojavile i prema njenim rečima neustavne odredbe.

„Kao prvo raspravljanje o bilo kom podnesku, a to su tužbe, žalbe, odgovori na tužbe, revizije je uslovljeno plaćanjem sudske takse. Ono što me zaprepastilo je što je napisano da ako se ne plati sudska taksa u roku sve to se smatra povučenim i formalno se okončava parnica, ali bez rasprave o suštini spora. Tako bi veliki broj predmeta nestao samo zato što je tužba povučena, odgovori na tužbu koji bi se smatrali povučenim i tužba bi se usvajala kompletno, žalbe koje bi se smatrale povučenim što bi značilo da su presude pravosnažne i da se može pristupiti izvršenju. Mislim da je ta odredba neustavna jer član 32 Ustava garantuje pravo na pristup sudu, a osim toga i Evropski sud za ljudska prava ima presude u vezi znatne visine sudske takse, a kod nas je svaka, sem minimalnih, sudskih taksi znatna imajući u vidu kolika je minimalna plata“, objašnjava profesorka Vodinelić dodajući da očekuje da će te odredbe biti povučene. Ona je istakla da argumenti kako su najugroženiji slojevi stanovništva već zaštićeni u praksi i ne stoje.

„U tužbi možete tražiti da vas oslobode plaćanja taksi i onda prilažete veliki broj dokumenata, kao na primer da niste zaposleni, ali dok sud odlučuje o tome vama teče rok za plaćanje sudske takse i onda se možete naći u docnji“, ocenjuje naša sagovornica.

Problem je i retroaktivna primena ovog zakona. Naime, ako je neko pre tri godine pokrenuo četiri tužbe protiv banke koja je naplatila naknade za obradu kredita za četiri kredita i koji su u toku, ako bi sadašnji nacrt bio pretočen u zakon, ta osoba bi i ako dobije sva četiri spora, samo u pravom naplatio sudske troškove, dok bi u ostala tri morao da plati sudske troškove banci.

„Prakse da se spajaju tužbe postoje i u BiH i Hrvatskoj, ali bi retroaktivna primena bila problem. Inače u procesnim normama, kada se promeni zakon onda se on primenjuje, ali to važi samo za organizacione promene. Recimo promeni se ime suda iz okružnog u viši sud i vi nastavljate svoj spor u višem sudu. Ovde pak, ako sud odredi tužiocu da plati sudske troškove to postaje materijalno-pravna norma i ona ne bi smela da se primenjuje retroaktivno“, objašnjava Vodinelić.

U obrazloženju zašto se ušlo u izmene zakona na sajtu ministarstva se navodi da su razlozi postizanje usklađenosti sa EU standardima, unapređenje efikasnosti pravosuđa, skraćivanje trajanja dugotrajnih postupaka, ravnomerna opterećnost sudova, stvaranje uslova za suđenje u razumnom roku u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 i Akcionim planom za unapređenje Republike Srbije na rang listi Svetske Banke.

Za Bojanu Selaković, programsku direktorku Građanskih inicijativa je problem što u radnoj grupi nema predstavnika civilnog društva.

„U radnoj grupi osim sudija i advokata, nalaze se i Američka privredna komora i NALED. NALED jeste nevladina organizacija, ali oni su posvećeni poslovnom ambijentu kompanija, a ne građanima. Zanimljivo je i što Američka privredna komora učestvuje, a ne Privredna komora Srbije. Niko do javne rasprave nije video nacrt zakona, nije bilo nikakvih konsultacija i mislim da ovakva rešenja upravo reflektuju interese određenih uskih grupa, a ovaj zakon se tiče svih nas, jer svako može sutra biti na sudu što kao tužilac, što kao tuženi“, smatra Selaković dodajući da je jedino rešenje da se ovaj nacrt povuče ceo i da se krene u izmene ispočetka, jer je retroaktivna primena neustavna.

U sudovima se nalazi oko 160.000 tužbi protiv banaka, a potencijalna šteta za bankarski sektor je oko 100 miliona evra.

Prema rečima Dejana Gavrilovića, predsednika Udruženja Efektiva sudovi bez izuzetka kod troškova obrade kredita presuđuju u korist klijenata, zato što već tri godine psotoji stav Vrhovnog kasacionog suda, kao i desetine presuda ovog vrhovnog sudskog tela. On ističe da sudski sporovi traju od šest meseci do 1,5 godinu kod manjih iznosa, a za tužbe preko 1.000 evra i po tri, četiri godine.

„Iznosi do 1.000 evra naplaćuju se odmah nakon prvostepene presude. Treba znati i da se naplaćuje i zatezna kamata od 10 odsto godišnje od trenutka kada je naknada naplaćena. Istina je da su advokati zarađivali naplatom sudskih troškova od banaka, ali banke su lako mogle da spreče sudske sporove da su odmah vratile klijentima novac. Sada hoće da okrenu javnost protiv advokata, ali ovim izmenama najviše će biti oštećeni dužnici“, napominje Gavrilović.

Advokat Milan Karać, koji je bio član Radne grupe ispred Advokatske komore Srbije, kaže za Danas da su sudije isticale primere da su advokati koristili prilike da zatrpaju sudove predmetima i zarade na sudskim troškovima, ali da je to moglo da se reši i na drugačiji način.

„Ja sam bio protiv određenih rešenja, pre svega obaveze plaćanja sudskih taksi pod pretnjom povlačenja tužbi i nekih odredbi vezanih za reviziju, ali se odlučivalo većinom glasova. Ipak Advokatska komora Vojvodine i Advokatska komora Srbije su na svojim sednicama ocenili nacrt kao neprihvatljiv“, kaže Karać dodajući i da su ministarka pravde i predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac imali sastanak na kome je dogovoreno da se uđe u pregovore o nacrtu zakona i da on neće prerasti u predlog zakona dok se ne uspostavi konsenzus po pitanju svih odredbi.