Danijel Mondekar, lobista u EU parlamentu, nije hteo da odgovori na pitanja N1 u kakvom je poslovnom odnosu s Igorom Žeželjem, vlasnikom medijskog carstva za koje se smatra da je nastalo zahvaljujući poslu s Telekomom Srbija, koji se 29. marta susreo s izvestiocem za Srbiju Vladimirom Bilčikom.
Šta bi za Telekom Srbije značilo ako bude negativno spomenut u Izveštaju Komisije o Srbiji za 2022. godinu? Na poslovnoj sceni Srbije sigurno ništa značajno, ali reputacijski, izvan Srbije, bio bi to siguran znak da se sa zabrinutošću prati vezanost najmoćnije telekom kompanije u vlasništvu države, dakle, vezane za politički vrh, Aleksandra Vučića, s medijskom scenom i mrežom koja služi za kreiranje javnog mnenja u Srbiji. Bio bi to, dakle, veliki udarac za Aleksandra Vučića i njegovo koketiranje s približavanjem Evropskoj uniji.
Kao što je otkrila N1 Srbija, tokom pripreme Nacrta Izveštaja deo evroparlamentaraca je podneo amandmane u kojima se Telekom kritikuje kao instrument vladajuće stranke kojim se utiče na medijsku scenu u Srbiji, zatim ga kritikuje jer se omogućava emitovanje kanala Russia Today, a u amandmanu u kojem se problematizuje korupcija i organizovani kriminal u Srbiji, naglašava se da izostaju „uverljivi rezultati“ u rešavanju najtežih slučajeva, poput afera Krušik, Jovanjica, Savamala, ali i Telekoma Srbija, pa se pozivaju nadležne institucije da ispitaju te slučajeve.
Prema pisanju Jutarnjeg lista, na Nacrt Izveštaja stiglo je čak 330 amandmana, a glavni moderator je i glavni izvestilac za Srbiju, poslanik iz Slovačke, Vladimir Bilčik – koji se smatra sklonim Srbiji zbog protivljenja nezavisnosti Kosova, piše N1 Zagreb.
Pregovori oko amandmana
Nacrt Izveštaja je razmatran u okviru Odbora za spoljne poslove EU, AFET-a, čiji je predsednik Dejvid Mekalister iz Nemačke, a među potpredsednicima je i Željana Zovko, poslanica HDZ-a/Pučana, međutim N1 nezvanično saznaje da ona u amandmanima koje je podnosila nije spominjala Telekom Srbije, međutim upozoravala je na huškačku retoriku, položaj manjina i problem nestalih građana – odnosno, na dominantne teme koje se spominju u hrvatsko-srpskim odnosima.
Osim Zovko, članovi Odbora su i Sunčana Glavak, HDZ/Pučani, kao i Tonino Picula, SDP/S&D, iz najbližeg susedstva tu je dvoje poslanika iz Slovenije (Klemen Grošelj, Matjaž Nemec) kao i poslanici iz brojnih drugih zemalja (79 ih je ukupno, plus zamenici).
S obzirom na broj amandmana tokom definisanja Nacrta Izveštaja odvijalo se pregovaranje – odnosno, izvestilac je razgovarao sa poslanicima i grupacijama poslanika i upravo je iz tih „pregovora“ iscurila informacija da je Bilčik bio sklon „brisanju“ Telekoma Srbije iz amandmana o kojima će se glasati.
Takođe se saznalo da je Telekom Srbije registrovao svoje lobiste u Briselu, kao i da je Bilčik i primio predstavnike Telekoma Srbije kao zainteresovanu stranu. Osim toga, N1 Srbija je otkrio da je Biličik primio i – Igora Žeželja, medijskog tajkuna iz Srbije u čiju je kompaniju Wireless media Telekom Srbija 2018. godine uložio 38 miliona evra, a on je potom kupio medijsku grupaciju Adria Media Group, izdavača srpskog tabloida Kurir koji se smatra važnom medijskom polugom za održavanje Vučićeve vlasti, a poseduje i portal Mondo i brojne magazine i portale u Srbiji i Hrvatskoj.
Dana 29. marta 2023. godine Vladimir Bilčik je održao sastanak s predstavnicima Adria Media Group i Euractiv Srbija na temu „Srpski mediji i EU integracije“, međutim na zvaničnim stranicama EU parlamenta nije objavljeno ko je sve prisustvovao sastanku.
Prema informacijama N1, lobista koji je bio uključen u organizaciju komunikacije i pokušaje peglanja amandmana bio je konsultant iz Zagreba, Danijel Mondekar, inače član SDP-a. U dopisu N1 on je demantovao da ga je Telekom Srbija angažovao kao lobistu.
„Netačno je da sam na bilo koji način, direktno ili indirektno, poslovno povezan s društvom Telekom Srbija, te da sam se sastajao ili se sastajem sa bilo kojim predstavnikom Evropskog parlamenta, ili predstavnicima drugih EU institucija u ime i za račun Telekoma Srbija“, navedeno je u Mondekarovom dopisu.
Podsetio je na pravila rada lobista i zaključio da bi se u slučaju, da su se „navedeni sastanci zaista i održali, isti bi bili prijavljeni od strane poslanika u Evropskom parlamentu, koji su to bili dužni da učine.“
Mondekar nije odgovorio o odnosu sa Žeželjevim tvrtkama
Međutim, on nije odgovorio na upit N1 o tome u kakvom je odnosu s Igorom Žeželjem, odnosno kompanijama u njegovom vlasništvu, kao i da je li bio uključen u dogovaranje sastanaka sa Bilčikom ili je pokušavao da kontaktira evroparlamentarce koji bi mogli uticati na ublažavanje amandmana u kojima se problematizuje uloga Telekoma Srbija na srpskoj medijskoj sceni.
Prema informacijama koje je dobio N1 iz Evropskog parlamenta Danijel Mondekar, vlasnik i direktor tvrtke Euronavigator, već duže vreme je u konsultantskom angažmanu za kompaniju u vlasništvu Igora Žeželja, a bio je uključen i u dogovaranje pokretanja portala Euractiv za Srbiju i Hrvatsku u okviru njegove izdavačke kuće, te postoje informacije da je telefonom i mejlom pokušavao da kontaktira i evroparlamentarce koji bi mogli uticati na Izveštaj o Srbiji.
Danijel Mondekar do objave teksta nije odgovorio u kakvom je tačno poslovnom odnosu s Igorom Žeželjem ili nekom od njegovih kompanija, dakle, s medijskim tajkunom koji je nesumnjivo svoj poslovni uzlet mogao zahvaliti milionskom poslu s državnim telekomom – koji se sada spominje na nivou EU kao potencijalni „upravljač“ za stvaranje pro-vučićevskog javnog mnenja u Srbiji.
Treba spomenuti da osim s brojnim medijima koji su povezani s preduzetnikom Žeželjem, a za njihovo je finansiranje dobrim delom je zaslužan milionski posao s Telekomom, i sam Telekom direktno učestvuje na medijskoj sceni – vlasnik je preko preduzeća Arena Channels Group d.o.o. iz Beograda regionalno uticajnog sportskog kanala Arena Sport.
Međutim, uprkos svim lobističkim i neformalnim akcijama, izgleda da bi Telekom Srbije mogao da ostane u amandmanima koji će doći pred evroparlamentarce. Većina sagovornika s kojima smo razgovarali iz EU administracije smatra da bi se zaista mogao dogoditi presedan, odnosno, da će Telekom Srbije ostati u najmanje jednom amandmanu, međutim, niko se ne usuđuje da zaključi da će ući i u Izveštaj.
Jedan od službenika iz strukture EU parlamenta podseća nas na politiku „no name, no shame“, odnosno, načelno izbegavanje naziva kompanija i osoba iz izveštaja, te da bi u slučaju da Telekom Srbije ostane i u krajnjem tekstu Izveštaja bila izuzetno snažna poruka.
Takođe, naglašava se da će izvestilac Bilčik, ali i svi drugi zastupnici iz Evropskog parlamenta, nakon afere Katar (u kojoj su otkriveni i uhapšeni poslanici iz Evropskog parlamenta koji su osumnjičeni da su primili mito u procesu lobiranja za Katar) biti vrlo oprezni zbog mogućeg povezivanja lobističkih sastanaka s Telekomom i Žeželjevom medijskom kompanijom i zagovaranja izbacivanja Telekoma Srbija kao problematičnog iz Izveštaja.
Sve će, međutim, biti mnogo jasnije kada krajem aprila dođe na red glasanje za amandmane na Izveštaj o Srbiji, a u maju i glasanje na plenarnoj sednici.
Telekom Srbije je i dalje u vlasništvu države iako se periodično pojavljuju informacije o potencijalnim kupcima. Govorilo se tako 2015. godine da je zainteresovan Telekom Austria, ali na kraju – nije bilo dogovora o ceni.
„Prodaju, a ne bi prodali. To je najkraća analiza statusa Telekoma Srbije“, komentarisao je za N1 jedan poznavalac telekomunikacione scene koji je tražio da ga ne imenujemo. „Telekomi su zgodni za izgradnju mreže uticaja, dobar je cash flow, to su zlatne koke koje se ne ispuštaju lako iz ruku“, rekao je naš sagovornik i zaključio da smatra da će Aleksandar Vučić, odnosno, politički vrh Srbije još dugo zadržati Telekom u državnom vlasništvu.
Otvaranje kancelarije u Briselu je sigurno znak da im je stalo do reputacije u EU, ali izgleda da su im se upleli neki neugodni amandmani – i da ih se ne uspevaju rešiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.