Izveštaj Stejt departmenta kojim se hvali Siniša Mali „stara vest“: Da li građani Srbije stvarno znaju kako se troši javni novac?

Stejt department ocenio je u svom poslednjem izveštaju da Vlada Srbije ispunjava minimalne zahteve fiskalne transparentnosti za 2023. godinu.

Minimalni zahtevi fiskalne transparentnosti, kako je objašnjeno, uključuju posedovanje ključnih budžetskih dokumenata koji su javno dostupni, potpuni i pouzdani. Takođe, uključuju procenu transparentnosti procesa za dodelu državnih ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih resursa.

Ovaj izveštaj se objavljuje svake godine, a Stejt department ocenjuje fiskalnu transparentnost vlada širom sveta od 2008. godine.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali iskoristio je ovaj izveštaj kako bi dao ocenu da je on „potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija“.

„Ovaj izveštaj znači da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, a bez toga nema efikasnog upravljanja javnim finansijama”, naveo je Mali.

Međutim, da ovaj izveštaj nije ništa novo pokazuje činjenica da je Srbija i prethodnih godina u ovim izveštajima bila u istoj kategoriji.

Prema dostupnim podacima na sajtu Stejt departmenta, Srbija je u toj kategroiji od 2012. godine.

Ovo je za Danas potvrdio i Programski direktor Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić.

„Saopštenje ministarstva finansija povodom ocene Stejt departmenta je tačno, međutim, samo rangiranje Srbije ne predstavlja novinu i ne treba ga vezivati za neke aktuelne reforme. Činjenica da je naša zemlja već duži niz godina ocenjena tako da zadovoljava minimalne standarde transparentnosti budžeta“, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su, kao što i izveštaj navodi, u pitanju minimalni standardi transparentnosti.

„Znatno detaljniji uvid u transparentnost budžeta pokazuje međunarodno istraživanje koje se objavljuje svake druge godine Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index – OBI), a tu Srbija ne stoji nimalo dobro. Srbija se tu nalazi na sredini svetske liste, na 59 mestu od 120 zemalja. Naša zemlja, prema tom istraživanju, ima 46 poena od mogućih 100 u pogledu transparentnosti budžeta“, podsetio je Nenadić.

Najveći nedostaci, prema tom izveštaju, navedeni su u oblasti participacije, objašnjava on.

„U Srbiji praktično ne postoji nikakva mogućnost da građani utiču na to šta će biti prioriteti za finansiranje iz budžeta, kada je reč o nivou države, iako postoje mnoge dobre prakse u opštinama i gradovima koje bi i država mogla da sledi, a da ne govorimo o primerima iz sveta“, kaže Nenadić.

Ekonomista Saša Đogović, komentarišući za Danas izveštaj Stejt departmenta, kaže da je reč samo o formi.

„Vidljive su stavke gde se i na šta troši državni novac, postoji dovoljan nivo jasnoće da se izveštaji mogu proglasiti transparentnim. Ali suštinski ne obaziru se na to što u velikoj meri nema tendera prilikom ugovoranja krupnih poslova, kao što su saobraćajnice, železnice i slično. Dosta toga se odvija iza paravana i zato postoji osnovana sumnja da su ti iznosi naduvani i viši nego što bi bilo da postoji pravi tender i konkurentska utakmica“, objašnjava Đogović.

Drugačija je konkurentska bitka kada postoje tenderi, smatra on.

„Kod nas uglavnom imate „tet-a-tet“, susretne dogovore, pa kada neko dobije posao građani ne znaju da li je to realna cena ili bi ona bila niža da postoji tržišna utakmica“, navodi naš sagovornik.

On pojašnjava da se izveštaj Stejt departmenta nije bavio time, već samo stepenom jasnoće prikaza kako se troše i gde se sve troše sredstva.

„U tom smislu, jasnoće i forme samog trošenja sredstava, kriterijumi su zadovoljeni, ali suština je gde ta sredstva odlaze, zašto u tolikom iznosu odlaze u određeni sektor, zašto ne postoje tenderi i slično“, ukazuje Đogović.

On ističe da bi suštinom trošenja tog novca trebalo da se bave i sami građani i drugi javni činioci.