Izvoz brašna iz Srbije na Kosovo i dalje sprečava posebna dažbina od 40 evra po toni

Direktor poslovnog Udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović rekao je za Betu da je Srbija pre uvođenja carine i posebne dažbine na Kosovo godišnje izvozila oko 100.000 tona pšenice i oko 30.000 brašna.

Kosovska vlast je, da bi zaštitila najveći mlin na svojoj teritoriji „M silosi“ i obezbedila mu minopolski položaj, a potrošače prisilila da kupuju njegovo brašno, u oktobru 2017. godine uvela posebnu dažbinu od 40 evra po toni na uvoz brašna iz Srbije zbog čega je postalo preskupo za to tržište.

Početkom novembra 2018. godine Priština je uvela i carinu od deset odsto na sve proizvode koji se uvoze iz Srbije, a dve nedelje kasnije tu carinu podigla na 100 odsto.

Carina je na pritisak međunarodnih institucija ukinuta 1. aprila ove godine, odnosno zamenjena  „recipročnim“ merama koje između ostalog predviđaju i obeležavanje proizvoda na deklaraciji da se izvoze u „Republiku Kosovo“.

„Ove godine na Kosovo je izvezeno manje od 5.000 tona brašna i oko 55.000 pšenice, što je više nego prošle godine samo zato što su u strahu od pandemije korona virusa kupovali i brašno i pšenicu u većim količinama“, rekao je Šajatović.

Dodao je da to potvrđuje podatak da od januara do marta ove godine na Kosovo nije izvezen ni kilogram brašna, a u martu oko 740 tona, da bi sa intenziviranjem pandemije rasla i tražnja zbog prehrambene sigurnosti, pa je Kosovu u maju prodato oko 2.150 tona.

Posle toga je tražnja padala jer su, prema njegovim rečima, napravljene zalihe, pa se mesečno izvozi od oko 100 do 500 tona.

Isti primer je, kako je rekao i sa izvozom pšenice, jer u januaru i februaru ove godine na tom tržištu nije prodat ni kilogram, a u martu, kada je počela pandemija, kosovski trgovci su od Srbije kupili oko 5.300 tona pšenice.

U aprilu je ostvaren rekord jer su od Srbije kupili čak 14.700 tona pšenice da bi uvoz narednih meseci posle stvaranja zaliha pao na oko šest do osam hiljada tona mesečno.

Šajatović je rekao da prištinski vlast ignoriše sve zahteve za ukidanjem te „posebne dažbine“ na uvoz pšenice i brašna.

„Više puta smo tražili da se ta posebna dažbina ukine, pa i preko CEFTA sporazuma o slobodnom protoku robe i uslovljavanjem nastavka pregovora Beograda sa Prištinom, ali bez uspeha“, rekao je Šajatović.