Izvoz hrane iz Srbije u Kinu manji od jedan odsto od ukupnog: Da li sporazum dve zemlje može doneti korist za srpsku poljoprivredu?

Iako nadležni konstantno govore o unapređenju odnosa Srbije i Kine na polju ekonomije, ono što uredno izostaje jesu detalji koji se odnose na konkretnu robu i usluge obuhvaćene datim dokumentima.

U ovom slučaju, s obzirom da je izvoz hrane iz Srbije u Kinu bio gotovo minimalan, postavlja se pitanje koje benefite će Izjava doneti srpskoj ekonomiji, i koju hranu naša država ima da ponudi tako dalekoj zemlji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prethodne godine, Srbija je od prehrambenih proizvoda u Kinu uglavnom izvozila meso (oko 13 miliona evra), piće (1,6 miliona evra) i duvan (oko 660 hiljada evra), dok je učešće ostalih kategorija zanemarljivo.

To potvrđuje i činjenica da je učešće prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu, u ukupnom izvozu iz Srbije u svet, manje od jednog procenta, preciznije – 0,34 odsto.

Kako za Danas pojašnjava Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, u Kinu se najviše izvozi goveđe meso bez kostiju, kao i komadi sa kostima.

„Ako je ukupan izvoz prehrambenih proizvoda bio 16,3 miliona evra prethodne godine, oko 13 miliona je samo meso. Stoga, možemo reći da je put od Srbije do kineskog tržišta našlo jedino goveđe meso i prerađevine od istog, koje imaju značajan rast u poslednje tri godine. Ipak, to je simbolično učešće u odnosu na celokupan izvoz u Kinu. Gledano celokupan izvoz koji značajno raste, i koji je 2022. iznosio preko milijardu evra, izvoz hrane svakako je bio minimalan“, ističe naš sagovornik, dodajući da, kada je u pitanju hrana, Srbija najviše izvoza beleži ka Evropskoj uniji i tržištu Zapadnog Balkana.

Stoga, Stanić sugeriše da je suština sporazuma sa Kinom privlačenje stranih firmi da proizvode hranu u Srbiji, koja im za uzvrat daje otvoren pristup kineskom tržištu.

Sa druge strane, agroanalitičar Milan Prostran, Zajedničku izjavu ne vidi kao garant da će se statistika izvoza hrane iz Srbije u Kinu promeniti nabolje, iako naša zemlja ima određene proizvode koji bi eventualno mogli podneti troškove transporta i izržati put.

„Ono što može podneti troškove puta do tako daleke zemlje jesu proizvodi koji imaju visoku cenu, kao što su skuplja i kvalitetnija vina. Osim toga, semena iz ratarstva i povrtarstva, hibridi kukuruza, pšenice i suncokreta. Ono što bismo mogli ponuditi Kini su i lozni kalemi, po kojima smo nekada bili prepoznatljivi u čitavom svetu, ali i sadnice za kvalitetne sorte šljiva i jabuka. Ipak, dobro bi bilo staviti naglasak na proizvode koje imamo u velikim količinama, merene u hiljadama ili milionima tona“, predočava Prostran.

Ipak, naš sagovornik podseća da, uprkos tome što su Kinezi prijatelji kada je u pitanju politika, oni znaju biti veoma teški trgovci, te komplikovani i analitični pregovarači, koji mere svaki detalj, od kvaliteta do cene.

Mišljenja je da Srbija nema kapacitete shodne njihovim potrebama, ali ne isključuje mogućnost da je ovo možda prilika da se Srbija rastereti rezervi žitarica.

„To su berzanski proizvodi sa prevrtljivim i varljivim cenama. Ali su i količine koje mogu izdržati dug put. Tako da bi bilo povoljno kada bi pšenica i kukuruz završili na tržištu Kine“, kaže Prostran.

Na osnovu dosadašnje statistike, Srbija se neminovno nalazi u podređenom položaju u odnosu dve zemlje. Iz tog razloga naši sagovornici smatraju da sporazumi koji se sklapaju između Srbije i Kine pre imaju političku konotaciju ili potencijalne benefite na duže staze, nego trenutnu i konkretnu ekonomsku satisfakciju po našu državu.