Izvoz raste brže od uvoza, ali deficit veći od milijardu evra: Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo iz Turske?

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan posetio je danas Srbiju, a njegova poseta je pored političkih motiva i ekonomski značajna za Srbiju, bar prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Ekonomija je jedan od ključnih aspekata ove posete. Turska je jedan od najvažnijih investitora u Srbiji“, poručio je on.

Teme razgovora bili su novi projekti i ulaganja, infrastrukturni projekti, energetika i trgovinska razmena.

Vučić je na zajedničkoj konferenciji sa Erdoganom u Beogradu rekao da je trgovinska razmena dve zemlje „usedmostručena“ prethodnih godina i da je u prvih osam meseci ove godine vrednost te razmene skoro dve milijarde evra.

„Do kraja godine završićemo na nešto više od 2,6 milijardi evra, a cilj je da dostignemo razmenu od pet milijardi“, poručio je Vučić.

Podsetimo, Srbija i Turska još od 2009. godine imaju Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je prilično poboljšao trgovinsku razmenu dve strane, ali značajno više u korist Turske.

Prema raspoloživim statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Turska je 4. uvozni partner Srbije i 14. izvozni partner Srbije.

Podaci koje je Danas dobio iz Privredne komore Srbije (PKS), pokazuju da je u prvom polugodištu 2024. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Turskom iznosila oko 1,4 milijarde evra.

U tom periodu izvoz je iznosio oko 417 miliona evra, što predstavlja povećanje od 61,6 odsto u odnosu na isti period 2023. godine. S druge strane, uvoz je dostigao iznos od 975 miliona evra i beleži povećanje od 10,7 odsto u odnosu na isti prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom u prvih šest meseci bila je 42,7 odsto i u tom periodu je Srbija zabeležila deficit u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni sa Turskom u iznosu od 558 miliona evra.

Ako se pogleda prvih osam meseci ove godine, izvoz je iznosio nešto manje od 595 miliona evra uz značajan rast od 73,1 odsto, dok je uvoz u ovom periodu bio 1,34 milijarde evra uz rast od 19,6 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Turskom prošle godine iznosila je 2,3 milijarde evra.

Tad je izvoz težio oko 555 miliona evra, što je bilo povećanje od 27,7 odsto u odnosu na 2022. godinu. Uvoz je tada dostigao iznos od 1.7 milijardi evra i što je bilo smanjenje od 14,4 odsto u odnosu na godinu pre. Dakle, pokrivenost uvoza izvozom u posmatranom periodu bila je 32 odsto.

Srbija je zabeležila deficit u robnoj razmeni sa Turskom od oko 1,2 milijarde evra.

Turska je prošle godine, prema podacima RZS, bila, takođe, 4. uvozni partner Srbije, ali je na listi izvoznih partnera bila na 18. mestu.

Šta Srbija najviše uvozi iz Turske, a šta izvozi?

Prema podacima dobijenim iz PKS, vidimo da su glavni izvozni proizvodi Srbije u Tursku prošle godine bili izduvni lonci i izduvne cevi.

Pored toga, tu su bile i katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra. Zatim na listi su i  gume za nove putničke automobile…

Srbija je izvozila i karton i ostalu hartiju.

U Tursku smo značajno izvozili i cigarete, zatim beli i kalajisani lim, preparate za pranje i čišćenje, setove provodnika za paljenje, kao i hranu za pse i mačke.

S druge strane, vodeći uvozni proizvodi iz Turske u 2023. godini bili su nerazvrstana roba i roba na skladištenju.

Dalje su tu ostali provodnici za napon do 80V, kao i delovi za mašine, autobusi i dizel.

Iz ove zemlje uvozimo i pletene i kukičane materijale od pamuka. Na listi su se našli i cevi, cement, pocinkovani lim, kao i limun.

Gde Srbija ima potencijal za izvoz u Tursku?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ukazuje da kada pogledamo sve podatke, imamo vrlo izražen deficit sa njima.

„Značajno više uvozimo iz Turske, nego što tamo izvozimo i to je tako bilo i pre potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, a nastavljeno je i nakon toga“, podseća on.

Međutim, on naglašava da je vidno da je u poslednjih osam meseci značajno skočio naš izvoz.

„Naš izvoz je, pre svega, porastao zbog sirovinske baze, izvozila se ruda bakra. S druge strane, ono što mi uvozimo iz Turske su repromaterijali i sirovine, a ima dosta i finalinih proizvoda. Turska je cenovno konkurentna, to je mnogoljudna zemlja i samim tim ima priliku da to bude“, objašnjava Stanić.

Ono gde postoji prostor za napredak, kako dodaje, jeste u industriji.

„Najpre tu mislim na hemijsku i metalsku, ali i prehrambenu industriju. Dalje, imamo prostor i u okviru uslužnog sektora, a tu su i informacione tehnologije i transport, ali i turističke usluge. Treba imati na umu da su turski turisti posle kineskih među najbrojnima i to je veliki potrencijal“, ističe naš sagovornik.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, on tu vidi potencijal u prvoj fazi prerade.

„Ne toliko u sirovinama, ali ta prva faza prerade prehrambenih proivzoda ima potencijala, kao i finalni proizvodi životinjskog, kao i biljnog porekla, ali i u mlekarskoj industriji“, poručuje Stanić.

On podseća da u Turskoj imaju i pritisak inflacije.

„Zato njihova roba koja se izvozi postaje jefitinja za kupovinu spolja i zato oni postaju značajno izvozno orijantisani“, pojašnjava Stanić.

Iako su u razmeni sa nama značajno dominantni, prema njegovim rečima, Turska ima deficit spoljnotrgovinske razmene sa svetom.

„Najviše zbog infrastrukturnih radova i razvoja privrede, zbog čega oni moraju dosta stvari da uvoze, ali se zato i brzo razvijaju“, navodi Stanić.

S obzirom na toliki njihov uvoz, on smatra da Srbija ima šansu da poveća izvoz u tu zemlju.

„Međutim, i druge zemlje su zainteresovane za tržište Turske, pre svega iz Azije, ali i zemlje Evropske unije, koje isto imaju sa njom Sporazum o slobodnoj trgovini“, ukazuje naš sagovornik.

On dodaje i da u Srbiji posluje oko 820 kompanija koje su u većinskom vlasništvu turskog kapitala i da u njima radi oko 7.500 ljudi.

Turci su pristuni u Srbiji, ali njihovo interesovanje je uglavnom tamo gde su i njihovi politički interesi, kaže Stanić.

Ekonomista Saša Đogović ističe da novi podaci pokazuju da imamo jedan eruptivan rast u ovih prvih osam meseci.

„Izvoz u prvih osam meseci se već približio celokupnom prošlogodišnjem, tako da nema sumnje da ćemo ga ove godine premašiti“, naglašava on.

Ipak, kako dodaje, Srbija ima potencijal za rast izvoza u Tursku.

„Prostor postoji u domenu poljoprivrede, pre svega, on postoji u stočarstvu. Ali veliki je problem što je naš stočni fond u opadajućim trendovima još od osamdesetih godina naovamo. Ali imali bismo prostora za izvoz jagnjetine na tursko tržište“, objašnjava Đogović.

Kada se radi o našem uvozu, on pojašnjava da je, pored ostalog, on protkan i infrastrukturnim radovima u našoj zemlji.