Izvoz usporava, pad narudžbina iz Nemačke i Italije: Koliko posrtanje evropskih ekonomija utiče na srpsku industriju?

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2023. godine veća je za 5,8 odsto u odnosu na avgust 2022. godine, a u odnosu na prosek 2022. godine veća je za 0,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Industrijska proizvodnja u periodu od januara do avgusta ove godine u odnosu na isti period prethodne godine veća je za 2,4 odsto.

Posmatrano po sektorima, ako se poredi avgust ove i prethodne godine, zabeležen je rast u rudarskom sektoru od 17 odsto, u sektoru prerađivačke industrije rast je 2,4 odsto, a u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležen je rast od 16,6 odsto.

Prema ovim podacima, eksploatacija ruda metala doživela je rast od 36,7 odsto kada se uporede avgust ove i prethodne godine.

Pored toga, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda skočila je za 44,6 odsto, takođe, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata doživela je rast od 32 odsto.

Sa druge strane, proizvodnja pića doživela je pad od 14,6 odsto, a delatnost štampanja i umnožavanja audio i video zapisa opala je za 17,6 odsto.

Uprkos porastu industrijske proizvodnje u našoj zemlji, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je doživela pad od 0,4 odsto kada se porede podaci iz prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne.

Ekonomista Saša Đogović za Danas naglašava da je razlog to što industrijska proizvodnja beleži blaže stope rasta.

„Posle prva tri meseca ove godine stopa rasta industrije je bila 2,5 odsto, a posle prvih šest meseci se smanjila na 1,7 odsto. Sada je na 2,4 odsto nakon osam meseci, ali to je samo zato što je u avgustu, na mesečnom nivou, došlo do rasta industrijske proizvodnje. U julu je došlo do smanjenja zaliha kod derivata nafte pa je u avgustu na bazi toga došlo do popunjavanja zaliha i industrijska proizvodnja je zbog toga na pozitivnoj koti, ali je opet to ispod nivoa iz prva tri meseca ove godine“, ukazuje naš sagovornik.

Kako podaci RZS pokazuju, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih osam meseci iznosila je preko 43,29 milijardi evra.

Roba je izvezena u vrednosti od nešto više od 19 milijardi evra, što predstavlja rast od 7,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Što se tiče uvoza, roba je uvezena u vrednosti od 24,2 milijarde evra, što predstavlja smanjenje od 5,6 odsto u odnosu na ovaj period u 2022. godini.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 69,3 odsto.

Đogović naglašava da postoji trend splašnjavanja intenziteta rasta izvoznih aktivnosti Srbije.

„U prvom tromesečju stopa rasta izvoza na godišnjem nivou je bila 15,8 odsto, u prvom polugođu je bila 9,4 odsto, a posle prvih osam meseci ta stopa rasta izvoza je, u odnosu na isti period prošle godine, došla do brojke od 7,1 odsto. U prvom kvartalu ove godine, u odnosu na prošlu, kod svih robnih grupa je zabeležana pozitivna dinamika izvoza, da bi već posle prvih šest meseci izvoz intermedijalnih proizvoda zabeležio pad po blagoj stopi, a kako je Srbija zemlja koja uglavnom izvozi sirovine, jasno je da bilo kakav pad ovih sirovina ima uticaj na smer i dinamiku izvoznih aktivnosti“, objašnjava on.

On dodaje da se posle osam meseci ta negativna stopa rasta još produbila i došla je do -0,8 odsto.

„Kod svih drugih robnih grupa beleže se i dalje pozitivne stope rasta, ali sve one imaju tendenciju splašnjavanja, odnosno ublažavanja pozitivne dinamike. To nam govori da je došlo do smanjenja inostranih porudžbina i potražnje, posebno nama bliskih tržišta kao što je EU, a pre svih Nemačka i Italija“, ukazuje naš sagovornik.

Podaci RZS pokazuju da je spoljnotrgovinska robna razmena Srbije bila najveća sa zemljama sa kojima naša zemlja ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pre svega tu su zemlje Evopske unije (EU), kao i CEFTA.

Posmatrano po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja, pre svega sa Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija, koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Mađarskom i Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Nakon Kine, slede deficiti sa Turskom, Italijom, Irakom, Ruskom Federacijom, Nemačkom, Belgijom, Holandijom, Austrijom, Poljskom, Španijom, Danskom, Slovenijom, Kazahstanom, Grčkom, Francuskom, Švajcarskom…

Đogović ukazuje da su tri vodeća izvozna tržišta za Srbiju Nemačka, zatim Kina i treća Italija.

„U prva tri meseca ove godine stopa rasta izvoza u Nemačku bila je 26,7 odsto, a u izvozu u Italiju došlo je do pada od 5,8 odsto, da bi posle prvih osam meseci stopa rasta izvoza u Nemačku bila ublažena na 19,7 odsto, a stopa pada izvoza na italijansko tržište se dodatno produbila i došla na -10,7 odsto. Imamo očigledno posrtanje nemačke i još izraženije italijanske privrede, kao vodećih zemalja EU sa kojima mi sarađujemo. Tu treba uključiti i Kinu, gde postoji, takođe, pad izvoza i on je trenutno na -5,4 odsto posle prvih osam meseci ove godine u odnosu na prošlu“, kaže on.

Ipak, kako Đogović ističe, postoji i nešto što trenutno izvlači naš izvoz.

„To je rast izvoza u Mađarsku od 13 odsto, zatim u Rusiju, gde smo izvezli za 15,9 odsto više nego prošle godine. Ali i tu je došlo do smanjenja pozitivnih tokova u dinamici izvoza. To govori o kontrakcijama, posebno na evropskom tržištu, ali vidimo da su signali potražnje manji i sa kineskog tržišta u odnosu na prošlu godinu“, pojašnjava on.

Ovo slabljenje intenziteta rasta koje je ustanovljeno nakon prvog kvartala ove godine, kako nam kaže, biće nastavljeno do kraja godine. Međutim, i uvoz ima tendenciju pada.

„Posle prva tri meseca 2023. godine uvoz je bio u plusu od 0,7 odsto, a sada je u padu od 5,6 odsto. Uvoz, pre svega, opada zbog smanjene tražnje i sa našeg tržišta i slabije kupovne moći, a i zato što je smanjena potreba za uvozom energenata. Nemamo rast uvoza da bi to dovelo do širenja spoljnotrgovinskog deficita, ali to će se odraziti na slabljenje uposlenosti domaće industrijske proizvodnje“, ukazuje Đogović.