Izvozimo daske umesto stolica

Osim toga, dolazak švedske kompanije u prvi plan je izbacio i prilično zapostavljenu drvnu industriju Srbije koja poslednjih godina beleži pristojan rast i proizvodnje i izvoza, ali i dalje pati od neefikasnosti.

U prošloj godini proizvodnja nameštaja je porasla za 11,2 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je s druge strane zabeležen pad proizvodnje papira i proizvoda od papira od 0,5 odsto i u preradi drveta od 1,3 odsto. Rast proizvodnje nameštaja je još ubrzan u prvom kvartalu ove godine na 15,8 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije.

Prerada drveta i proizvodnja nameštaja je jedna od retkih industrijskih grana koja pravi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3 odsto, da bi u prošloj godini dostigao 890 miliona evra.

Iako je udeo ove industrije u BDP-u oko dva odsto, udeo u izvozu je 6,3 odsto.

Suficit u 2016. godini iznosio je 31,3 miliona evra, ali uglavnom zbog velikog deficita koji pravi proizvodnja papira od 220 miliona evra. S druge strane industrija nameštaja je ostvarila izvoz od 360 miliona evra, dok je uvoz bio više nego dvostruko manji pa je suficit dostigao 226 miliona evra. Iako deluje mnogo, ovo u stvari nije ni blizu iskorišćen potencijal s obzirom da je još 2010. godine u strategiji razvoja drvne industrije projektovan izvoz od 500 miliona evra do 2015. godine, koji očigledno nije dostignut.

Izvoz prerađenog drveta i proizvoda od drveta je iznosio 200 miliona evra i to je u stvari problem srpske drvne industrije. Za razliku od zemalja u okruženju dobar deo našeg drveta se izvozi kao polufabrikat u obliku rezane građe, paleta, furnira…

Ovo je u stvari razlog zašto je, prema podacima iz Akcionog plana podrške drvnoj industriji Srbiji, u 2015. godini preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta prihodovano svega 275 dolara. Iste godine, poređenja radi u Hrvatskoj je finansijski efekat prerade i izvoza jednog kubika drveta bio 591 dolar što je 2,15 puta više. Razlog tome je što su u Hrvatskoj preduzeća koja prave finalne proizvode, dakle nameštaj, dobila 65 odsto ukupnih trupaca iz državnih šuma, dok je u Srbiji svega 48 odsto završilo u proizvodnji nameštaja. Čak 52 odsto trupaca se ili izveze u tom obliku (četiri odsto) ili kao rezana građa (41 odsto) ili kao neki drugi oblik polufabrikata.

U Akcionom planu stručnjaci su zaključili da količine trupaca koje dobijaju pojedini vodeći proizvođači nameštaja nisu dovoljne da podmire njihove  potrebe. I iako takvi proizvođači imaju mogućnost da povećaju postojeći obim proizvodnje i izvoza nameštaja od masivnog drveta za najmanje dva puta, na takav korak se ne usuđuju jer ne mogu da nabave potrebne količine drveta.

Izgubljeni i novac i radna mesta

Koliko srpsku privredu košta izvoz drvnih proizvoda niske dodate vrednosti najbolje pokazuje podatak da je u 2015. godini izvoz rezane građe od 145.000 kubnih metara doneo prihod od 45,3 miliona evra. Prema računici, od ovoliko drveta se moglo napraviti pet miliona stolica čija tržišna vrednost bi bila oko 265 miliona evra. Dakle da su drva prodata fabrikama nameštaja umesto pilanama ukupan prihod bi bio 5,8 puta veći. Uz put, u procesu proizvodnje ovoliko stolica bi moralo biti zaposleno bar još 5.000 ljudi, koji nisu bili potrebni za sečenje dasaka.