Izvoziti ili umreti

Optimizam bez pokrića, ili realna procena, tek izvesno je da se ova izjava ministra finansija i privrede, Mlađana Dinkića, najviše odnosi na Fijat i Rafineriju nafte u Pančevu, kao glavne izvozne adute s obzirom na to da se od plasmana automobila na inostrano trište očekuje devizni priliv od 1,6 milijardi evra, a od izvoza naftnih derivata, pre svega na tržišta u regionu – 600 miliona evra. Takva očekivanja dodatno podgrevaju procene da će u prvoj polovini godine biti pokrenuta i proizvodnja u smederevskoj Železari, a dosta se očekuje i od izvoza poljoprivrednih proizvoda.

– Ukoliko se sve te pretpostavke ostvare i ukoliko se ispune obećanja da će država, kroz povoljne kredite, stimulisati izvoznike, onda ima šansi da se izvoz poveća. Što se Metalca tiče, mi smo 2012. ostvarili rast izvoza od 20 odsto, a planom za 2013. predviđen je rast od pet odsto – izjavio je za Danas Dragoljub Vukadinović, predsednik UO Metalca.

Optimizam ministra Dinkića ne deli Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, koji tvrdi da takvim projekcijama na ruku ne ide pad tražnje za automobilima zabeležen ne samo na evropskom već i na tržištu SAD, koje su u veoma teškim finansijskim problemima. Veliko je pitanje, smatra on, da li će, i pod kojim uslovima, Železara u Smederevu proraditi. Kovačević ne spori da Fijat ima šansu da poveća proizvodnju automobila, ali upozorava da je i za Fijat i za Železaru, koja bi ponovo trebalo da pređe u ruke stranaca, karakteristično da su to strane kompanije koje posluju na domaćem tržištu, što znači da će od njihovog eventualnog izvoza malo deviza ostati u Srbiji. Realnije je, smatra on, da se nešto veći devizni priliv ostvari izvozom poljoprivrednih proizvoda s obzirom na to da cene tih proizvoda na svetskom tržištu beleže kontinuirani rast. Dodatnu nadu uliva i činjenica da je mnogo više površina nego 2011. zasejano u jesenjoj setvi, što je u startu dobar znak da će poljoprivredna proizvodnja dati očekivane prinose. U prilog tome da su očekivanja od izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda realna govori podatak da je uprkos lošoj godini, zbog suše, ostvaren suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni tih proizvoda od oko 1,1 milijardu dolara, što u odnosu na isti period (januar-oktobar) 2011. predstavlja rast od 5,3 odsto. Izvezeno je robe u vrednosti većoj od 2,2 milijarde dolara, pri čemu je učešće poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ukupnom robnom izvozu Srbije iznosilo 24,6 odsto. Istovremeno, udeo uvezenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na šta je potrošeno nešto više od 1,1 milijardu dolara, u ukupnom robnom uvozu iznosio je 7,5 odsto.

Profesor Kovačević upozorava i na činjenica da je u 2012. porastao spoljnotrgovinski deficit, a rast beleži i deficit platnog računa. Prema podacima NBS, deficit tekućih transakcija platnog bilansa za devet meseci 2012. premašio je 2,4 milijarde evra, što je za 27,7 odsto, odnosno za 533,7 miliona evra, više u odnosu na isti period lane. Analitičari NBS ističu da su na povećanje deficita najviše uticali rast negativnog bilansa robne razmene od 9,5 odsto i za oko 221,5 miliona evra manji priliv doznaka naših iseljenika u inostranstvo. Osim toga, rast deficita tekućeg računa u najvećoj meri je uzrokovan izmirivanjem obaveza po osnovu kamata.

– Za devet meseci prošle godine više od tri milijarde dolara, ili oko 2,4 milijarde evra, odlilo se u inostranstvo nego što je ušlo u zemlju. Ako tome dodamo obeshrabrujući podatak da 2013. treba obezbediti četiri milijarde dolara za servisiranje spoljnog duga, pitanje je koliko ćemo morati dodatno da se zadužimo tako da bi se moglo reći da je Srbija sada u sličnoj situaciji kao Koreja početkom pedesetih godina, ili Japan posle Drugog svetskog rata. Te zemlje su se suočile sa izazovom: Izvoziti ili umreti – uverava nas Kovačević.

Komentarišući kurs dinara, koji je gotovo od presudnog značaja za izvozno orijentisanu privredu, naš sagovornik upozorava da politika precenjene vrednosti domaće valute destimuliše izvoznike, a stimuliše uvoznike. I mada u centralnoj banci tvrde da su restriktivne mere monetarne politike i odobravanje subvencionisanih kredita, uz izvestan pad rizika zemlje, ključni faktori jačanja domaće valute tokom septembra i oktobra, Kovačević ističe da uzroke treba tražiti u tome što država ogroman deo viška dinara privlači kroz državne zapise sa visokom kamatom.

Sudeći prema statističkim pokazateljima, obim spoljnotrgovinske robne razmene koju je Srbija ostvarila za deset meseci iznosio je 24,8 milijardi dolara, što je u odnosu na isti period lane pad za 4,5 odsto. Pad za 5,6 odsto beleži i izvoz, koji je premašio 9,2 milijarde dolara, dok je uvoz, od oko 15,5 milijardi dolara, bio niži za 3,9 odsto, tako da je zabeležen deficit od oko 6,2 milijarde dolara. Najviše se trgovalo sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Tako je recimo na tržištu EU realizovano 57,7 odsto robnog izvoza Srbije, dok iz tih zemalja potiče 58,6 odsto ukupnog srpskog uvoza. Drugi po značaju spoljnotrgovinski partner Srbije jesu države CEFTA, sa kojima je u razmeni ostvaren suficit od oko 1,1 milijardu dolara – vrednost izvezene robe premašila je 2,3 milijarde dolara, dok je na uvoz iz zemalja CEFTA potrošeno 1,2 milijarde dolara. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, kao i sa Rumunijom i Slovačkom. Najveći deficit zabeležen je u razmeni sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), zatim sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata), Nemačkom, Italijom i Mađarskom. U strukturi izvoza dominiraju žitarice i proizvodi od žitarica, čijim je plasmanom na inostrano tržište ostvaren devizni priliv od oko 718 miliona dolara. Izvozom električnih mašina i aparata inkasirano je 686 miliona dolara, plasmanom obojenih metala – 569 miliona dolara, a povrća i voća – 453 miliona dolara. Prvo mesto na listi uvoznih proizvoda zauzimaju nafta i naftni derivati, na čiji je uvoz potrošeno više od 1,4 milijarde dolara. Slede prirodni gas (902 miliona dolara), drumska vozila (855 miliona dolara)…

Prethodnu 2012. godinu obeležili su visoka inflacija od oko 13 odsto, stopa nezaposlenosti, koja je već dostigla alarmantni nivo od oko 28 odsto, i pad privredne aktivnosti. Da bi se ostvarile optimistične projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda od dva odsto u 2013. godini privredni rast bi trebalo da se kreće između 4,5 i pet odsto. Tako ambiciozan cilj podrazumeva, osim povećanja izvoza za 25 odsto, i priliv stranih investicija od bar 2,5 do tri milijarde evra. Ako se, međutim, imaju u vidu procene da recesija ni ove godine neće napustiti evrozonu, kao i da je u 2012. realizovano tek oko milijardu evra stranih investicija, moglo bi se reći da su Dinkićeve projekcije prilično nerealne. Osim, naravno, ako ministar nema nekog keca u rukavu kojim će iznenaditi sve neverne Tome.

Skroman neto devizni efekat

– Činjenica je da su i Fijat i Rafinerija u Pančevu veoma zavisni od uvoznih komponenti, tako da će neto devizni efekat njihovog izvoza biti skroman. Konkretno, u slučaju Fijata, to znači da će u Srbiji trošiti samo onoliko deviza koliko je potrebno da bi se platila radna snaga i utrošena električna energija. Nerealno je, dakle, očekivati da se samo po tom osnovu izvoz poveća za 25 odsto – procenjuje Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.