Kompanije iz Srbije koje su pre uvođenja takse od 100 odsto izvozile na kosovsko tržište ocenile su da povratak na to tržište neće biti lak ako se, kako je najavio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ukinu ta finansijska optrećenja koja su potpuno zaustavila izvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Vlada Kosova 21. novembra 2018. godine uvela je stopostotne carine na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ali su tada od takse bili izuzeti strani brendovi, a mesec dana kasnije takse su uvedene i na tu robu.
Premijer Kosova najavio je pre dve nedelje ukidanje taksi do 15. marta, a juče je rekao da o tome tek treba da se dogovori sa Demokratskim savezom Kosova.
Komercijalni direktor Fabrike stočne hrane „Gebi“ u Čantaviru Deneš Kemiveš rekao je za Betu da su godišnje na kosovsko tržište isporučivali 7.000 tona stočne hrane i da su ostvarivali prihod od 2,3 miliona evra.
„Naša kompanija je u međuvremenu povećala prodaju stočne hrane na domaćem i drugim tržištima, ali to bi uradili i bez prekida plasmana na Kosovo, tako da nam je taj potencijalni prihod čist gubitak“, rekao je Kemiveš.
Mesto „Gebija“ su, prema njegovim rečima, na kosovskom tržištu zauzele firme iz Hrvatske, Bugarske i Slovenije i povratak na to tržište će biti „mnogo težak jer će sve firme, koje su u međuvremenu zauzele to tržište, ostati, ali će se i ‘Gebi’ vratiti“.
„Bez obzira što su naši distributeri zainteresovani da prodaju našu robu kada se ukinu takse biće teško povratiti kupce koji su se u međuvremenu preorijentisali na hranu drugih proizvođača i navikli stoku na kvalitet i sastav te hrane bez obzira što je naša hrana bolja i po ceni i po kvalitetu“, rekao je Kemiveš i dodao da je „Gebi“ bio veliki snabdevač između ostalog i mnogobrojnih farmi kokošaka u blizini Prištine.
Kompanija „Aleva“ iz Novog Kneževca izvozila je, kako su rekli u toj kompaniji, na kosovsko tržište začinsku papriku, univerzalne začine, dehidrirane supe i druge vrste robe u vrednosti od više od milion evra godišnje i taj plasman je rastao iz godine u godinu.
„Naše odsustvovanje sa tržišta omogućilo je konkurenciji da ojača pozicije, pre svih Podravka, a zatim i brojni lokalni poizvođači“, rekli su u toj kompaniji.
Od kada su uvedene takse „Aleva“ ne izvozi na kosovsko tržište i gubitak je preko milion evra godišnje koliko je iznosio i prihod, ali kako su naveli u toj kompaniji zainteresovani su za povratak kao i ranije, preko distributera.
„Saradnja sa distributerima je bila veoma dobra, baš kao i rezultati. Potrošači nas na tom tržištu prepoznaju, pre svega po kvalitetu proizvoda i sigurni smo da nas nisu zaboravili“, rekli su u toj fabrici.
Kompanija Koka kola (Coca-Cola HBC) posluju na velikom broju tržista i kako je navelo poslovodstvo, posle uvođenja taksi za prodaju na Kosovu „reorganizovali su proizvodne kapacitete da bi potrošači mogli i dalje da uživaju u proizvodima vrhunskog kvaliteta“.
„Najave o ukidanju taksi zaista su dobra vest i nadamo se da će u narednim danima biti mesta za mudre političke odluke“, rekli su u toj kompaniji.
Ocenili su da u ovom trenutku nije konkretno definisano da li će takse biti delimično ili potpuno ukinute, a da je nejasna i najava prištinskih vlasti da će „uvesti trgovinu baziranu na reciprocitetu“.
„Iz tog razloga, za sada ne razmatramo konkretne promene postojećeg modela snabdevanja kosovskog tržišta“, rekli su u Koka koli.
Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je krajem januara da je za 14 meseci trajanja taksi, iz Srbije na teritoriju Kosova otpremljeno manje robe u vrednosti od 435 miliona evra u odnosu na isti period pre uvođenja taksi, što znači da privreda dnevno gubi više od milion evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.