Izvršitelj prodaje hotel Slaviju za 400 evra po kvadratu

Prvu procenu vrednosti tog objekta u državnom vlasništvu dostavio je sudski izvršitelj Marko Vukićević pripremajući licitaciju. On je utvrdio da hotel od 7.000 kvadrata, jedan od tri iz istoimenog kompleksa na trgu Slavija, vredi četiri miliona evra. Nakon što je poslovodstvo hotela reagovalo, procena je korigovana na 5,94 miliona evra. Prva licitacija bi, prema tom nalazu, bila otvorena sa početnom cenom od 4,16 miliona, koliko iznosi 70 odsto od procenjene vrednosti, a u drugom krugu nadmetanje bi otpočelo sa polovinom procene, odnosno sa 2,82 miliona evra. Eventualni novi vlasnik tako bi mogao za male pare da dobije zdanje u strogom centru Beograda, bez obaveze da zadrži delatnost ili zaposlene.

Još dok su hoteli Slavija bili u sastavu JAT-a, 1988. godine, sklopljen je ugovor o zajedničkom ulaganju sa firmom Kin Stib iz Kinšase u Zairu o organizovanju igara na sreću. Ugovor je obnavljan kroz 11 aneksa, tokom kojih su se ugovarači menjali. Na mesto zairske firme 2000. godine je došao austrijski Fil Šar, Branislava Šaranovića, crnogorskog biznismena koji je uz druge, mediji tvrde kontroverzne poslove na prostorima ex-Ju, u Srbiji držao i lanac kockarnica. Hoteli Slavija u međuvremenu su 2005. odvojeni od tada javnog preduzeća JAT i nastavili su poslovanje kao državna firma. U tom prenosu osnivačkih prava, ugovorom koji je potpisao tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, posebna je pažnja bila posvećena pravima austrijskog partnera Fil Šara, pa je jednom tačkom bila naložena zaštita stranog ulagača tako što su Slavija hoteli bili u obavezi da obezbede registraciju za delatnost kockanja i klađenja.

Problem je nastao iste godine, kada je država na osnovu novog Zakona o igrama na sreću a odmah potom i dodatnom uredbom, bitno ograničila mogućnosti za takvu registraciju. Te prve uslove na čitavom tržištu Srbije ispunila je samo jedna firma, Grand Kasino, dok su sve ostale kockarnice bile zatvorene. Iako je Ustavni sud vladinu uredbu ocenio kao monopolsku, ni pošto je izmenjena, hoteli Slavija nisu imali mogućnost da se registruju. Fil Šar je zbog toga 2007. izgubio dozvolu za organizovanje igara, a dve godine kasnije njegov vlasnik, Šaranović, ubijen je sa više od 20 hitaca u beogradskom naselju Dedinje. Po ostavinskom postupku njegova supruga Katarina preuzela je Fil Šar i 2011. podnela protiv države Srbije tužbu za odštetu „tešku“ oko 7,5 miliona evra, koja je odbijena kao neosnovana. Ona je potom aktivirala zahtev za arbitražu sa Slavija hotelima, kako je to i ugovorom o partnerstvu bilo predviđeno.

Fil Šar, firma bez imovine, zaposlenih i bez prometa, poziva se na dug koji se sastoji iz tri stavke. Najveća se odnosi na početno ulaganje, iz 1988. godine, iako je dogovor bilo da se stranom partneru tokom sedmogodišnjeg trajanja prvog ugovora isplati kompletna investicija. Da je to i učinjeno, potvrđuje aneks 7 iz 1998. godine, gde se navodi da „ugovorne strane konstatuju da su međusobna potraživanja iz osnovnog ugovora i do sada zaključenih aneksa regulisana i da ne postoje nikakva dugovanja“. Arbitražno veće je, međutim, priznalo Fil Šaru više od milion dolara potraživanja po tom osnovu, a nije uvažena ni činjenica da je austrijska firma nakon gubitka dozvole odnela iz hotela svu opremu za organizovanje igara na sreću. Takođe, u arbitraži su smatrali da Slavija treba da isplati nadoknadu od devet miliona dinara za pretpostavljenu izgubljenu dobit, iako je do prestanka saradnje došlo zbog novih zakonskih propisa a ne propustom domaćeg partnera. Najzad, Fil Šar je zatražio i povraćaj depozita od 300.000 dolara koji se polaže kao garancija za isplatu dobitaka, ali u Slavija hotelima tvrde da su taj novac oni uplatili i to na račun Beogradske banke u čijoj se stečajnoj masi i sada nalazi. Nevolja sa arbitražom je što nezadovoljna strana ne može da uloži žalbu, već ona po automatizmu postaje izvršna i moguće je samo da se u sudskom postupku poništi. Slavija hoteli su to pokrenuli, kao i proceduru za izuzeće Arbitražnog veća.

Direktor hotela Veselin Jovićević tvrdi da se u ovom slučaju radi o planiranom pokušaju pljačke državne imovine.

– Sve je farsa. Farsa je sama tužba, izbor Arbitražnog veća, arbitražni postupak i naravno presuda. Nažalost, prvostepenu presudu Privrednog suda o izuzeću Arbitražnog veća za jedan dan je preinačio Privredni apelacioni sud. I sama činjenica da je izvršitelj tako nisko procenio vrednost Slavije luks, govori o nečasnim namerama učesnika u ovom slučaju. Zapravo, sve se radi da se zaobiđe privatizacija onako kako je odlukom Vlade predviđeno – kaže Jovićević, koji sumnja da čitav scenario podržavaju neke strukture unutar sistema, bez čije „pomoći“ hotel nikada ne bi došao u takvu situaciju. Dodaje i da je protiv članova Arbitražnog veća, Aleksandra Jakšića, Balše Kašćelana i predsedavajućeg Vladimira Kozara podneo krivičnu prijavu, ali da nema saznanja da li je tužilaštvo išta preduzelo.

Direktor Slavija hotela ističe i da su zatražili od izvršitelja da zastane sa postupkom jer su i sastav Arbitraže i nalaz još u postupku preispitivanja pred sudovima, pa bi ishitrenom prodajom mogla da nastupi nenadoknadiva šteta za preduzeće u kome 200 zaposlenih ostvaruje godišnji promet veći od tri miliona evra.

Velika tajna javnog posla

Preko komore javnih izvršitelja, koja je tvrdila da informacije moraju da idu preko njihove PR službe, na pitanje da li će izvršitelj čekati ishod sudskih postupaka u kojima se traži poništaj arbitraže ili će najaviti licitaciju i za koji datum, odgovorili su da – nemaju uvid u pojedinačne predmete. Dodaju da su „od izvršitelja dobili informaciju da će se nastaviti sprovođenje izvršenja u skladu sa zakonom, kao i do sada“. Pokušali smo konkretniji odgovor da dobijemo i preko telefona kancelarije izvršitelja Marka Vukićevića, ali su nam rekli da podatke mogu da daju samo stranama u postupku, poveriocima ili dužnicima. Kada smo insistirali, jer je reč o prodaji državne firme pa i novinari i javnost imaju pravo da znaju okolnosti, ponudili su nam broj advokata Fil Šara. To nam, međutim, nije bilo potrebno, jer verujemo da izvršitelj pre nego poverilac, zna kakve će poteze da povuče.

Provereno sudsko veće

Direktor Slavija hotela Veselin Jovićević naglašava da se u ovom slučaju više puta ponavljala matrica u kojoj se prvostepena presuda donese u korist Slavija hotela, a potom „obori“ na apelaciji, uvek pred istim većem. Navodi i raritet da je u jednom trenutku njihov predmet stigao drugom sudiji, ali je on ubrzo isključen iz tog postupka i odlučivanje je preneto poznatom veću.

Poslovodstvo odgovorno za prava i obaveze

Ministarstvo privrede potvrdilo je Danasu da su Slavija hoteli predviđeni za privatizaciju, ali ne i da će preduzeti mere kako bi se zaštitila imovina tog kompleksa. „Ministarstvo privrede nema zakonska ovlašćenja da preduzima bilo kakve mere u pogledu predmetnog izvršnog postupka. Sve eventualne promene u pogledu imovine, biće sastavni deo privatizacione dokumentacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji. Subjekti privatizacije, činjenicom da se nalaze u postupku privatizacije, ne gube svoj pravni subjektivitet, a za nepoštovanje svih prava i obaveza u pravnom prometu odgovornost snosi samo društvo, odnosno organi upravljanja“, navodi se u odgovoru Ministarstva.