Izvršitelji za sat rada naplate i do 47.400 dinara

Nalovi tipa „Odzvonilo bahatim izvršiteljima“ ili „Prepolovljene nagrade za prinudnu naplatu“, koji su u vreme usvajanja novog pravilnika osvanuli u medijima, pokazali su se kao pucanj u prazno, jer nije promenjen princip na kome je zasnovano izvršenje niti sistem bodovanja koji omogućava da se uz stvarne troškove naplati i svaki korak u proceduri i na kraju isplati i naknada za uspešno izvršenje posla.

Samo za formiranje predmeta, odnosno pripremu, arhiviranje i donošenje rešenja o izvršenju, može se „osvojiti“ od 15 bodova ako dug iznosi do 12.000 dinara do 395 ako je vrednost potraživanja preko 12 miliona dinara. Kako bod, prema tarifniku, vredi 120 dinara, znači da se za jednu, relativno jednostavnu radnju za koju je potrebno najviše do sat vremena kancelarijskog rada, može od dužnika naplatiti od 1.800 do čak 47.400 dinara. A to još nije ni prvi korak u izvršenju, jer sledi uspešno lično uručenje rešenja dužniku, koje će izvršitelj moći kasnije da naplati 900 dinara, objavljivanje na oglasnoj tabli koštaće 300 dinara, koliko i dostavljanje poštom iako koverat i poštarina ne dostižu ni polovinu te vrednosti. Ukoliko izvršitelj treba da od državnih organa pribavi podatke o dužniku, na primer od PIO fonda da li je u radnom odnosu ili penziji, pa od banke gde ima račun na koji stižu redovna primanja, tu uslugu, pojedinačno za svaki organ kome se obrati, obračunaće po 1.200 dinara, plus troškovi za taksu koje se državni organi ne odriču.

Ukoliko građanin ili firma moraju dug da isplaćuju na rate, za nadgledanje redovnosti izvršitelj će naplaćivati po 1.200 dinara za svaki period naplate, a utvrđivanje da je „izjava volje data“, odnosno da je dužnik prihvatio da namiri obavezu, koštaće ga 600 dinara (pet bodova). Zanimljivo je i bodovanje za fotokopiranje dokumenata, koje će u kancelariji izvršitelja koštati 0,2 boda ili 24 dinara za svaki list, iako se cena u fotokopirnicama kreće od jednog do pet dinara po stranici.

Na kraju, ako se postupak naplate duga i troškova uspešno okonča, izvršitelju sleduje naknada za to a ona se kreće od 15 bodova ili 1.800 dinara ako je početno dugovanje bilo najviše 12.000, do dva miliona ako je naplaćeno potraživanje vredno preko 12 miliona dinara. Pri tom, osim osnovnog duga sa kamatom, svaka stavka koju je na ime troškova ili uspešnog posla naplatio izvršitelj, uvećava se za 20 odsto koliko iznosi stopa PDV-a koji ubire država. Za mnoge, to je „kvaka“ koja sprečava da se tarifnik „upristoji“, jer što su veći troškovi i naknade, veći je priliv u budžet.

– Svi tarifnici su nerealno visoki, od izvršiteljskih, do notarskih, pa i sudskih taksi, izvoda iz katastra ili drugih potvrda. Zaista smo krenuli putem koji umesto da približi, udaljava građane od pravosudnog sistema i institucija. Ti pravilnici o tarifama pokazuju i gde smo otišli u prebacivanju tereta na građane i da smo još jako daleko od jednog izbalansiranog sistema koji bi omogućio funkcionisanje. Mislim da bi zaista trebalo utvrditi koliko smo postupaka izvukli iz sistema javnih nadležnosti, iz javnog finansiranja i preneli na privatnike i u kojoj je meri to opteretilo građane – kaže za Danas advokat Branko Pavlović.

Od Ministarstva pravde juče nismo dobili odgovor na pitanje da li će se postojeći tarifnik menjati i da li će sistem bodovanja biti usaglašen sa stvarnim troškovima.

Ljuti dužnici prete i viču

Izvršitelji tvrde da je njihov posao težak i da dnevno imaju na desetine stranaka, neretko „ljutih dužnika koji prete i viču“. Kažu i da naknada koju dobijaju uvažava složenost tog posla, ali i stres koji trpe u susretu sa dužnicima. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da iako u tarifniku piše da se uz naknadu za uspešno izvršenje naplaćuju samo stvarni troškovi, na primer poštanski, fotokopiranje, izrada obrazloženja i rešenja – bodovi koji su utvrđeni nemaju nikakve veze sa cenama tih usluga na tržištu.