Šta je uzrok smanjene potrošnje hleba, jaja i krompira u Srbiji i u kojoj kategoriji je vidljiv najveći pad?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pri poređenju Ankete o potrošnji domaćinstva iz 2011. i 2021. godine, izvodi se zaključak da je potrošnja prehrambenih proizvoda u Srbiji značajno opala.

Anketa obuhvata 46 vrsta prehrambenih proizvoda, a od toga svega 12 njih konzumiramo više sada nego pre 10 godina, dok je potrošnja 34 vrste prehrambenih proizvoda pala, gledano po članu domaćinstva.

Proizvodi čija se potrošnja najviše smanjila su, pre svega, hleb i peciva, jaja, mleko i krompir.

Kako pokazuju podaci, najveći pad vidljiv je u kategoriji hleba i peciva, gde je potrošnja ovih proizvoda po članu domaćinstva opala za više od 34 kilograma za ovih 10 godina, što je pad za više od 36 odsto.

Takođe, prosečan građanin Srbije je 2021. godine trošio 16 jaja manje na godišnjem nivou, nego 10 godina ranije. A u velikoj količini opala je i potrošnja mleka. Pre dve godine naši građani su trošili 24 litre mleka manje godišnje, nego 2011. Opala je i potrošnja ribe i to za 2,3 kilograma po članu domaćinstva.

Ipak, prema ovim podacima, potrošnja nekoliko proizvoda, uključujući meso je i porasla.

Tu se, pre svega, ističe potrošnja goveđeg mesa, koja je viša za oko četiri kilograma po čoveku u razmaku od ovih 10 godina. Minimalno je porasla i potrošnja svinjskog mesa za 1,3 kilograma, a još manje pilećeg, gde je povećanje potrošnje od oko 400 grama na godišnjem nivou.

Takođe, porasla je i potrošnja banana, agruma, ali i konzervirane ribe.

Ono što je bitno napomenuti je da se struktura domaćinstva za ovih 10 godina promenila, a prosečan broj ljudi po domaćinstvu se smanjio sa 2,89 na 2,69, što je procentualni pad od oko sedam odsto.

Takođe, nakon 2021. godine doživeli smo veliki rast inflacije koji je značajno uticao na skok cena hrane i drugih proizvoda, što je svakako dovelo i do manje još manje potrošnje.

Profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković za Danas kaže da je jedan od mehanizama za preživljavanje ne samo smanjenje potrošnje, već i zamena skupljih proizvoda jeftinijim.

To se, kako dodaje, ne vidi uvek u kilogramima potrošnje.

Matković naglašava da je sigurno razlog smanjene potrošnje i niži životni standard.

„Analiza Unicef-a iz ove godine, na osnovu ankete o potrošnji domaćinstava, pokazala je da je stopa apsolutnog siromaštva 2021. godine značajano porasla u Srbiji i da je dostigla nivo od 8,9 odsto, što je čak iznad nivoa koji je zabeležen 2006. Između 2012. i 2019. je ona bila oko sedam odsto, prema zvaničnoj statistici“, navodi naša sagovornica.

To je za nju, kako kaže, indicija da se već 2021. godine smanjio životni standard u Srbiji.

„U uslovima niskog životnog standarda, normalno je da se smanjuje potrošnja, ali ako gledamo i taj element koliko se skuplji proizvodi zamenjuju jeftinijim. Građani svoje rashode za hranu smanjuju tako što skuplje proizvode zamenjuju jeftinijim, a potrošnja u kilogramima ispada ista“, objašnjava Matković.

Takođe, kako ukazuje, i faktor smanjenja broja stanovnika je uticao na smanjenu potrošnju.

„Što se tiče same promene u strukturi domaćinstva tu postoji određena ekonomija obima. Kada imate veći broj članova domaćinstva, kada spremate hranu za petoro ili kada spremate za troje ne povećava vam se rashod proporcijalno povećanju broja članova domaćinstva“, pojašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje i to da ako se povećao broj staračkih domaćinstava, da stariji ljudi manje izdvajaju za hranu, pa to, takođe, može imati uticaj na manju potrošnju.