Jak dinar i niske kamate pogurale dobit srpske privrede

Prema analizi koju su uradili autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ovo je skoro dvostruko bolji rezultat nego 2016. godine kada je neto dobit privrede iznosila 1,9 milijardi evra. Iako je dobit iz poslovanja porasla u prošloj godini na 537 milijardi dinara odnosno za tri odsto (što je više od rasta BDP-a koji je iznosio 1,9 odsto) na najveći doprinos ukupnom pozitivnom rezultatu u odnosu na prethodne godine dali su dobici iz finansiranja.

Gledano u evrima poslovna dobit je iznosila 4,4 milijarde evra i bila za 4,6 odsto veća nego prethodne godine, što je posledica jačanja dinara prema evru tokom 2017. Tokom prethodnih godina redovna pojava je bio pozitivan rezultat iz poslovanja koga je višestruko nadmašivao negativan rezultat iz finansiranja, pre svega zbog visokih troškova kamata, ali i negativnih kursnih razlika.

Tako je bilo sve do 2015. godine kada je prvi put privreda u ukupnom zbiru završila u plusu, pošto je dobit iz poslovanja uspela da nadoknadi gubitak iz finansiranja. Za razliku od 2016. kada je minus od kamata i kursnih razlika iznosio 984 miliona evra i 2015. kada je bio 846 miliona evra, u prošloj godini cela privreda Srbija ostvarila je finansijske dobitke od 294 miliona evra.

To je razlika od skoro 1,2 milijarde evra ostvarena u odnosu na 2016. godinu i najvećim delom su posledica jačanja dinara u odnosu na evro. Naime, ovih 294 miliona evra finansijske dobiti sastoji se od 370 miliona evra gubitaka po osnovu kamata i 664 miliona evra po osnovu pozitivnih kursnih razlika. Gubici po osnovu kamata smanjeni su u 2017. za 48 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Treba reći da su negativne kursne razlike sve do 2016. godine predstavljale glavni generator finansijskih gubitaka u srpskoj privredi, što je posledica visoke stope evroizacije našeg kreditnog tržišta. Rezultati poslovanja naše privrede u 2017. iznova ukazuju na značaj monetarne politike u pogledu obezbeđenja stabilnosti deviznog kursa kao i na važnost primene instrumenata zaštite od deviznog rizika kao što su devizni svopovi i opcije koji postoje u ponudi domaćih banaka ali koji se još uvek nedovoljno koriste od strane naših privrednika“, stoji u analizi koju je potpisao Dušan Gavrilović, saradnik MAT-a.

U 2017. povećan je obim odobrenih kredita privredi u odnosu na 2016. godinu za oko 42,67 milijardi dinara, ali su zbog smanjenja kamatnih stopa ipak smanjeni troškovi kamata za preduzeća i to za 164 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna kamatna stopa na kredite privredi u prošloj godini pala je na 3,5 odsto.

Ipak i pored boljih rezultata kratkoročne obaveze privrede i dalje nadmašuju obrtna sredstva, odnosno tzv. neto obrtni fond je negativan i to 285 milijardi dinara. To znači da privreda i dalje kasni sa plaćanjem obaveza i ima problema sa likvidnošću. Opet, i ovde je ostvaren napredak u odnosu na 2016. godinu kada je neto obrtni fond bio u minusu 511 milijardi dinara.

U analizi MAT-a obrađeni su rezultati preduzeća koja su imala poslovnu dobit u 2017, što je 51.449 privrednih društava, a što je skoro polovina ukupnih firmi registrovanih u APR-u koja su predala finansijske izveštaje. Ovaj, zdraviji deo srpske privrede je ostvario stopu poslovne dobiti od 6,87 odsto, što je pad u odnosu na 2016. kada je iznosila 7,39 odsto. Kako se navodi, to je posledica prelaska nekih velikih javnih preduzeća iz zone poslovnog gubitka u zonu dobiti iz poslovanja, ali sa jako velikom imovinom i kapitalom, a istovremeno niskim profitom, što onda „kvari“ sliku.

Stopa poslovnog dobitka je važan parametar poslovanja preduzeća između ostalog i zato što pokazuje koliku maksimalnu kamatnu stopu na zaduživanje privreda može da podnese. Srpska privreda prošle godine je izašla na „zelenu granu“ pošto je stopa poslovne dobiti (6,87 odsto) bila veća od prosečne kamatne stope (3,5 odsto), što znači da privreda može nakon otplate kredita da računa na zaradu. Da podsetimo još jednom da su ovde uzeta u obzir samo preduzeća koja su ostvarila dobit iz poslovanja prošle godine, dok nisu uzete u obzir problematične firme čiji troškovi poslovanja su veći od prihoda.

„Stabilnost stope poslovne dobiti istovremeno ukazuje na to da je za značajnije poboljšanje rentabilnosti tj. podizanje stope poslovne dobiti potrebno restrukturiranje privrede, nove investicije i tehnologije koje će srpsku privredu podići na kvalitativno viši nivo i uvesti sferu više dodate vrednosti i poslovnog dobitka“, navodi se u analizi.

Analiza takođe pokazuje da u proseku posmatrana preduzeća nisu prezadužena, što je verovatno posledica ne samo smanjenja kamatnih stopa, već i trogodišnjeg razduživanja privrede prema bankama od 2014. do 2016. godine.

Odnos obaveza prema kapitalu preduzeća na nivou cele privrede, gde su uključeni i gubitaši, u 2017. godini bio je 1,6, dok se za maksimalno dopušteni nivo obaveza uzima 2,1. Grupa preduzeća koja je prošle godine ostvarila poslovnu dobit imala je stopu zaduženosti – jedan.

Dok je neto obrtni fond za celu privredu bio negativan, preduzeća dobitaši su imala obrtna sredstva veća od kratkoročnih obaveza za oko 623 milijarde dinara. Najlošije su stajala mala preduzeća čija su obrtna sredstva bila manja od kratkoročnih obaveza za 304 milijarde dinara, kao i velika preduzeća čiji je neto obrtni fond bio negativan za 141 milijardu dinara. Jedino su obaveze manje od obrtnih sredstava imala srednja preduzeća – 160 milijardi dinara.

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević pak smatra da je zbog visokih pozitivnih kursnih razlika ovaj rezultat srpske privrede u 2017. godini fiktivan.

„Srpska privreda duguje oko osam milijardi evra inostranstvu. Kada kurs padne sa 119 na 118 dinara za evro, oni to knjiže kao pozitivnu kursnu razliku. I to je posledica veštački održavanog kursa, a šta bi bilo kada bi bio uspostavljen realni devizni kurs, nastao bi pomor u rezultatima privrede“, upozorava Milićević.

On objašnjava da je negativan neto obrtni fond posledica toga što privreda ne može da finansira poslovanje iz sopstvenih sredstava, pa onda relativno visok iznos pozajmljenog kapitala.

„Privredu sad spasavaju niske kamatne stope. Ranijih godina za kamate je izdvajano po šest-sedam milijardi evra. Sada je to oko tri milijarde, ali je to i dalje puno“, zaključuje on.