Jak dinar pumpa deficit

Od početka 2017. godine dinar je ojačao prema evru za 5,5 odsto. S druge strane deficit u robnoj razmeni je povećan u 2017. za skoro 20 odsto, a u prvih osam meseci 2018. godine u odnosu na isti period prošle za celih 30 odsto.

Dok je izvoz u prvih osam meseci ove godine porastao za 8,5 odsto, uvoz je porastao za 13 odsto. Ukoliko se do kraja godine nastave dosadašnje tendencije, manjak u trgovini bi mogao da bude veći od pet milijardi evra. Ono što zabrinjava je što su se iste tendencije dešavale i pred ekonomsku krizu 2008. godine. Tada je dinar u 2006. ojačao prema evru za 8,2 odsto, da bi u narednoj godini bio na istom nivou. U tom periodu deficit u trgovini sa svetom je povećan – u 2007. za 37,7 odsto, a u 2008. za 20 odsto. Sličnost je i priliv stranih direktnih investicija koje su značajno doprinele jačanju dinara i koje su tokom 2007. i 2008. godine iznosile po 2,5 milijarde evra, slično kao i prošle i ove godine. Svi znamo u kakvu smo stagnaciju upali narednih deset godina, ali za razliku od situacije pre deset godina, sada se više uvozi opreme i repromaterijala, dok je tada dominirao uvoz potrošnih dobara.

U to vreme neki ekonomisti su tvrdili da jačanje dinara nema veze sa povećanjem uvoza i deficita. Profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić tvrdi da rast vrednosti domaće valute utiče da se više uvozi, a manje izvozi čime doprinosi debalansu u trgovinskoj razmeni.

„Iako mnogima odgovara, rast vrednosti domaće valute ne odgovara privrednom i razvojnom modelu koji je Srbiji potreban“, ocenjuje Šoškić dodajući da objašnjenje za veći rasta uvoza od izvoza treba tražiti delom i u kursu.

U zemljama koje nemaju proizvodnju opreme, rast investicija u prvom koraku uzrokuje i rast uvoza, da bi u drugom koraku te investicije mogle da doprinose i rastu uvoza repromaterijala. Ipak, kako kaže Šoškić u našem slučaju dobar deo uvoza se odnosi i na robu za potrošnju s obzirom na to da investicije ne rastu tako brzo.

U prošloj godini NBS je bila neto kupac evra na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 725 miliona evra i to mahom u drugoj polovini ove godine. Od početka ove godine, intervencije su se pojačale, pa neto otkup deviza iznosi oko 1,5 milijardi evra (što potpomaže jačanju evra). Ipak, uprkos tome dinar se drži prema evropskoj valuti.

Šoškić kaže da je dobro što NBS interveniše, ali je ovo jačanje domaće valute posledica toga što je ranije vodila restriktivnu monetarnu politiku i što se tiče kamatne stope i obavezne rezerve.

„Trebalo je ranije da vodi relaksiraniju monetarnu politiku, ali iz straha od slobodno fluktuirajućeg kursa nije. To je uticalo i da imamo manju ekonomsku aktivnost od moguće, na šta ukazuje i to da smo imali manji rast od proseka regiona“, ocenjuje Šoškić.

Sa štetnošću jačanja dinara slaže se i ekonomista Mlađen Kovačević ukazujući na posledice jačanja dinara nakon 2000. godine.

„NJihov argument je da je ponuda deviza velika, ali mislim da je NBS preokupirana da kurs bude stabilan, plašeći se inflacije. Inače mislim da inflacija nije najveće strašilo i da je podnošljivo četiri, pet odsto, tako da to što imamo nisku inflaciju nije neko veliko dostignuće“, napominje Kovačević.

On objašnjava da jačanje dinara uz nepostojanje carinskih barijera dovodi do toga da je uvozna roba preplavila tržište.

„To deluje loše na domaću proizvodnju. Uvek treba imati na umu kinesko iskustvo. Oni imaju ogromne devizne rezerve, ali opet vode politiku potcenjene valute jer tako stimulišu izvoz. Amerikanci se tome protive, ali ta strategija im je donela veliku korist“, zaključuje Kovačević.