Jakovljević (Dveri): Srbija nema strategiju za razvoj poljoprivrede, leči posledice, a ne uzroke

„Država leči posledice, a ne uzroke problema, ne postoji dugoročna strategija za razvoj poljoprivrede“, rekao je Jakovljević, na konferenciji za medije u Skupštini Srbije.

On je upitao šta je sa malim gazdinstvima koja su „nevidljiva na protestu jer nemaju volje, a najugroženija su“.

„Šta je sa proizvođačima krompira, malina, autohtonih vrsta biljaka, pčelarima, ljudima koji se bave organskom proizvodnjom, koji su ‘nevidljivi’ na protestu? Oni su bezvoljni, apatični i ćute, oni su se pomirili da za njih nema budućnosti u Srbiji i da je, verovatno njihova sudbina da motaju kablove za 300-400 evra kod stranog investitora, a zaparložiće štale i zabraviti farme“, rekao je Jakovljević.

Država, kako je rekao, mora da odgovori šta uopšte hoće, da li je Srbiji potreban seljak ili će da uvozi hranu koja je sumnjivog kavliteta i ne zna se šta je u njoj, da li sadrži hormone, pesticide, antibiotike, radioaktivne materije, ostatke metala, modifikovane soje, jer ne radi Nacionalna laboratorija u Batajnici.

„Godinama se opstruiše njen rad, a neke privatne laboratorije rade te iste poslove“, rekao je Jakovljević.

Dodao je da je pogrešno što se uvodi e-agrar koji je sam po sebi dobra mera, ali ne kao jedini izbor, već kao jedna od opcija, uz mogućnost da se zahtevi podnose i u pisanom obliku.

Istakao je da je „poražavajuće da od 470.000 domaćinstava, ni pola nije stiglo da se registruje, a pravo na subvencije neće ni trećina ostvariti“.

On je rekao da je pogrešno i subvencionisati mlekare sa 710 dinara po kilogramu da proizvode mleko u prahu koje će prodavati konditorima.

„Zamislite mlekaru koja je uvezla nekoliko tona tog mleka po 350 dinara i sada ga prodaje po 400-500 dinara po kilogramu i na sve to država ih subvencioniše sa 710 dinara, a oni su to uvozno, verovatno, prepakovali“, rekao je Jakovljević.

Istakao je da je ključ svih ključeva sprečiti nekontrolisani uvoz, a da Srbija po Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji može da koristi mehanizam da zaštiti svoje tržište od uvoza po damping cenama, ali to ne koristi.

„I kada pokuša da iskoristi to se uradi na pogrešan način, ministarka poljoprivrede je uvela prelevman na sireve od 30 dinara po kilogramu, a za njegovu proizvodnju je potrebno ;10-12 litara mleka, pa je ta taksa manja od tri dinara po litru mleka koju treba uvoznik da plati. Koga će to da destimuliše da ga ne uvozi“, rekao je Jakovljević.

Prema njegovim rečima mora da postoji rigorozna kontrola kvaliteta hrane, jer se „paradajz uvozi iz Albanije, pasulj iz Kine, meso iz Argentine, mleko iz Poljske, krompir iz Belgije bez ikakve kontrole“.

Mora, kako je rekao, da postoji deklaracija jer se uvozi meso koje se u EU koristi za mačke i kučiće, a u Srbiji se od njega prave parizeri, kobasice jer je pitanje je da li to neko kontroliše na pravi način.

Rešenje za male proizvodjače mleka je, kako je naveo, da se udružuju, a da država pomogne gradnju pogona za preradu i da se mleko prodaje na automatima, kako bi se izbegao monopol mlekara.

On je predložio da subvencije po hektaru ne budu linearne za sva područja, već da se iznose od 100 do 500 evra po hektaru, zavisno od područja, vrste bilja i kvaliteta zemlje, a da prioritet imaju marginalna ruralna područja, a kako bi se sačuvao taj potencijal treba im dati subvencije po grlu krave od 60.000 dinara.

Jakovljebić je predložio i da se ukine taksa za odvodnjavanje, akciza za gorivo, taksa na TV, u proizvodnim pogonima.

On je rekao da što pre treba povećati premije za osiguranje useva u rizičnim područjima, unaprediti protivgradnju zaštitu i povećati naknade protivgradnim strelcima na najmanje 200 evra mesečno.

„Pogubno je što se vlast plaši bogatog seljaka, on brani i hrani ovu zemlju. Pogranični delovi zemlje se ne brane, samo vojskom, već narodom. Vlast treba da se uzme u pamet jer jednom kada seljaku ; breza proraste pored dimnjaka on se tu više ne vraća. Ako ostane na imanju Srbija sa takvim seljakom ima šanse“, rekao je Jakovljević.