Javna preduzeća ponovo kolektivni gubitaš

Inače reforma javnih i državnih preduzeća našla se kao jedan od ključnih ciljeva u aranžmanu sa MMF-om 2015. godine, a ovih dana smo čuli i da će biti jedan od prioriteta nove Vlade Srbije.

Na forumu „Zašto su javna preduzeća u Srbiji u gubitku?“, u organizaciji Biznis info grupe govornici su pokušali da daju odgovor, kao i eventualno rešenje, ali problem poslovanja i upravljanja javnim preduzećima je izgleda toliko kompleksan da jednostavnih i brzih rešenja nema.

Duško Vasiljević iz Svetske banke podseća da je dosta urađeno na rešavanju državnih preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije.

„Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koja manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi“, kaže Vasiljević.

To što je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak „vrtimo u krug“, te da i dalje postoji veliki rizik.

„Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka imaju nižu produktivnost i rizike za privredu. Po kvalitetu korporativnog upravljanja Srbija je na 15. mestu od 20 država CIE, a za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima“, kaže Vasiljević.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.

Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede.

„To je ogroman plen za svaku političku opciju, a posebno kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već prirodnog odliva nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih“, smatra Filipović.

On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju najviše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike.

„Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata. Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red“, kaže Đukić.

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović podseća da su preduzeća kao što su EPS i Telekom morala da uzimaju kredite da bi uplaćivala državi dividende tokom finansijske konsolidacije.

„To se čini nauštrb razvoja. Kod EPS-a su problem mini-hidroelektrane i vetroparkovi. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, i po deset puta manje su nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada ove godine imati gubitak od 120-150 miliona evra“, kaže Petrović.