Foto: Pixabay/Alexas_FotosJavni dug zemalja evrozone na kraju trećeg tromesečja 2023. godine pao je na 89,9 odsto BDP-a sa 90,3 odsto u prethodnom kvartalu, saopštio je Eurostat, statistička agencija EU.
U Evropskoj uniji javni dug je na kraju septembra iznosio 82,6 odsto BDP-a, što je smanjenje u odnosu na prethodni kvartal za 0,4 procentna poena.
U odnosu na isto tromesečje 2022. godine, javni dug i evrozone i EU, je smanjen za oko dva procentna poena BDP-a.
Najveći deo javnog duga, 83,6 odsto u evrozoni i 83,1 odsto u EU, činile su obveznice.
Ostatak javnog duga se uglavnom odnosi na kredite.
Najzaduženija zemlja Evropske unije na kraju trećeg tromesečja EU bila je Grčka sa dugom od 165,5 odsto BDP-a. Odmah iza je Italija sa dugom od 140,6 odsto BDP-a.
Još četiri članice EU su na kraju septembra imale javni dug veći od BDP-a. Dug Francuske je bio na 111,9 odsto BDP-a, Španije na 109,8 odsto, Belgije na 108 odsto i Portugala na 107,5 odsto BDP-a.
Na drugoj strani, najmanje zadužena zemlja EU bila je Estonija sa javnim dugom od svega 18,2 odsto BDP-a.
Javni dug Bugarske iznosio je 21 odsto, a Luksemburga 25,7 odsto BDP-a. Oko 30 odsto BDP-a javnog duga imali su Švedska i Danska.
Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju trećeg tromesečja prošle godine iznosio je 51,3 odsto BDP-a, što je između Rumunije (48,2 odsto) i Slovačke (58,6 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
