Javni dug Srbije dostigao 31,5 milijardi evra

Iako nominalno iznos duga jeste najveći, kada se gleda u poređenju sa bruto domaćim proizvodom, javni dug je bio na nivou od 53,5 odsto BDP-a (procenjenog BDP-a za ovu godinu), što je i dalje dobrano ispod ogromnih 70 odsto koje smo imali na kraju 2015. godine.

Drugim rečima, iako je dug rastao, bruto domaći proizvod je rastao brže.

Da podsetimo da je nedavno u Abu Dabiju dogovoren kredit od Arapa u vrednosti milijardu dolara, što je uvećalo naš javni dug, ali samo privremeno, prema izjavama zvaničnika, jer će taj novac biti iskorišten za vraćanje kredita koji uskoro dospevaju. U januaru dospeva na otplatu skoro milijardu evra obveznica, uglavnom dinarskih, pa će verovatno taj dug biti otplaćen arapskim kreditom.

Ovaj odnos javnog duga i BDP-a je važan jer ukazuje na sposobnost države da otplaćuje dug.

Ako izuzmemo obveznice, ostatak našeg duga odnosi se na kredite stranim vladama, međunarodnim finansijskim institucijama i poslovnim bankama.

Od koga smo se sve zaduživali?

Na kraju jula dug po osnovu kredita stranim vladama iznosio je 2,8 milijardi evra.

S obzirom da u mesečnim izveštajima Uprave za javni dug nisu razdvojeni krediti po poveriocima, da bi videli koliko kome dugujemo, moramo to potražiti u budžetu za ovu godinu. Na početku godine najviše novca smo dugovali Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) ukupno 1,7 milijardi evra.

U međuvremenu, prema planu otplate za ovu godinu trebalo je da im vratimo oko 211 miliona evra (rata dospeva u oktobru), ali smo se u septembru zadužili za milijardu dolara. Ovo znači da je ukupan dug Srbije prema UAE u ovom trenutku oko 2,5 milijardi evra.

Ovaj dug se odnosi na tri kredita. Dva od po milijardu dolara smo podigli 2014. i 2016. godine. Onaj iz 2014. godine dospeva u celosti 2024, dok smo drugi počeli da otplaćujemo prošle godine i nastavićemo do 2026.

Treći kredit je od 100 miliona dolara za navodnjavanje i njega smo počeli otplaćivati 2019. i to ćemo raditi sve do 2033. godine.

Odmah iza Arapa nalaze se Kinezi, kojima smo na početku godine dugovali 1,2 milijarde evra. Sve kreditne linije Kina je Srbiji odobravala preko Izvozno-uvozne banke (EKSIM) Kine i svi su namenjeni projektima gradnje infrastrukture na kojima uglavnom rade kineske kompanije. Plan otplate za ovu godinu, prema budžetu, pokazuje da nam je stizalo na otplatu po ovim kreditima malo manje od 100 miliona evra.

Kinezima otplaćujemo most Borča-Zemun, zatim gradnju delova Koridora 11, odnosno auto-puta Beograd – Požega, kao i gradnju bloka u termoelektrani Kostolac B. Kinezi su finansirali kreditom i obnovu železnice Beograd-Stara Pazova, kao i izgradnju dela obilaznice oko Beograda.

U budžetu je naveden i zajam za modernizaciju železnice od Novog Sada do granice sa Mađarskom, ali nije naveden iznos duga budući da se sa otplatom počinje tek od 2024. godine. Prema izveštaju o javnom dugu u julu pak dug prema EKSIM banci Kine je 2,1 milijarda evra.
Ruskoj Federaciji dugujemo oko 700 miliona evra, a u decembru će biti otplaćena rata od oko 70 miliona evra.

Kuvajtu dugujemo oko 200 miliona evra, a Nemačkoj razvojnoj banci (KFW) u julu smo dugovali oko 155 miliona evra. Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju dugujemo 156 miliona evra po osnovu kredita za odsumporavanje TENT-a.

Na spisku je i Libija, kojoj dugujemo oko 38 miliona evra po osnovu duga SFRJ, a turskim bankama dugujemo 93 miliona evra.

Pored kredita raznoraznih vlada, tu je i 800 miliona evra duga Pariskom klubu poverilaca. U ovaj klub okupljaju se države poverioci i uglavnom se radi o razvijenim ekonomijama.

Među velikim poveriocima Srbije su međunarodne finansijske institucije.

Tu su pre svega Svetska banka, odnosno njeni ogranci Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) i IDA, zatim Međunarodni monetarni fond, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Banka Saveta Evrope.
Najviše novca dugujemo Svetskoj banci – 2,2 milijarde evra, zatim EIB-u 1,86 i MMF-u – 1,2 milijarde evra.

Na kraju, tu su i dugovi poslovnim bankama koji su u julu iznosili 712 miliona evra. To se uglavnom odnosi na indirektni dug, odnosno garancije koje je država dala za kredite javnih preduzeća, najviše Srbijagasa, ali tu su i kredit za gradnju hangara JAT Tehnike od dva miliona evra i kredit za gradnju gondole na Kopaoniku od 26 miliona evra koji je država garantovala za JP Skijališta Srbije.

Najveći deo duga je u obveznicama
Ubedljivo najveći deo našeg javnog duga nalazi se u obveznicama koje je emitovalo Ministarstvo finansija. Prema julskim podacima Uprave za javni dug najveći deo duga otpadao je na dugoročne dinarske državne obveznice, oko 7,6 milijardi evra.

Nešto manje para dugujemo po osnovu evroobveznica, hartija od vrednosti u stranoj valuti, mahom evrima, na inostranom tržištu. Po osnovu evroobveznica dugujemo 7,3 milijarde evra. Na trećem mestu su obveznice u evrima koje smo emitovali na domaćem finansijskom tržištu i na osnovu njih dugujemo 2,4 milijarde evra.

Takođe, od jula do danas država je emitovala još oko 44,5 milijardi dinara (380 miliona evra) vrednih obveznica u dinarima na domaćem finansijskom tržištu.