„Šema za pumpanje troškova i izvlačenje novca bila dobro razrađena“: Javni izvršitelj o korupciji u dodeli naloga na štetu državnog budžeta

Međutim, prema rečima jednog od njih, javnog izvršitelja Jelene Radovanović, neki od njih dolaze do ogromnog broja predmeta, a samim tim i prihoda, mimo propisa, pa i zakona.

Ona se pobunila protiv toga, prikupljene podatke o malverzacijama poslala Komori javnih izvršitelja i Ministarstvu pravde, ali pravdu do sada, po njenim rečima, nije dobila. Naprotiv.

Ona ističe da je predočila nadležnima sistem kojim je oštećen državni budžet, budući da su predmeti naplate protiv države i njenih institucija najlakši za izvršenje i automatski se skidaju pare sa računa, bez mnogo komplikacija zbog čega su jako atraktivni među izvršiteljima.

Država je uvođenjem antikorupcijskog člana 300 pokušala da zaštiti sebe kada je uočila da su pojedini advokati, sudije i izvršitelji, koji su međusobno umreženi, napravili biznis od predmeta u kojima su dužnici korisnici budžetskih sredstava.

Radovanović navodi da je šema za pumpanje troškova i izvlačenje novca iz državne kase Republike Srbije bila dobro razrađena. Od jednog postupka su se pravila tri, da bi i svako od aktera tri puta naplatio svoje troškove.

„Kada je dužnik država, sprovođenje je preko budžeta Republike Srbije i realizuje se vrlo brzo i efikasno sa nalogom preko Narodne banke Srbije. Celokupni postupak je jako brz, obzirom da žalba ne zadržava sprovođenje izvršne isprave, na primer presude. Izvršenje se sprovodi odmah i to 100 odsto preko prinudne naplate NBS, čim primi nalog za postupanje javnog izvršitelja, jer na državnom računu, po pravilu, uvek ima novca. Pojedini javni izvršitelji su zbog toga „budžetske predmete“ prepoznali kao atraktivne za rad, te su se profilisali za rad isključivo u navedenim predmetima. Advokati bi jednu presudu cepali na tri dela i koristili je više puta. I to tako što bi jednim predlogom zahtevali naplatu glavnog duga, drugim naplatu zakonske zatezne kamate, a trećim troškove. Advokati su u predlogu za izvršenje uglavnom navodili ime istog javnog izvršitelja, odnosno onog sa kojim imaju takozvani dogovor o saradnji. To podrazumeva podelu novca u različitim procentima između advokata koji obezbeđuju predmete i javnih izvršitelja koji dobijaju te predmete u rad. To je zapravo cena koju javni izvršitelji treba da plate da bi upravo oni dobili navedene predmete“, objašnjava javni izvršitelj Jelena Radovanović.

Takozvano cepanje predmeta, multiplikovanje troškova i koncentraciju većeg broja predmeta kod određenih javnih izvršitelja država je prepoznala kao problem pa je od 1. januara 2020. godine uvela izmene zakona i početak primene člana 300. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

„Javni izvršitelj postaje nadležan da određuje i sprovodi postupak, dok je nadležnost suda ukinuta. Sud u navedenim predmetima, odlučuje samo u slučaju žalbe ili prigovora neke od stranaka u postupku. Sada je pravilo, da je advokat dužan da se obrati Komori javnih izvršitelja ako želi da utuži, recimo, na osnovu presude u kojoj je izvršni dužnik država. Suština člana 300 je bila da Komora javnih izvršitelja ravnomernom raspodelom, uz pomoć softvera, dodeljuje predmete izvršiteljima. Zamisao je bila da će ravnomerna zastupljenost javnih izvršitelja slučajnim odabirom, sprečiti korupciju. Zašto bi neko bio učesnik u korupciji ako će dobiti predmete u dovoljnom broju, a da pri tome ne plaća nikakvu cenu za njih i slobodan je u svom radu?“, kaže naša sagovornica.

Međutim, prema njenim rečima, u praksi se i dalje postupa kao pre, ravnomerna raspodela se zaobilazi, advokati dostavljaju sudu predloge za izvršenje u kojima označavaju javnog izvršitelja koga oni žele.

„Sud, uopšte nije nadležan da postupa u ovim predmetima, ali dozvoljava izvršenje i dostavlja na sprovođenje javnom izvršitelju kojeg je advokat označio u predlogu“, kaže Radovanović, koja ima silne probleme od kada se obratila Komori izvršitelja Srbije i Ministarstvu pravde Srbije i ukazala im na mahinacije svojih kolega.

„I pored izmena zakona, intervencije države kroz uvođenje člana 300. i korekciju člana 34. Zakona koji se odnosi na troškove, odnosno onemogućavanje cepanja predmeta i dalje ima kršenja zakona. Izmene u vidu antikoruptivne mere, su u trenutku uvođenja bile revolucionarne, to je bio dobar pravac, ali se ispostavilo da učesnici u tom postupku krše upravo tu ‘antikoruptivnu meru’. Period početka primene izmena zakona je „zaživeo“ u periodu korone i uvođenja vanrednog stanja. Period širenja korone je u ogromnoj meri tangirao sve procese u društvu, skoro pune dve godine, na način da nije propraćena niti kontrolisana primena izmene zakona, što je verovatno i razlog kako je u toj meri korupcija i uspela da se raširi. Među javnim izvršiteljima, svi ovi podaci figuriraju kao javna tajna. Ipak niko ništa nije preduzeo da se navedeno spreči i sancioniše“, napominje Radovanović i ističe da se najbolje preko naloga NBS-a vidi koliko javni izvršitelji odstupaju od člana 300. I koliko su puta prekršili zakon.

Jelena Radovanović je na osnovu prikupljenih podataka NBS i Komore javnih izvršitelja utvrdila tačan broj naloga do kojih su izvršitelji došli, kako tvrdi, na nezakonit način.

Najveća odstupanja od ravnomerne raspodele predmeta, prema podacima koje je Jelena Radovanović dobila od NBS, u periodu 2020. i 2021. godine kreću se od preko 16.000 naloga pa do oko 2.000 naloga više od ravnomerne raspodele u okviru top 10 „najzauzetijih“ izvršitelja.

Na listi su visoko pozicionirani i funkcioneri Komore izvršitelja.

Predsednik nadzornog odbora Komore javnih izvršitelja Miljan Trajković, koji je imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Nišu imao je odstupanje od 3.508 naloga, a Bojan Kostić, predsednik Komore, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu odstupao je ukupno za 1.933 naloga.

„Navedena drastična odstupanja, niko od nadležnih nije ispitao, niko nije utvdio kolika je šteta države. Nije se ni moglo očekivati da će rukovodstvo Komore sankcionisati samo sebe“, kaže ona.

Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja Srbije negira tvrdnje Radovanovićeve i kaže za Danas da predmete dobija ravnomernom raspodelom, kao i ostale njegove kolege.

„Kod izvršitelja postoje dve vrste predmeta koji se dele ravnomerno. Jedni su komunalni, a drugi protiv budžeta. Ja imam isti broj i jednih i drugih predmeta kao što imaju ostale kolege. Sve ostale predmete koje rešavam dobio sam zato što je poverilac želeo da mu sprovodim izvršenje. To su banke, firme, osiguravajuće kuće. To što je sprovođenje preko računa, ne znači da je reč o budžetskim ili komunalnim predmetima. Ako neko nešto duguje, normalno je da će mu se sprovesti preko računa, a ne da se odmah nosi televizor iz kuće na primer“, pojašnjava Kostić.

Naš sagovornik dodaje i da obim njegovog posla, kao i prihodi, zavise isključivo od izbora poverioca.

„Oni biraju sa kim žele da rade, i kao što neki advokati i javni beležnici imaju previše posla, takav slučaj je i sa izvršiteljima. Mi smo preduzetnici koje poverilac bira“, poručuje predsednik Komore javnih izvršitelja Srbije.

Sa druge strane, komentarišući prozivke izvršiteljke Jelene Radovanović, Kostić kaže da nema ništa protiv toga da se svi navodi istraže.

„Na nju se žale građani, jer se ne javlja na telefon, tarifira duplo i naplaćuje nešto što ne postoji, zbog čega je Komora pokrenula više disciplinskih postupaka, a za dva je proglašena krivom od strane Ministarstva pravde. Dužnici od nje ne mogu da saznaju koliko duguju, a mi smo kao Komora sve uradili što je bilo u našoj moći“, poručuje on.

Javni izvršitelj Miljan Trajković iz Niša u pisanom odgovoru Danasu ističe da delatnost javnog izvršitelja obavlja „savesno, nepristrasno i predano“.

„Shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jedan deo predmeta po kojima kao javni izvršitelj postupam je iz ravnomerne raspodele, a drugi deo su predmeti po kojima postupam po izboru, odnosno predlogu izvršnih poverilaca na koje se ne odnosi ravnomerna raspodela.

Ravnomerna raspodela predmeta se primenjuje samo u slučaju naplate potraživanja iz komunalnih i sličnih delatnosti, kao i potraživanja na osnovu izvršne isprave protiv korisnika budžeta Srbije, na osnovu čl. 300 Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U svim ostalim predmetima iz nadležnosti javnih izvršitelja izvršni poverioci imaju slobodu da sa liste nadležnih izvršitelja izaberu kome će dodeliti predmet na sprovođenje.

Dakle, poverioci se opredeljuju za kancelarije koja će da sprovede izvršenje. Kao što ni javni beležnici ili advokati nemaju iste prihode, tako i kod javnih izvršitelja prihodi zavise od broj klijenata i mesne nadležnosti njihovih kancelarija, budući da obim posla nije isti u Beogradu i ostalim sredinama“, ističe Trajković.

Imovinu plene samo povlašćeni izvršitelji?

Ravnomerna raspodela predmeta javnim izvršiteljima je odličan recept protiv korupcije, ali da bi zaista u praksi zaživela neophodno je da bude adekvatno kontrolisana.

Velika koncetracija predmeta u broju koja je zastupljena kod određenih javnih izvršitelja, gde ne postoji ravnomerna raspodela predmeta, nema svoje racionalno obrazloženje, obzirom da svi javni izvršitelji rade po istom zakonu, istoj tarifi i činjenici da su odlukom ministra pravde od 2012. godine imenovani na navedenu funkciju, jer ispunjavaju potrebne uslove.

– Postoje javnih izvršitelji koji su se profilisali za rad u „bankarskim predmetima“, odnosno predmetima u kojima je banka ta koja pokreće izvršne postupke najčešće preko advokata. To su predmeti koje će građani najčešće prepoznati kao predmete u kojima im javni izvršitelj plene pokretnu imovinu ili prodaju nepokretnost, na osnovu menice, založne izjave ili hipoteke. Otvoreno je pitanje zašto su ti predmeti koncetrisani samo kod određenih javnih izvršitelja? Da li postoji i u ovim predmetima tzv. dogovorena saradnja, odnosno cena koju javni izvršitelj mora da plati kako bi bio odabran da dobije predmet i da li u tom slučaju postoji sloboda javnog izvršitelja da odlučuje ili je njegova odluka kupljenja – navodi Jelena Radovanović.