Ko će imati pravo na naknadu ako javni prevoz u Beogradu bude besplatan?

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je u utorak da će od 1. januara 2025. godine sav javni prevoz u srpskoj prestonici biti potpuno besplatan i da će Beograd postati jedini grad u Evropi veći od pola miliona ljudi koji ima besplatan javni prevoz.

Pojedini ovu meru vide kao populističku, drugi se pitaju odakle gradskoj upravi novca za ovaj potez, treći smatraju da će se usluga javnog prevoza pogoršati jer će biti manje novca za ulaganje, a zaposleni se pitaju da li će im poslodavci i dalje isplaćivati naknadu za prevoz.

Članom 118 Zakona o radu propisano je pravo zaposlenog na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

A kako to izgleda u praksi kada je javni prevoz besplatan?

Predstavnik Saveza računovođa i revizora Srbije Vesna Nešić kaže za Danas da ukoliko se u Beogradu uvede besplatan gradski prevoz od 1. januara 2025. godine, onda poslodavac neće biti u obavezi da isplati zaposlenima naknadu jer neće imati troškove prevoza.

„Ako poslodavac, posle 1. januara zadrži dosadašnju praksu i zaposlenima nastavi da isplaćuje iznos u visini cene prevozne karte koliko sada ona iznosi, prema našem mišljenju, to će za zaposlenog predstavljati zaradu na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi“, rekla je Nešić.

Dodaje da ukoliko se noćni prevoz bude plaćao ili ga ne bude bilo, a zaposleni mora da dođe da radi noćnu smenu, onda će imati pravo na neoporezivi trošak prevoza, jer će, navodi Nešić, zaista imati trošak prevoza za dolazak i povratak sa posla.

I advokat iz Kraljeva Vladan Marinković, tumačeći član 118 Zakona o radu, kaže da u slučaju da je javni prevoz besplatan onda nema potrebe za naknadom, ali ukoliko zaposleni ima trošak za prevoz, u tom slučaju poslodavac mora da ih pokrije.

„Zakon kaže da je poslodavac dužan da isplati radniku naknadu za prevoz ‘u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju’, pa zaključujem kolika god ona bila, da li 10.000 dinara, ili nula dinara to je cena. Tako da u tom slučaju zaposlenom nema šta da se nadoknadi, jer realni trošak nije ni postojao“, rekao je Marinković za Danas.

U slučaju isplate putnih troškova nakon uvođenja besplatnog prevoza moglo bi doći, kako navodi, do sticanja bez osnova. „Ali o svemu tome bi se trebala povesti ozbiljna rasprava“, kaže advokat.

S druge strane, ističe, ne može se porediti javni prevoz, primera radi u Beogradu, ili recimo u manjim mestima gde javni prevoz i nije toliko čest da prevoz saobraća na svakih 5-10 minuta, pa je pitanje da li će se na vreme stići na posao.

„Isto tako i u Beogradu, ako ruta javnog prevoza ne pokriva mesto boravka zaposlenog do mesta rada, ili ako je u pitanju treća smena kada je javni prevoz redukovan, zaposleni mora od svojih sredstava da obezbedi dolazak na rad na vreme, a taj trošak mu se mora pokriti. Upravo to je ono što je zakonodavac ovim članom hteo da postigne da zaposleni nema troškove prevoza ili ako ih ima da mu se pokriju“, ukazuje Marinković.

U praksi, generalno van Beograda, dodaje advokat, ima dosta sudskih postupaka koji se vode zbog neisplaćivanja putnih troškova ili su isplaćivani manje nego što bi trebalo po mišljenju zaposlenog.

„Ne postoji jedinstvena sudska praksa da poslodavac može po osnovu nje tačno da zna koliko je dužan da plati zaposlenom, naročito ako ruta javnog saobraćaja ne pokriva mesto boravka i mesto rada“, rekao je Marinković.

Problem je u zakonu koji, kako primećuje, nije predvideo sve oblike, niti je ostavio izbor da poslodavac i zaposleni mogu naći neko bezbrižno rešenje povodom putnih troškova.

Ovo bi se, smatra, po hitnom postupku trebalo urediti dopunom Zakona o radu, na taj način da ukoliko ne postoji mogućnost javnog prevoza ili kompanijskog prevoza, da se za sopstveni prevoz napravi formula za računanje po započetom kilometru od mesta boravka zaposlenog do mesta rada.

Zaposleni koji dolaze na posao automobilom imaće pravo na naknadu

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže za Danas da će poslodavci i dalje biti u obavezi da isplate naknadu za prevoz zaposlenima koji na posao dolaze autom.

„Nisu svi u mogućnosti da koriste autobuski prevoz, ima dosta radnika kojima linijski saobraćaj ne odgovara pa moraju da dođu spostvenim autom. Nigde u zakonu ne piše da zaposleni mora da koristi javni prevoz“, rekao je Mihajlović.

Ukazao je da, na primer, Jagodina godinama ima besplatan javni prevoz i da poslodavci, uprkos tome, isplaćuju naknadu za prevoz.

Predstavnik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić navodi da će poslodavci čiji radnici na posao dolaze sopstvenim prevozom morati da nastave da isplaćuju naknadu za prevoz.

„Ako prevoz bude besplatan, ta naknada će biti ukinuta za radnike koji na prevoz dolaze njime. Međutim, ostaje naknada za one koji dolaze na posao svojim automobilom“, rekao je Rajić.

Objašnjava da u Beogradu radi desetine hiljada ljudi koji žive u okolnim gradovima, dodajući da beogradska privreda bez svih tih ljudi sa strane ne bi mogla da funkcioniše.

Besplatan prevoz = veći trošak za privredu?

Rajić tvrdi da se sve „besplatne“ odluke gradske uprave, kao što su pre toga bili besplatni udžbenici, ili sada gradski prevoz, na kraju preliju na privredu koja plaća više poreze i takse. Ističe da je poslovanje u Beogradu značajno poskupelo.

„Najveći deo troškova koje nose ‘besplatne’ odluke gradske uprave prebačen je na privredu. I sada imamo situaciju da rastu cene različitih komunalnih usluga na nivou grada, od odnošenja smeća, vode, poreza na imovinu. Svi ovi troškovi su višestruko skuplji za privredu“, rekao je Rajić.

Zbog toga će, kako kaže, i privreda podići cene proizvoda i usluga, tako da će građani „sve to što budu dobili kroz besplatan prevoz izgubiti kroz skuplju robu“.

Ukazuje da u Beogradu u najvećem broju posluju preduzetnici, mala i srednja preduzeća (oko 45.000), koje ne mogu da podnesu povećane troškove u odnosu na velike firme kojih ima nešto više od 1.000.