Elektroizgradnja iz Bajine Bašte nekada je poslovala u sastavu Elektrodistribucije Užice, do 2004. godine bila je u sastavu Elektroprivrede Srbije, a potom je njen osnivač postala Vlada Srbije. Sada se nalazi među retkim preduzećima koja su nakon neuspešne privatizacije uspela da se konsoliduju i nastave proizvodnju.
Elektroizgradnja iz Bajine Bašte nekada je poslovala u sastavu Elektrodistribucije Užice, do 2004. godine bila je u sastavu Elektroprivrede Srbije, a potom je njen osnivač postala Vlada Srbije. Sada se nalazi među retkim preduzećima koja su nakon neuspešne privatizacije uspela da se konsoliduju i nastave proizvodnju. Atipična priča za tranzicijsku Srbiju imala je uobičajeni početak, kada je prošle godine 70 odsto kapitala prodato na aukciji. Najpre je za 910 miliona dinara vlasnik preduzeća postao Zoran Negovanović iz Kruševca, a pošto je kasnije odustao od kupovine, na sledećoj aukciji većinski vlasnik postao je tročlani konzorcijum na čelu sa Slobodanom Petrevskim iz Aleksinca koji je Elektroizgradnju platio 880 miliona dinara i obavezao se da investira još 21 milion dinara. Međutim, Agencija za privatizaciju je raskinula i ovaj kupoprodajni ugovor pošto vlasnik nije ispunio obaveze. Nakon toga, Akcijski fond preuzima većinski udeo u kapitalu od 70 odsto.
Većina radnika zadovoljna platama
Poslovodstvo, manjinski akcionari, sindikat, predstavnici opštine i Akcijski fond uspevaju da dobiju bitku sa vremenom. Za zastupnika akcijskog kapitala postavljen je uspešni privrednik iz Bajine Bašte Vasilije Pavićević, direktor Drinsko-limskih elektrana. Sazvana je Skupština akcionara, izabrani su upravni i nadzorni odbor, a za direktora preduzeća imenovan je Zoran Gvozdenović, diplomirani ekonomista, sa stažom od 25 godina u ovom preduzeću, koji je radio kao finansijski direktor. Preduzeće uspeva da nastavi proizvodnju, ugovori nove poslove, na vreme izmiruje sve obaveze prema dobavljačima, državi i zaposlenima. Prosečne neto zarade 273 zaposlenih sada iznose oko 40.000 dinara, što je znatno iznad republičkog proseka. Pošto po sili zakona sva preduzeća moraju da budu privatizovana do kraja godine, u Elektroizgradnji se nadaju da će novog vlasnika, umesto aukcijom, dobiti putem tendera. Preduzeće se bavi projektovanjem, proizvodnjom i ugradnjom betonskih stubova, trafostanica i pratećih elementa od betona po sistemu „ključ u ruke“.
Na molbu da otkrije recept za uspeh nakon neuspešne privatizacije preduzeća, direktor Zoran Gvozdenović navodi da je to posledica jedinstva u kolektivu i veoma brze reakcije Akcijskog fonda.
– Akcijski fond je veoma brzo regovao i uključio se u rešavanje postprivatizacionih problema u preduzeću. Nastavljeno je poslovanje i unet je novi optimizam, tako da smo se iščupali iz silnih tranzicijskih problema. Mesečno proizvedemo 3.500 betonskih stubova, što ukazuje da će proizvodnja na godišnjem nivou biti kao i prethodne godine. U sektoru usluga ugovorili smo značajne poslove na području Elektrodistribucije Beograd, u planu su i poslovi sa Elektrosrbijom Kraljevo, a postoji najava poslovne saradnje i sa Elektroprivredom Crne Gore – kaže za Danas Gvozdenović.
Na česte primedbe iz drugih preduzeća, koja su neuspešno okončala postupak privatizacije, da Akcijski fond nije iskazivao veliko interesovanje za njihove probleme, direktor Gvozdenović i predstavnici sindikata, tom fondu upućuju reči pohvale.
– Bili smo iznenađeni ljubaznošću, brzom i efikasnom reakcijom ljudi iz Akcijskog fonda. Akcijski fond bio je veoma zainteresovan da se što pre reši status preduzeća, da se proizvodnja nastavi i da se zna ko šta radi. Poseban doprinos u rešavanju problema dao je i sindikat s kojima poslovodstvo ima partnerski odnos. Nikada nije bilo angatonizama jer su radnici zadovoljni statusom, pa nije bilo povoda za nezadovoljstva. Usvojili smo Pravilnik o raspodeli zarada, kojim su normirani svi poslovi, tako da zaposleni znaju koliku će zaradu ostvariti. Osmislili smo i stimulativni sistem, pa ako radnik više radi, više će i da zaradi – nudi recept za uspeh direktor Elektroizgradnje.
Pored toga, kako objašnjava naš sagovornik, prednost u odnosu na konkurenciju je i ta što je Elektroizgradnja uspela da se tehnološki modernizuje i da, osim proizvoda, ponudi i usluge, te da se njihovim optimalnim usklađivanjem pojavi na tržištu sa „sistemom ključ u ruke“. „Kada je slabija tražnja za našim proizvodima, akcenat stavljamo na sektor operative i to je naša značajna prednost u odnosu na konkurente“, ističe Gvozdenović i dodaje da se istom delatnošću bave i preduzeća u Aleksincu, Somboru i Valjevu.
Kao trenutne probleme u poslovanju Gvozdenović navodi visoki rast cena gvožđa neophodnog za proizvodnju betonskih stubova i trafo-stanica. Gvožđe je krajem prošle godine koštalo 35, a sada košta 72 dinara, što je povećanje za više od sto odsto. Porast cena goriva takođe povećava troškove prevoza i negativno utiče na ukupno poslovanje. On očekuje stabilnost u poslovanju jer je Elektroizgradnja postala lider u ovoj oblasti i biće dovoljno posla da bi godinu uspešno završili. Za prvih pet meseci ostvarena je dobit od 18 miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.