Koliko je realno jedinstveno tržište EU i Zapadnog Balkana?

Vučić je prilikom obraćanja iz Atine pomenuo i jedinstveno tržište sa EU o kom nije bilo previše reči, barem ne u zvaničnim obraćanjima.

„Za našu zemlju je veoma važna, ali istovremeno i teška, stvar stvaranje jedinstvenog tržišta zemalja regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije. To bi u znatnoj meri unapredilo rast naše ekonomije“, rekao je on.

Ova izjava predsednika Srbije otvorila je ponovo pitanje koliko je tako nešto moguće.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pre nekoliko meseci je predstavila novi plan rasta za Zapadni Balkan izgrađen oko četiri stuba: približavanja regiona jedinstvenom tržištu EU, produbljivanja regionalne ekonomske integracije, ubrzavanja fundamentalnih reformi i povećanja pretpristupnih fondova.

Ona je sada u Atini ponovo dala nagoveštaj takve mogućnosti iako ništa nije precizirano.

Fon der Lajen je navela da će EU „nastaviti da ruši barijere između naših regiona“.

„Potrebno je da naše prijatelje, koji imaju aspiraciju da postanu članovi Evropske unije, privedemo sebi mnogo bliže i mnogo brže“, napomenula je ona.

Stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije Branimir Jovanović za Danas kaže da je to stara ideja, koja je postala prilično aktuelna poslednjih meseci u sklopu svih onih predloga o etapnom priključenju Zapadnog Balkana EU.

„Suština je da zemlje Zapadnog Balkana dobiju čuvene četiri slobode u odnosu sa EU, odnosno slobodu kretanja robe, slobodu kretanja usluga, slobodu kretanja kapitala i slobodu kretanja ljudi. Ono što je tu najvažnije za balkanske zemlje je da se ukinu carine i necarinske barijere za izvoz pojedinih proizvoda i da se ukinu vize“, objašnjava on.

Kako dodaje, nešto takvo trenutno imaju Norveška i Island, a imala je i Austrija, neko vreme pre nego što je postala članica.

„Balkanske zemlje imale bi koristi od ovoga, jer bi porastao izvoz, a i ljudi bi mogli lakše da rade u EU, što bi verovatno ubrzalo iseljavanje, ali bi, takođe, povećalo doznake iz inostranstva“, navodi Jovanović.

Međutim, kako ukazuje, u EU trenutno ne postoji saglasnost po ovom pitanju.

„Bio bih iznenađen ako se taj stav promeni u skoroj budućnosti, jer je dobro poznato da pojedine članice nisu pristalice proširenja“, smatra naš sagovornik.

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić, pak, sumnja da će postojati bilo kakav organizovani otpor ka takvom rešenju unutar EU.

„Što se tiče nezadovoljstva pojedinih članica EU proširenjem, pre svega Francuske, ono je više usmereno na političke odnose, tačnije na nesavršeni sistem donošenja odluka na nivou EU, gde se za veliki broj odluka traži konsenzus, pa tako jedna država, kao recimo Mađarska, može da blokira velike procese. To je ono što neke zemlje drži skeptičnim ka daljem proširenju. Međutim, ovako proširenje koje je čisto ekonomskog tipa, ne bi imalo nikakve posledice na samo donošenje odluka unutar EU“, smatra naš sagovornik.

On navodi da ti planovi još uvek vise u vazduhu, a da je jedina potvrda tog velikog plana govor Ursule fon der Lajen iz Bratislave, gde je po prvi put jasno rekla da se sprema nova strategija proširenja EU, koje će imati četiri stuba, a jedan od njih je priključivanje država Zapadnog Balkana evropskom jedinstvenom tržištu.

„To se ne odnosi na odmah i ne u svim oblastima, ali u određenim sferama gde je to moguće uraditi. Države koje budu ispunile najviše tih nekih zacrtanih ciljeva, a koje se nalaze na putu ka EU, dobiće priliku da u okviru poglavlja učestvuju na zajedničkom evropskom tržištu. Ideja je da to ne ide preko noći, već sukcesivno, neka vrsta podsticaja državama da se reformišu i da usvoje određene zakone i primenjuju ih u praksi, a to su zakoni koji su neophodni da bi oni zaista bili članica evropskog ekonmskog prostora“, objašnjava Gajić.

On smatra da je za Srbiju to moguće, ali da je za to potrebna politička volja.

„Takve reforme su često skupe i često idu protiv određenih političkih i ekonomskih interesa, koji su dobro umreženi i kojima odgovora trenutno stanje stvari“, kaže on.

Gajić ističe da bi Srbija od pristupanja takvom tržištu imala samo benefite.

„Mogli bismo sa mnogo manjim transakcionim troškovima da sarađujemo sa firmama iz EU. To bi značilo veće interesovanje stranih investitora, lakše poslovanje u Srbiji, veći izvoz u EU i višu stopu ekonomskog rasta, samim tim rast životnog standarda, plata i poreskih prihoda. Ne vidim loše posledice srpskog članstva“, naglašava on.