Jedna od većih ludosti naše politike: Ekonomisti o Vučićevom trošenju 700 miliona evra na još oružja

„Imaćemo mimo budžeta izdvajanje od najmanje 500 miliona evra, a pošto ćemo pre kraja godine da pazarimo dronove, to će da bude 700 miliona evra”, rekao je Vučić uz poruku da ne brinemo za finansijsku situaciju i da javni dug neće preći 56 odsto BDP-a.

U budžetu za ovu godinu već je planirano 83,5 milijarde dinara (oko 710 miiona evra) za kapitalne rashode u sektoru bezbednosti, 16 milijardi više nego prošle godine.

Za kapitalna ulaganja odbranu, odnosno vojsku je planirano 73,9 milijardi ili oko 630 miliona evra, a za policiju 9,6 milijardi dinara (oko 80 miliona evra).

Dodatnih 700 miliona evra kako su Vučića preneli mediji iz Abu Dabija značilo bi praktično udvostručivanje kapitalnog budžeta namenjenog vojsci.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da po svemu sudeći u budžetu za to nema para i da će za to morati da se poveća deficit i javni dug.

Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu zaključio da će kapitalna ulaganja u bezbednost iznositi jedan odsto BDP-a, „što je za skoro 70 odsto iznad prosečnog nivoa ovih ulaganja u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

„Predviđeni porast u 2023. zapravo je samo nastavak favorizovanja sektora bezbednosti u odnosu na neke druge sektore, među kojima, čini se, najviše trpi komunalna infrastruktura i zaštita životne sredine.

Podsećamo, od 2018. do danas, zaključno sa planom za 2023, na investicije u sektoru bezbednosti izdvojeno je preko tri milijarde evra, što je iznos koji je više nego dovoljan da se u Srbiji u potpunosti reši pitanje tretmana otpada svih vrsta (komunalni, opasni, električni, ambalažni) i izgrade svi potrebni prečistači otpadnih voda“, pisao je tada Fiskalni savet.

Ekonomisti se slažu da je ulaganje u vojsku čisto politička odluka bez mnogo ekonomskog opravdanja.

„Ne postoji neko pravilo koliko treba ulagati u vojsku. Mi dugo nismo ulagali, od devedesetih, pa 2000-ih smo imali druge prioritete u društvu, pa nas je pogodila svetska finansijska kriza 2008. godine kada su javne investicije bile na jako niskom nivou.

Tek od 2016-17. godine javne investicije dolaze na neki ozbiljan nivo. Poslednje tri godine ulaže se oko sedam odsto BDP-a“, napominje Gajić dodajući da je od toga izdvajano jedan do dva odsto za vojsku.

Zbog toga su prave investicije koje privlače privatne investicije kao što su putevi, železnice, gasovodi ili one koje podižu standard građana kao što je komunalna infrastruktura dosta manje od ukupnih investicija.

„Da li je to opravdano zavisi od političkog trenutka. Ako će neko da nas okupira onda je opravdano, moramo da se branimo. Ali to se neće dogoditi, već se to radi zbog kupovine političke podrške i u zemlji u inostranstvu“, ocenjuje Gajić.

Na domaćem terenu, smatra on, radi se o kupovini glasova, jer je namenska industrija najvećim delom državna i tu radi veliki broj ljudi.

„Osim toga, imamo razne privatne firme, trgovce, videli smo aferu Krušik, tako da se radi i o interesnim grupama povezanim sa SNS. Na kraju, imamo vesti da ćemo kupiti avione od Francuske za tri milijarde evra, čime se kupuje politička podrška u ovoj zemlji“, objašnjava Gajić.

Profesor ekonomije Ljubomir Madžar takođe smatra da nije potrebno ekonomski analizirati opravdanost ovih ulaganja-dovoljan je i zdrav razum.

„Mi smo sa skoro svih strana okruženi NATO članicama, a prema članu 5. statuta ovog pakta sukob sa jednom članicom je sukob sa svim članicama. Očigledno je da nikakve pare za naoružanje i opremu nemaju svrhu, jer nema ni teorijske šanse da to oružje bude upotrebljeno. I hvala bogu na tome, ali zato ne treba bacati pare na gvožđuriju.

Osim toga i prema rečima predsednika mi težimo Zapadu i demokratskom društvu“, kaže Madžar dodajući da je tolika kupovina oružja jedna od većih ludosti naše politike.

Ulaganje u namensku industriju ipak može pokrenuti ekonomiju. Gajić ističe da se taj argument retko ili nikad ne koristi u objašnjavanju vlasti zašto se ulaže.

Madžar smatra da su našoj ekonomiji potrebni pokretači rasta, ali i da imamo mnogo pametnijih stvari za ulaganje.

„Imamo i drugih važnijih stvari. Ulaganje u zaštitu životne sredine, u preradu otpadnih voda, odlagališta smeća, koja su neuređena i razbacana svuda po Srbiji. Prema računici Fiskalnog saveta za desetak godina potrebno je više od 10 milijardi evra samo za najnužnije projekte u ekologiji.

Osim toga, da li je pored tolike sirotinje u Srbiji potrebno bacati tolike pare na gvožđuriju“, pita se Madžar ukazujući i da bi se trebalo okrenuti domaćoj privredi kao osloncu razvoja, jer koliko god strane investicije bile potrebne ne mogu biti noislac rasta jedne zemlje.