Jedno drumom, drugo šumom: IKT sektor po prvi put ima veći doprinos BDP-u od poljoprivrede

Pre dve godine izvoz IKT usluga po prvi put je prevazišao izvoz poljoprivrede.
Ove godine, sudeći po prva tri kvartala, IKT će preskočiti poljoprivredu i po stvorenoj bruto dodatoj vrednosti, koja ulazi u obračun BDP-a,

Ovih dana, povodom dolaska Stiva Voznijaka, suosnivača Epla, u Srbiju, mogli smo čuti od premijerke Ane Brnabić da se do kraja ove godine očekuje prihod od izvoza IT sektora od 3,8 milijardi evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pak, rekao je da očekuje ukupne prihode IKT sektora od 3,6 milijardi evra i da prestigne poljoprivredu po udelu u BDP.

Kako bilo, za devet meseci ove godine izvoz IT sektora iznosio je 2,5 milijarde evra. To je za 32 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Suficit, odnosno razlika između izvoza i uvoza ovih usluga za devet meseci iznosila je blizu dve milijarde evra.

S druge strane, prema obračunu BDP-a za prva tri tromesečja, bruto dodata vrednost IKT u Srbiji iznosila je 2,7 milijardi evra.

U svakom slučaju, za devet meseci ove godine IKT je već dao veći doprinos BDP-u od poljoprivrede koja je ostvarila bruto dodatu vrednosti (BDV) od 2,6 milijardi evra.

Usluge IKT sektora poslednjih deset godina beleže fantastičan rast. Prihodi od izvoza 2013. godine iznosili su 437 miliona evra, da bi prošle godine stigli do 2,7 milijardi evra i eventualno više od 3,5 milijardi ove godine.

Što se tiče izvoza poljoprivrede on odavno zaostaje za IT-jem. Za deset meseci ove godine on je iznosio 756 miliona evra. Ipak, tu se radi o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ukupan izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije, za deset meseci je iznosio oko tri milijarde evra.

To je za 31,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Za razliku od IT, poljoprivreda u vleikoj meri zavisi od klimatskih okolnosti, ali kako smo videli prethodne dve godine, na izvoz i cene poljoprivrednih proizvoda utiču u dobroj meri geopolitički faktori, što je najbolje pokazao rat u Ukrajini.

Agroekonomista Milan Prostran očekuje da će izvoz hrane ove godine biti na nivou izvoza IKT usluga, ali ističe da se radi o potpuno različitim privrednim sektorima.

„Možda jeste zanimljivo uporediti brojke, ali te dve oblasti imaju različit karakter. Kod proizvodnje hrane nije sve u novcu. Poljorivreda ima strateški karakter. Morate nahraniti stanovništvo, a svaka zemlja teži da bude što više prehrambeno samostalna“, ocenjuje on.

Pored toga, poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu karakterišu velike oscilacije. Videli smo prethodne dve godine kako vremenski uslovi i suše mogu da pogode poljoprivredu. Ali videli smo i kako ratovi utiču na snabdevanje hranom.

„Prošle godine je cena pšenice bila i do 416 dolara po toni, a danas je 180 do 200. Kukuruz je koštao oko 360 dolara po toni, a danas je 120-130 dolara. Prošle godine smo videli kako zbog rata u Ukrajini mnoge zemlje strahuju da li će imati hrane, kako se zabranjuje izvoz. Da je nama dozvoljeno da izvozimo žitarice prošle godine po tim cenama i izvoz bi bio mnogo veći.
Opet, da nismo imali svoju hranu i morali da uvozimo po tim cenama, morali bi zlatom da je plaćamo“, objašnjava Prostran.

S druge strane, poljoprivredna proizvodnja i izvoz su daleko od mogućnosti koje zemlja pruža. Prostran ističe da se poljoprivreda nalazi u jako velikim problemima.

„Vraćamo se ekstenzivnoj proizvodnji. Ako pogledamo unazad, 1990. godine smo bili u mnogo boljoj poljoprivrednoj situaciji nego danas. Tada se obrađivalo četiri miliona hektara, a danas 3,5 miliona. Ove jeseni samo 30 odsto je posejano deklarisanim semenom, smanjena je upotreba đubriva“, napominje on dodajući da se u posebno teškoj situaciji nalazi stočarstvo.

„Stočarstvo je otišlo u krajnost. Biće potrebno pet do 10 godina da se povrati, ako se uopšte odlučimo za to. A stočarstvo je finalizacija biljne proizvodnje. Premalo mi izvozimo hrane u odnosu na naše kapacitete. Danska koja je naše veličine izvozi 96 milijardi evra hrane, a mi smo dobacili najviše do pet milijardi“, kaže on.

IKT možda jeste prevazišao primarnu poljoprivredu po udelu u BDP, ali to je i dalje prilično nizak udeo.
Milovan Matijević, analitičar IT tržišta i vlasnik Mineko kompjutersa napominje da doprinos IKT BDP-u na nivou poljoprivrede i nije tako veliki uspeh, jer je poljoprivreda tek sedma ili osma privredna grana po udelu u nacionalnoj ekonomiji.

„Tako veliki rast IKT sektora ukazuje na to da je se radi o jednom od najvitalnijih delova privrede. Takođe, nalazi se na niskoj osnovici i po prihodima i po izvozu, pa se beleže tako visoke stope rasta“, napominje Matijević.

On ukazuje i da je u IKT pomešana i informaciona tehnologija (IT) i telekomunikacije, koje su dosta razdvojene. Takođe, ističe i da deo IT-a koji je izvozno orjentisan, a to je proizvodnja softvera, buja po godišnjim stopama od po 20-30 odsto.

„Domaći IT sektor napreduje, ali sporije. Očekuje se dalji rast IT-a, pa i ulaganja u IT, jer se oslanja na ulaganja u klijente. Nije neočekivano da nastavi da raste po dvocifrenim stopama“, smatra on.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IT klastera, ističe i da poslednje četiri godine imamo i dvocifreni rast domaćeg IT sektora.

„Bilo bi sjajno kada bi i taj deo stigao do milijardu evra ove godine. Investicije u IT su pokazatelj razvoja tehnologije u jednoj ekonomiji. Deo rasta tržišta jeste posledica inflacije, ali je delom i posledica kvalitetnog rasta“, ocenjuje Šolaja dodajući da ne vidi razlog da se ne nastavi dinamičan rast IT sektora.

U strukturi prošlogodišnjeg BDP-a koji je iznosio 60 milijardi evra, najveći udeo imao je sektor rudarstva, prerađivačke industrije i snabdevanja električnom energijom, gasom i vodom sa 12 milijardi evra. Odmah iza nalazila se trgovina i saobraćaj sa 10,4 milijarde evra.

IKT usluge sa bruto dodatom vrednošću od tri milijarde evra nalazile su se samo ispred finansijskih delatnosti i umetnosti i zabave.

Posle tri kvartala ove godine, sa 2,72 milijarde evra bruto dodate vrednosti, IKT sektor se našao i ispred poljoprivrede i građevinarstva.