Novac za penzionere, za bolesne, za ljude na socijalnoj pomoći: Može li 100 evra da podigne standard?

Podsećanja radi, svi penzioneri u Srbiji će 30. novembra dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 20.000 dinara.

Dan kasnije novčanu pomoć, u iznosu od 10.000 dinara dobiće oko 170.000 korisnika socijalne pomoći, a pravo na isti iznos po ovoj osnovi imaće i slepe i dementne osobe kao i stariji građani sa neizlečivim bolestima, njih oko 51.000 hiljada.

Odgovarajući na kritike ekonomista zbog najavljenih jednokratnih pomoći, ministar finansija Siniša Mali je u emisiji „Takovska 10“ na Radio-televiziji Srbije rekao da je to borba za životni standard građana Srbije, da bi se umanjile posledice kriza.

Ne treba biti ekonomski ekspert da bi se došlo do zaključka da mere Vlade, s obzirom na iznos novčane pomoći koji je spremna da izdvoji, ne mogu ne da suzbiju već čak ni da “okrnje” negativne efekte ekonomske krize.

U situaciji u kojoj su prosečne penzije niže od minimalne potrošačke korpe, iznos socijalne pomoći za četvoročlanu porodicu ne prelazi sumu od 21.810 dinara, da je stopa inflacije dvocifrena, a struja i gas za domaćinstva su poskupeli, takođe su povećane akcize na određene proizvode, dok je cena dizela rekordno visoka, pomoć koju je Vlada spremna da izdvoji je nedovoljna da se poboljša životni standard građana, osim trenutno.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže za Danas da je reč o predizbornom triku vlasti i taktici koju je ona koristila i ranije kako bi obezbedila što veći broj glasova na izborima.

– Vlast ima uporište među penzionerima u Srbiji, ali i u toj kategoriji podrška joj se smanjuje te se sada pribegava oprobanom metodu jednokratne novčane pomoći kako bi se oni koji je dobijaju opredelili za podršku vlastima na predstojećim izborima. Ono što treba naglasiti su dve stvari. Prva je da je pomoć koju vlast odobrava penzionerima i ugroženim kategorijama ponižavajuće niska. Potpuno je besmisleno tvrditi da tako niska suma može da ostvari bilo kakav trajniji efekat u borbi protiv ekonomske krize. Druga stvar je da se sredstva dodeljuju neselektivno svim penzionerima, dakle i onima koji imaju visoke penzije i nisu ugroženi, umesto da je dobiju oni kojima je zaista nužna – navodi naš sagovornik.

On dodaje da jednokratna pomoć neće postići najavljeni efekat i da je preduzimanje takvih mera za poboljšanje životnog standarda građana potpuno pogrešno.

– Umesto jednokratne novčane pomoći koja ne rešava problem vlast koja je odgovorna bi preduzela mere koje bi omogućile da se budžetska sredstva namenjena socijalnim davanjima povećaju kako bi pomoć ugroženim kategorijama bila pristojna. Međutim, u Srbiji to nije slučaj zbog toga što vlast umesto da vodi računa o socijalnim pitanjima novac građana usmerava na subvencije za investitore koji radnicima isplaćuju minimalac i besmislene projekte poput Nacionalnog fudbalskog stadiona – poručuje Veselinović.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević takođe smatra da se novac jednokratno izdvaja zbog predstojećih izbora kao i da je takva mera kako neefikasna tako i nedovoljna da bi se ostvario uspeh u suzbijanju ekonomske krize.

– Reč je o potpuno pogrešnoj orijentaciji koja se ostvaruje kroz dodelu novčanih sredstava određenim kategorijama stanovništva iz kredita koje će morati da otplaćuju generacije koje dolaze što je generalno gledano svakako loše. Vlada Srbije je dužna da donosi mere u cilju zaštite socijalno ugroženih potrošača i bilo bi nužno da budžet osmišljava i njime upravlja na takav način da u državnoj kasi ima dovoljno novca za pomoć socijalno ugroženim građanima a ne da umesto toga izdvaja jednokratnu pomoć koja neće imati efekta – navodi Bogosavljević.