Jelašić: Prodaju se Vojvođanska, Pireus, Eurobanka i Alfa banka 1Foto: Stefana Savić

Prošla godina na bankarskom tržištu Srbije bila je burna, ne zbog rasta kreditne aktivnosti koja je stagnirala, već zbog izlazaka banaka sa srpskog tržišta, preuzimanja banaka i promena u vlasništvu.

Slovenačka KBM banka prodala je kragujevačku Kredi banku srpskim biznismenima Andreju Jovanoviću i Bojanu Milovanoviću, koji su je preimenovali u Direkt banku i posle nekoliko meseci preko nje kupili i Findomestik banku, deo francuske i globalne finansijske korporacije BNP Pariba. Inače još 2015. mađarska OTP banka je saopštila da je kupila Findomestik banku, ali je taj posao propao pred samu realizaciju.

Na tržištu se pojavila prva turska banka, Halk banka koja je kupila Čačansku banku od države i EBRD-a. Promene u vlasništvu doživele su i dve relativno velike banke. Miodrag Kostić stekao je stoprocentno vlasništvo u AIK banci, a istovremeno kupio i udeo u slovenačkoj Gorenjskoj banci. Američki investicioni fond Advent, zajedno sa EBRD, kupio je nekadašnju Hipo banku i preimenovao je u Adiko banku.

To nije kraj konsolidaciji na tržištu, pošto je ruski biznismen Igor Kim preuzimanjem Marfin banke na nivou centrale, preuzeo i srpsku filijalu.

Poslednjih dana prošle godine, Bank of Čajna dobila je dozvolu Narodne banke Srbije za grinfild licencu, a prošle subote je i zvanično otpočela poslovanje. Godinu dana ranije grinfild licencu dobila je i Mirabank iz UAE.

Takođe, poslednjih dana prošle godine u javnost je procurela informacija, koju niko nije demantovao, da su AIK, Sosijete ženeral i Komercijalna banka postigle dogovor o preuzimanju grčke Alfa banke.

Nedavno na forumu Juromani u Beču bivši guverner NBS Radovan Jelašić rekao je u razgovoru sa novinarom Danasa da su sve grčke banke u Srbiji na prodaju.

– Pre tri meseca sam postao član Helenik fajnenšel stabiliti fonda (Hellenic Financial Stability Fund) u Grčkoj. Nikada nisam mislio da, ne samo da ću biti uključen u davanje licenci grčkim bankama, između ostalog i u Srbiji, nego da sam sad član jednog nadzornog odbora koji ima 40 odsto vlasništva u Nacionalnoj banci Grčke i 20 u Pireusu i da ću nakon 10 godina učestvovati u prodaji svih tih banaka. Ne samo u Bugarskoj i Rumuniji, nego i u Srbiji – rekao je  Jelašić za Danas.

Kako navodi, zato sa interesovanjem prati „kako ide prodaja Vojvođanske banke (NBG), kako ide prodaja Pireus banke, Eurobanke i Alfa banke“.

– Alfa je definitivno pri kraju. Mi tamo kao Helenik fajnenšal stabiliti fond imamo manji udeo. Za nas je važnije šta će biti sa prodajom NBG gde imamo 40 odsto vlasništva i Pireus banke. Te pare su i te kako potrebne ne samo Fondu, nego i grčkom poreskom obvezniku, koji je u Helenik uložio oko 35 milijardi evra. To je ogromna suma – kaže Jelašić.

Ovakva pozicija Grčke nije čudna, budući da je deo programa Evropske komisije za restrukturiranje četiri najveće grčke banke osim prikupljanja kapitala i smanjivanje prisustva u inostranstvu.

Tako je Eurobanka poslednjih dana 2016. godine prodala svoju Univerzal banku u Ukrajini. Pre toga je Alfa banka prodala mrežu filijala u Bugarskoj, a Eurobanka je prodala banke u Poljskoj i Turskoj.

I mada je na tržištu dinamično, cena banaka je izuzetno niska. Za većinu poslova u kojima privatna banka prodaje poslovanje drugoj privatnoj banci informacije o visini transakcije se ne objavljuju, ali koliko se vrednuju banke u Srbiji može se naslutiti iz kupoprodaja banaka koje su se kotirale na berzi.

Nenad Gujaničić, ekonomista Vajs brokera, ističe da je Čačanska banka prodata za 10 miliona dolara što je ispod 30 odsto knjigovodstvene vrednosti.

– Da je ova banka prodata 2006. ili 2007. kada je pravila po tri, četiri miliona evra dobiti, cena bi bila dva ili tri puta veća od knjigovodstvene vrednosti. Po tim cenama su se prodavale banke pre krize. Sada je to na 30 do 50 odsto knjigovodstvene vrednosti – objašnjava Gujaničić, dodajući da bez rešenja loših kredita neće biti ni velikih profita banaka pa ni visokih cena.

Kakva je situacija sa cenama banaka pokazuju cene trgovanja njihovim akcijama na berzi. Na primer akcijama Komercijalne banke, najveće državne i druge banke na tržištu sa učešćem od 13 odsto, čija privatizacija je najavljena za 2017, trguje se na svega 0,47 odsto knjigovodstvene vrednosti. Zbog ovakvog stanja na tržištu neki stručnjaci smatraju da će Komercijalna teško naći kupca po odgovarajućoj ceni. Gujaničić ističe da za razliku od malih banaka sa učešćem od jedan ili dva odsto, kupovinom Komercijalne, koliko god ona imala problema, novi vlasnik postaje veliki igrač na tržištu i da se na konto toga može postići nešto bolja cena pri prodaji.

Druga velika domaća banka čijim akcijama se trguje na berzi je AIK banka, čiji je vlasnik u prošloj godini postao Miodrag Kostić. On je prema rečima Gujaničića to vlasništvo platio svega oko 130 miliona evra. Radi se o banci koja je u 2015. ostvarila dobit pre poreza od 3,4 milijarde dinara, a u prvih devet meseci prošle godine 5,2 milijarde dinara. Kostić je poslednje akcije otkupio na svega 32 odsto knjigovodstvene vrednosti banke.

Folksbanka prva otišla iz Srbije i regiona

Prva banka koja je nakon krize napustila srpsko tržište bila je austrijska Folksbanka koja je 2012. prodala biznis u Srbiji ruskoj Sberbanci. Odmah naredne godine i belgijska KBC banka nekako je, uz gubitke, uspela da proda imovinu i klijente Sosijete ženeralu, a licencu Telenoru. U međuvremenu su propale i četiri domaće banke, od kojih su tri bile državne, Agrobanka, RBV, Privredna banka Beograd i Univerzal banka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari