Ko je Jelena Tanasković, ministarka koja je poljoprivredu učinila vidljivom protestima po celoj Srbiji

Ipak, sada je dospela u žižu javnosti zbog protesta poljoprivrednika, koji već peti dan provode na ulicama Srbije, tražeći ispunjenje dogovora koji su pre pet meseci imali sa ovim ministarstvom.

Ministarka Jelena Tanasković ceo život provela je u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu, ali i osnovne studije ekonomije. Njen radni staž kreće 2003. godine, kada počinje da radi u privatnoj spoljnotrgovinskoj firmi, u sektoru za finansije.

Dve godine kasnije, odlazi u bankarski sektor, u kom provodi 10 godina, u firmi za otkup kratkoročnih potraživanja pri NLB banci. Zatim prelazi u Gradsku upravu grada Beograda, na mesto gradske sekretarke za finansije.

Nakon toga, Tanasković je bila državna sekretarka u Ministarstvu finansija kod ministra Siniše Malog, a potom se nalazila na mestu državne sekretarke u Ministarstvu ekologije i zaštite životne sredine, koje vodi Irena Vujović.

Tada je zagovarala tezu da Srbija teži nultom zagađenju, kroz borbe za pravilan tretman otpada, prečišćavanje otpadnih voda, kvalitetniji vazduh, ali se zalagala i za očuvanje zaštićenih područja.

Već 2022. godine, imenovana je za ministarku poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u kabinetu Ane Brnabić.

S obzirom na to da je od 2018. obavljala visoku dužnost u Ministarstvu finansija, po dolasku na mesto ministarke, saradnici u ovom sektoru izrazili su veru da će, kao bliska saradnica Siniše Malog, pomoći da poljoprivreda u Vladi postane vidljivija.

Kada je tek stupila na ministarsku poziciju, kao glavnu misiju Jelena Tanasković isticala je obezbeđivanje dovoljne količine hrane i uvođenje e-Agrara, kako bi poljoprivrednicima sredstva bila isplaćena u „normalnom roku“.

Prilikom obraćanja javnosti kontinuirano je naglašavala da Srbija radi na obnavljanju stočnog fonda, a početkom tekuće godine, na tom putu, ukinuta je carina na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma.

Ubrzo nakon „ustoličenja“ Jelene Tanasković u ministarsku fotelju, usledili su protesti nezadovoljnih poljoprivrednika, potom majski dogovori, pa svinjska kuga i ponovni protesti.

Tokom njene smene poljoprivrednici su ukazivali na nedovoljne iznose subvencija, na loše uređenje tržišta, prekomeran uvoz, neredovne isplate i skupo gorivo.

Pregovori sa ministarstvom doveli su do potpisivanja sporazuma, kojim se vlada obavezala, između ostalog, i da će uvesti dizel bez akcize i urediti tržište.

Pet meseci kasnije, pomenute tačke nisu ispunjene, zbog čega su se poljoprivrednici ponovo odlučili za proteste, koje ministarka ocenjuje kao politički motivisane, uz tvrdnje da je sve dogovoreno – realizovano.

Ipak, protesti su samo jedan od lanaca koji ministarku vuku u rikverc putem kojim je zamislila da poljoprivreda krene.

Osim smanjenja stočnog fonda, problema sa tržištom mleka i žitarica, za vreme njene „straže“ javile su se i poteškoće sa e-Agrarom, kao i brojni incidenti zbog kojih je vraćana srpska hrana sa granica susednih zemalja.